Moj kumić Fića je napunio dve godine. U poslednje vreme je opčinjen ribicama i kuma je želela da mu one budu ukras na torti. Usledilo je traganje po poslastičarnicama za onim što želi, a ja sam naprasno dobila želju da pravim ukrase za Fićinu tortu. Kumi sam obećala da ću dati sve od sebe ali da pripremi i backup varijantu, jer nikada nisam radila ukrase.
Odlučila sam se za masu od ratluka jer mi je delovalo jednostavno. Na netu sam našla razne informacije - da odnos ratluka i prah šećera treba da bude 1:1, na drugom mestu 1:2, negde čak i 1:3, ali svuda kažu da masa mora da bude čvrsta i da ne sme da se lepi za ruke. Neko dodaje glicerin, neko gustin. Ja sam radila u odnosu 1:2, i nisam dodavala ništa, činilo mi se najpoštenije da za prvi put masa bude najjednostavnija.
Kupila sam ratluk (-"Dobar dan, dajte mi 200 g najsvetlijeg ratuka koji imate!" -?!?) i prah šećer, boje sam imala mada sam ih do sada koristila za farbanje plastelin testa za igru. Mešenje je prošlo lako, ubrzo sam imala glatko i čvrsto belo testo.
Rascepkala, ukapala malo boje u svaki deo i premesila da se boja ujednači, i dobar deo ostavila beo, za kasnije kombinovanje. Prve ribice, narandžaste, sam još i napravila bez puno muke, testo je još bilo čvrsto. Žute su se već borile. Valjam oblik za žutu mamu ribicu i u ruci mi je ok, onda je spustim na podlogu da prilepim peraja, a od pritiska i ostatak krene da se deformiše. Dodavala sam prah šećera stalno po podlozi, i sve bi se upilo relativno brzo.
Prve večeri sam još uradila i delfine. Mnogo mi se dopala ideja da ne plivaju svi po površini nego da ima malo dinamike, i htela sam jednog delfina u skoku. Napravim ga ja tako izvijenog, ali čim ga spustim on sedne : / Onda sam ga ostavila da visi preko drške kašičice i tako se sušio dva dana. I onaj delfin što viri iz vode je imao prblema sa klonućem glave dok ga nisam oslonila na kašičicu. Te prve večeri sam potrošila jedno pet sati na ovu igrariju, nisam ni osetila gde je prošlo vreme. Ratluk masu sam upakovala u kesice za zamrzivač i ostavila u frižideru do sledećeg dana.
Druge večeri sam uradila meduze (dragi kaže da su to hobotnice, a ja branim moje meduze ;) i ajkulu. Testo je iz frižidera stiglo hladno, ali je opet postajalo toplo od ruku i bivalo mekše. Kad sam ajkulu položila na podlogu i htela da joj nalepim oči, od tog blagog pritiska glava je izgubila formu i morala sam sve ispočetka. Drugi pokušaj stavljanja očiju je bio bukvalno lepljenje - mesto gde će doći oči sam dodirnula vlažnom jagodicom prsta a onda samo ovlaš prilepila kugličicu. Sitnijim ribama sam oči pravila od mrvice istopljene čokolade prenešene vrhom čačkalice na željeno mesto. Druge večeri sam potrošila dva sata na tri figurice! Brza sam kao munja! :))) Napravila sam i tri zvezdice, to je bio lakši deo - malo mase se spljošti, nožem isecka oblik, i the-end.
Kuma je pravila tortu, ja sam odnela ukrase. Mislim da smo se nas dve radovale ovoj torti više nego onaj kome je namenjena :) Napravile smo čitavu priču, pijuckale crno vino i isprobavale raspored postavljanja ribica po okrugloj torti do iza ponoći. Daska za seckanje obložena plastičnom folijom je bila plato za generalnu probu.
Na dan rodjendana kuma je premazivala tortu šlagom i redjala ukrase. Kad je sve završila stavila je tortu u frižider a ja sam došla dva sata kasnije da slikam. Figurice su se prilično sijale, što i nije izgledalo loše, mada ipak nismo to želele. To je ono što nismo znale, da ratluk masa ne trpi da sedi u frižideru kao ni na podloži od šlaga, jer je svaka vlaga opušta. Teško mi je da ovo objasnim - nije to opuštanje baš toliko drastično, svaka figurica je i dalje imala svoj oblik, delfin koji skače je i dalje bio u svojoj izvijenoj pozi, samo su se zasijale po površini i jarke boje su malo ofarbale okolni šlag.
Kumić se jako obradovao svojoj tortici, ali je bio dobar i nije dirao ribice dok se nisu ugasile svećice.
Na kraju balade ja sam prilično zadovoljna. Sve sam radila rukom, nemam nikakvih modlica ni pomagalica za sada, tako da su ukrasi u pravom smislu hand-made. Iako sam potrošila puno sati na malo figura i imala neželjni završni glow efekat, ovi prvi mačići tj. ribice ipak nisu završili u vodi :)
Torta je inače bila prelepa, prepisala sam recept, pa ako se usudim da je nekad napravim dodaću ga ovde. Tortica je sa jagodama, i jako je osvežavajuća!
Fićo, srećan ti rodjendan!
Još nešto za januarske 
Do kraja januara, u okviru igre 
Klasika, jednostavno, uvek dobro, prilagodljivo... Ja ih volim ovako, tople i prelivene kečapom. Ko voli sočnije treba u sir i jaja da doda mleko ili neke tečnosti.
Naša novogodišnja večera. Ništa neobično, ništa ekstravagantno, više "za po kući".
