Saturday, April 18, 2020

Brzi kolač sa jabukama i Plazmom



Za pripremu ovog kolača potrebno je 10 minuta, i još 30 da se ispeče. Pravi se od najosnovnijih sastojaka uz dodatak struganih jabuka i Plazma keksa, a sočniji je od svih koje sam probala na ovu temu.


Ne znam za vas, ali meni je ovih mesec dana kod kuće, od kako je počelo vanredno stanje zbog Korone, možda i najlepših mesec dana u životu.

Srki je kod nas taj koji je informisan, on mi prenese ako ima nekih izmena u trajanju policijskog časa ili terminima kad smemo da šetamo Desu ili nešto drugo baš bitno, i to je sve. Pridržavam se svih mera, to se podrazumeva, ali vesti na netu ili TV-u sam pogledala možda dva puta za mesec dana. Pročitam povremeno neki tekst na Quori i to mi je dovoljno.

Radim od kuće i posla ima preko glave. Prve dve nedelje sam radila od jutra do večeri, čak i vikendima, ali opet, imam utisak da mi nije bilo naporno koliko bih mislila da će biti.

Valjda se i mozak prešalta u neki vanredni režim, pa funkcioniše bolje, a sa manje sati sna, ne znam.

Sad se to i sredilo, došlo na manje-više normalno radno vreme, bude opet dana kad se zagine, ali ne više svakodnevno.


Stalno sam u modu primećivanja malih stvari koje čine život i dešavaju se SADA, uporedo sa poslom koji navlači pažnju na svoju stranu.

Mnogo mi je lepo što smo, kao porodica, svi na okupu, makar i svako nešto svoje radio.

Doduše, Srki je nekad na okupu, a sve više opet na poslu.

On je vozač i dostavljač pića i hrane u HoReCa sektoru, pa su ih isprva sve poslali na prinudni odmor jer su glavni klijenti, kafići i restorani, privremeno prestali sa radom. Međutim, počelo je da stiže sve više porudžbina od privatnih lica, pa sad razvoze po kućama.

Ali deca, Desa i ja smo tu. Svaki dan, ceo dan.

I uživam.

Ujutru kad se oko 8.00h smestim pred radni sto, sa improvizovanim produžetkom jer je inače mali  (moraću da fotografišem taj štap-kanap desk setup, da mi ostane kao suvenir na karantin), prizor koji me čeka metar i po udesno je usnula dečija glava. Svaka majka će znati tačno na koji osećaj mislim i kakav mir on donosi.

TV škola počinje u 11.30h za mlađeg, a još kasnije za starijeg sina, i ne teram ih da ustaju rano. Neka spavaju sad kad mogu, i ja sam u tom uzrastu imala potrebu da spavam dugo-dugo...

Kad ustanu, napravim pauzu, pa spremim doručak. Obično to bude nešto od klasičnih varijanti - kačamak, prženice, topli sendviči, ovsena kaša, jaja na oko... Nekad i sami prave sebi sendviče, od svežih kifli, koje je neko od njih izašao da kupi. Posle doručka napravim svima dalgona kafu (to je sad hit na mrežama već neko vreme, pa se i mi navukli - pisaću vam o dalgoni uskoro) i vraćam se da radim.

Na poslu sam bolje fokusirana nego inače, jer nema galame koju rad u openspace kancelarijama neizostavno donosi. Više sam u stanju da uradim samostalno, a kad više nas radi na jednom zadatku, otvorimo call preko Microsoft Teams-a i šerujemo ekrane, što se ispostavilo kao učinkovitije nego kad se u regularnim uslovima okupljamo oko nečijeg stola.

Tu sam i da više puta dnevno posvedočim Desinoj novoj igri - besomučnom jurcanju za praznom plastičnom flašom od Knjaza, koju ne može da zagrize jer je glatka i široka, a njena njuškica mala, ali ona uporno pokušava. Svako ko ima i decu i psa, sigurno zna da je osećaj zadovoljstva dok gleda srećnog kucolića u igri sličan materinskom. Usne se same razvuku u osmeh, a oko srca se prolije toplina...


Naplju kad sam, imam osećaj kao da je uvek nedelja, i to nedelja na Uskrs, kad nema saobraćaja, kad su svi po kućama. Nema buke i uobičajene gradske vreve. Čistiji je vazduh, cvrkut ptica se bolje čuje, a i vreme se prolepšalo.

Gledam ljude sa maskama u razuđenim redovima pred radnjama, i razmišljam kako je, eto, ipak moguće lako i brzo se ujediniti u nečemu. Ni jednom mi se, dok sam čekala u redu bilo koje dužine, nije desila neka neprijatnost, guranje, ulaženje preko reda. I dok su unutar radnji, ljudi su obzirniji jedni prema drugima, kao i prema onima koji još čekaju napolju, pa nema blejanja po rafovima i cepidlačenja ako radnica na delikatesu zahvati 50 grama manje ili više od traženog.

I u kuhinji sam puna zahvalnosti. Možda nemam vremena da se bavim kako i koliko bih volela, ali sve drugo imam. I nezahtevne potrošače koji po potrebi postaju i pomagači, i organizovanije nabavke, i bolje isplanirane obroke, i manje škarta.

Kuvam za par dana, onda Srki skuva za sledećih par dana, slatkiše ne pravim redovno, ponekad ispečem palačinke ili zamotam pitu od jabuka.

Kad smo kod jabuka, setih se da imam i jedan odličan recept za stvarno brz kolač sa jabukama koji je dušu dao za ovo vreme, i po sastavu i po jednostavnosti pripreme, a nastao je kao varijacija na drugarski kolač sa jabukama. Imam i sreće da sam ga fotkala još pre par godina, kad sam ga prvi put spremala, pa sad mogu samo da izbunarim te fotke, napišem  tekst - i eto novog posta na blogu! :)

Meni se kolač dopada, nije običan patišpanj, lepo je vlažan, a nije gnjecav. Na vrhu ima premaz od džema i to mu daje starinski šmek, koji baš volim.


Toliko za ovaj put.

Pišite mi utiske ako budete probali kolač.

A pišite mi i šta je vama karantin doneo.

Sigurna sam da kod mnogih postoji i pozitivan aspekt, pa hajde da ga stavimo u fokus :)

I da, zamalo da zaboravim - srećan Uskrs vam želim!



Brzi kolač sa jabukama i Plazmom

recept za štampu

Sastojci:
100 g brašna
100 g mlevene Plazme
200 g šećera
200 g struganih jabuka
1 čaša tj. 180 g kisele pavlake
1 jaje
50 ml ulja
1 kesica praška za pecivo
1 kašičica vanila ekstrakta

i još:
100 g džema od šipurka
malo mlevene Plazme za posipanje

Postupak:
1. Jabuke oguliti, izrendisati, odmeriti 200 g i ostaviti sa strane, bez ceđenja.

2. Mikserom promutiti jaje sa šećerom i vanila ekstraktom. Dodati ulje i kiselu pavlaku, promešati dobro.

3. Dodati suve sastojke - brašno, mlevenu Plazmu, prašak za pecivo, promutiti mikserom sve zajedno. Na kraju umešati rendane jabuke, izliti u manji četvrtasti pleh prethodno blago namašćen i posut brašnom. Peći oko 25-30 minuta na 180°C.

Pečen kolač premazati džemom, posuti mlevenom Plazmom i iseći na kocke.


Napomena:
Možete koristiti bilo koji džem. Ako je onaj koji imate gust, prvo ga malo razmutite i zagrejte da biste mogli da ga namažete na kolač.

Ja volim šipurak jer ga uzimam od drugarice koja ga sama sprema od nule, i to savršeno (javite se na mejl ako treba preporuka - mamajacooks@gmail.com), niti je čvrst kao kupovne marmelade, niti je redak da curi, taman je za mazanje. Ali realno, može i džem od kajsija, ili džem jagoda, ili od šljiva...



komentara: 4

  1. Kolac zvuci mmmmm :) Srecan Uskrs draga Majo. Srdacan pozdrav iz Osla gde nema karantina i policijskog casa :)

    ReplyDelete
  2. Ovo cu da pravim. Volim ovakve kolace kao Marcipan i slicno. Hvala za recept.

    ReplyDelete
  3. Može li jogurt umjesto pavlake? Praznik, pa su trgovine zatvorene.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Može,po mogućnosti grčki. Mogao bi i klasičan jogurt, ali smesa bi bila ređa, pa savetujem da stavite manje, npr 140-150. Ili jogurta 180 g ali brašna malo više, npr. 120 g...

      Delete