Rolovani topli sendviči

Malo drugačiji topli sendviči i mala priča o jutru u kom su nastali.

Brusketi sa gulaš nadevom

Pred vama je ideja za doručak ili večeru spremljenu od restlova koji bi, da su čekali još malo, verovatno završili u kanti... 

Začinjeni dvopek

Česta pojava u mojoj fioci sa hlebom je - gužva. Maltene redovno me odatle zaskoči po skoro cela vekna dan-dva starog hleba. Vrpolji se, mrmlja, gunđa kad posegnem za mlađim rođakom iz kese pored. Pa se trgnem, i povučem ruku unazad.

Par sekundi kasnije, pružam ruku polako, drugim putem, da zaobiđem gunđalo, kad eto ti još starije poluvekne, koja đipi i zaurla:
- A ja? A ja? Ja sam najstarija ovde! Čekam još od srede!

Puls mi je već blizu stotke, i potrebna je hitna intervencija.

Popara

Jeste li čuli za glagol popariti? U bukvalnom prevodu bi trebalo da znači izložiti nešto pari, a u domaćičko-kulinarskom rečniku nekog odlazećeg vremena znači zaliti nešto vrelom, kipućom vodom ili mlekom. Bajat hleb i vrela voda - to je popara u samoj suštini. Sirotinjsko jelo. Način da se upotrebi hleb koji je već postao tvrd, suv, nejestiv.

Sendvič prženice

Prženice, naš najčešći način za trošenje starog hleba. Svi ih volimo, i svako ima neki svoj omiljeni dodatak uz njih. Pavle uvek močka komadiće u prah šećer, Vuk obično traži džem od kajsija, dragi je više za neke kombinacije sa sirom, dok ja najviše volim samo da posolim i da gricnem beli luk, pride.

Aromatični puter i knedla-vekna od starog hleba

Majčina dušica, priznajem, nije član naše kuhinje. Nemam naviku da je trošim, pa je shodno tome i ne kupujem. A sećam se da sam joj, kad sam je ranije probala, dala dozvolu da se useli. Inače umem da budem ne baš gostoljubiva prema začinima koje prvi put probam, retko koji prođe iz prve, sem ako nije već nešto blisko mom ukusu i navikama. Majčina dušica to jeste. Nije jako nametljiva, prijatnog je ukusa i daje neku svežinu. Nema razloga da je ne koristim češće.

Večera od starog hleba

U skladu sa periodom u kome radim prekovremeno maltene svakodnevno, preumorna sam konstantno, deci brkam imena češće nego uobičajeno, a kuvam jedva povremeno - nastalo je i ovo. Nije loše. I meko i krckavo. Zapisujem, možda zatreba za neku buduću hitnu potrebu, a prilično je prilagodljivo.

Slatka popara pita

Kad bi vam neko za desert ponudio da birate izmedju engleskog pudinga ili popara-pite, šta biste odabrali? Ovo prvo zvuči nekako gordo i otmeno, a zapravo je isto što i ovo drugo. Stari hleb natopljen mlekom i jajima, u slatkoj varijanti sa groždjicama i začinima. U engleskoj verziji ima i putera, u ovoj nema.

Prženice za početnike

Ovaj post je posvećen mom dragom.

Danas nam je 12 godina zajedničkog života. Ovaj datum nam je važniji od kasnijeg zvaničnog stupanja u brak. Na ovaj dan pre 12 godina dragi me je uzeo za ruku, posle gotovo dvomesečnog muvanja i svakodnevnih izlazaka do jutarnjih sati... Rekao mi je "Ne ide više ovako, oboje smo konstantno nenaspavani, a i taksi nije jeftin, pa ako bi mogla malo da se preselis kod mene?" :))) Mi se nismo zabavljali u klasičnom smislu, mi smo odmah počeli da živimo zajedno. Poznavali smo se dve godine (bili smo kolege), muvali se dva meseca, i smuvali jednom zanavek ;) Nismo odmah uleteli u zvaničan brak i decu, nekako je kod nas sve išlo polako.

Ne verujem u ljubav na prvi pogled, ljubav je nešto dublje. Na prvi pogled neko može da mi se dopadne ili da me privuče, ali to nije ljubav. Da bih nekoga volela, moram da ga poznajem. Kad se jednom stekne, ljubav ne sme da se istroši na brzaka, mora da se dozira, da se osvežava, da se neguje i čuva. Dve stvari su po mom mišljenju ključne - iskrenost i razumevanje. Ako one postoje, ljubav dolazi sama, i zajednica je stabilna.

Ja verujem da su sve stvari u životu jednostavne, jedino je na nama koliko ćemo da ih zakomplikujemo. Neću praviti neku svečanu tortu za ovu godišnjicu, jer ni inače to nisam radila, ali ću dragog naučiti kako da napravi prženice - što je ujedno i moj doprinos poimanju jednostavnosti. A uveče ćemo negde na večeru, da se malo izmaknemo od kuće i dece, i simbolično obeležimo godišnjicu.

Polovinom prošle godine dragi je povukao jedan nepromišljen potez. Dao je otkaz u firmi u kojoj je radio godinama, bez da je imao ideju gde će i šta će raditi dalje. Mislio je da će lako naći novi posao jer u svojoj oblasti ima 20 godina iskustva. Medjutim, situacija za zaposlenje je nikad gora, a on po prirodi malo inertan, i uskoro će biti godinu dana kako je bez posla.

Decu je, do skoro, čuvala bebisiterka. U želji da ne izgubimo ženu koja je 2.5 godine sa nama, i koju su deca odavno prihvatila, nismo otkazivali saradnju, sve u nadi da će se dragi ubrzo zaposliti. Meseci su prolazili, od posla ništa, i finansijski je postalo neizdrživo živeti od jedne plate i plaćati bebisiterku. Tako je moj dragi sada dobio nov posao, postao je bebisiterka ;) Od ranog jutra, do nekih 17-18h on je glavni. To je zaista naporno, lično sam mišljenja da je aktivnih 9-10 h sa dvoje sitne dece (3.5 i 2.5 god) teži posao od bilo kog drugog, i pomalo se nadam da će ga ova uloga razbuditi i pokrenuti da nadje posao.

Deca vole prženice. Bivša bebisiterka je deci sigurno jednom nedeljno pravila prženice za doručak, a i ja ih obevazno spremam vikendom. Sad su muški ostali sami, deca traže prženice, a dragi od mene traži da mu napišem recept :) Iako su prženice nešto savršeno jednostavno, nekom ko ih nikada za svoje četiri decenije života nije napravio deluju jednako nepoznato kao i neko egzotično jelo... Specijalno za ovu priliku sam odmerila šta i kako radim, jer inače pravim otprilike.

Najviše ih volim samo malo posoljene, onako dok su još vruće. Obično pojedem par komada dok spremam i tu i završim obrok. Dragi ne može da pipne prženicu rukom, ima neku meni neobjašnjivu odbojnost prema pipanju hrane, iako baš i nije previše pedantan tip. On prženice jede strogo viljuškom i nožem, i uvek ih kombinuje sa krem sirom ili džemom. A deca ne priznaju ništa drugo osim umakanja u prah šećer! Iskidamo komadiće pa svaki malo umočimo u prah šećer, pritom se obavežno zaprašimo kao da radimo u pekari i presvlačenje je neminovno :)

avgust 2008, na placu u Banatu

Sastojci:
stari hleb, najbolje "Sava" od pre 2-3 dana, 10-12 kriški
3 jaja
3 dl mleka
prstohvat soli 
ulje za prženje

Postupak:
1. U činiji razmutiti jaja viljuškom. Doliti mleko i so, i promešati. Ako će prženice biti samo slatke može se dodati i kesica vanilin šećera.
2. Svaku krišku umočiti sa obe strane u mešavinu jaja i mleka, i složiti na tacnu. Krišku ne treba potopiti skroz u ovu tečnost jer se lako može desiti da se previše natopi i raspadne, nego je samo kratko umočiti sa jedne, pa sa druge strane (napomena za dragog - moraju se malo umočiti prstići, nije ništa strašno ;)
3. Na zagrejan teflonski tiganj sipati ulja u količini dovoljnoj da pokrije dno u tankom sloju, i pržiti hleb otprilike minut-dva sa svake strane. Prva tura može da se prži na 6-ici, posle već treba smanjiti na 5 ili 4 da ne zagorevaju. Prženica spolja treba da dobije koricu a unutra da ostane meka.

Napomena:
Na teflonskom ili drugom non-stick tiganju prženice se mogu pržiti i na manje ulja, dve-tri kašike po turi, jedan duži period sam ih tako spremala. Kasnije se vratila suštini samih prženica - prženju :) pa malo povećala količinu ulja, ukusnije su mi takve. Ali u principu, dosta je fleksibilno na koliko će se ulja hleb pržiti.

Slana popara pita

Od starog hleba obično pravimo prženice ili tost. Ovo je nešto malo drugačije, a jednostavno i poznato. Umesto obične, kuvane popare, stari hleb može da završi i kao popara pita. U osnovi pite su hleb, mleko i jaja, a ostalo je na domaćici. Naša sinoćna verzija je bila sa belim lukom, crnim maslinama, tvrdim sirom i susamom.

Aromatični hleb

Počeo je istraživački rad! Kuvarice-inspektori? Zašto da ne? :)

Igra se zove FBI rukavice - FBI od Food Blog Inspection, rukavice anagram od kuvarice :) Zajednički biramo jedan blog koji ćemo malo detaljnije isčitati, i svako samostalno bira nešto sa tog bloga što će isprobati, napraviti, fotografisati, komentarisati i objaviti na svom blogu. Više o igri pročitajte ovde.