Kockaste lešnik vanilice

Klasične vanilice stvarno mnogo volim, i to one najobičnije, bez orašastih plodova u sebi. Ono što me uvek pomalo nervira kad ih pravim, to su restlovi testa između kružića, pa to treba premesiti, pa opet vaditi kružiće, pa se testo greje i masnoća izdvaja, pa tako u krug dok mi ne ostane testa u veličini jedne vanilice. Rekoh sebi, moram jednom da probam da ih napravim kockaste, tj. da rastanjeno testo samo isečem unakrst na sićane pločičice, da bih imala manje restlova i ponavljanja.

Čokoladna torta sa višnjama

Ne pamtim snove. Možda prvih par minuta nakon buđenja, posle netragom nestaju, tek poneka slika preživi. U tom kratkom intervalu granica između mogućeg i nemogućeg se briše, stvarno i nestvarno se dotaknu, nežno poput prvog poljupca. Nisam od onih koji umeju da žive u snovima, nepopravljivi sam realista, ne mogu čak ni da maštam a da nema bar mrvice realnosti u svemu. Valjda upravo zato, to stanje laganog izranjanja iz jednog sveta u drugi, taj ples svesti i besvesti, zapravo jako volim. Traje dovoljno kratko da bih se plašila da mogu postati iluzionista, a dovoljno dugo da zagolica maštu i ostavi čežnjivu želju za još.

Pikantna projara sa čvarcima

Nedavno sam pravila Sanjine projice, zainteresovana receptom u koji ne ide brašno, već griz, i pšenični i kukuruzni. Tekstura bude malo grublja, ali projice ostaju sočne. Baš je dragi prokomentarisao kako "nisu suve kao inače". Topla preporuka za recept.

Par dana kasnije, dok su mi u sećanju još bile sveže Sanjine, metodom reciklaže nastale su nove projarice.

Pileća čorba

U kući gde i žena i muž kuvaju, obično postoje neka jela koja uvek pravi samo on, a ona nikada, i obrnuto. Pileća čorba je kod nas jedno od tih jela. Priprema uvek pripada njemu, retko meni. On je stvarno pravi odlično, i nemam ja tu šta da se mešam. Ovaj put sam se uglavila, namenski, da bih uobličila recept i uslikala (taj nadasve komplikovani) postupak pripreme, i vraćam mu štafetu za nadalje.

Sladak kupus

Kupus. Šta vam prvo padne na pamet kad izgovorite ovu reč?

Parfe torta sa jagodama i ananasom

Svake godine se isto provedem po pitanju jagoda. Prvo ignorišem one gigantske koje se pojave početkom maja, jer, kao, nisu to prave, neću ja to da jedem. Onda dodje jun, a ja ignorišem i prave, ako su iznete nedozrele, što nije redak slučaj. Čekala sam toliko, šta pravi razliku da sačekam još par dana? Polovinom juna nekako uspem da ubodem par tura tih pravih, koje najčešće jedem onako klot, pošto se toga najviše uželim. Dok me prođe želja, već krenu da nestaju, i ne stignem da ih upotrebim u nekom kolaču, i doviđenja do iduće godine...

Limun pita

Dok ne stigne pravo prolećno voće, dobro će doći i jedna ovakva pita. Kisela, slatka, pomalo gorka i osvežavajuća.

Probala sam je odavno, videvši recept na blogu Sweet Sensation, s tim da sam malo smanjila količinu šećera, a puter u filu zamenila kiselom pavlakom. Nadalje sam je pravila tako, i ostala je na meniju, jer je zaista odlična. U fil ide ceo limun, sa korom, pa pita ima intenzivno kiseo ukus, ali i blagu gorčinu od kore. Ako volite napitke tipa bitter lemon, onda bi vam se ovaj kolač sigurno dopao.

Libum

Tokom marta i aprila pod istragom u okviru igre FBI rukavice bio je blog Laka kuharica. Katarina, autorka bloga, ostavila je na mene jak pozitivan utisak. Prvo, provokativnim imenom bloga, zatim konceptom kojem je verna od samog početka pisanja, jednom atipičnom nemirno-mirnom rubrikom, nepretencioznošću i jednostavnošću recepata koje priprema i objavljuje, predanošću da se skoro svaki opremi nutritivnom statistikom i slikama postupka, i konačno, nekom opštom staloženošću i zrelošću koja se čita iz Katarininih bilo postova, bilo komentara na drugim blogovima.

Remake: Karađorđeva sarmica od zelja

Duže vreme me je proganjala misao da napravim pohovane sarmice od zelja. Ne, stvarno, zašto bi uvek bile kuvane, ili tek malo zapečene u rerni? Mislim da bi krckav poh dao sarmicama potpuno novu dimenziju i da bi vredelo probati. Ovo je kao ideja ostalo na nekom od mnogobrojih, nikad sređenih to-do spiskova u glavi, i blago palo u zaborav. Isplivalo je sada, kao odgovor na poziv za učešće u jednoj akciji, o čemu sledi više detalja par pasusa niže.

Sarmice od zelja

Jedva sam dočekala pojavu zelja na pijaci, da napravim sarmice, već neko vreme mislim o njima. Inače, sarme bilo kog tipa maltene nikad ne pravim. Klasičnu sarmu od kiselog kupusa nikad do sada nisam pravila. Pečenu sarmu od slatkog kupusa, savršeno jelo koje bih svima preporučila, jesam, više puta. Ali uvek se mučim sa uvijanjem, odnosno krutošću lišća kupusa. Sa zeljem se neuporedivo lakše radi, jer je sam list mekši, ali ja čak i njega moram da pripitomim tanjenjem drške i kraćim šurenjem vrelom vodom.