Sunday, March 04, 2018

Buhtle sa džemom



Porodica, smeh i miris sveže ispečenog testa su sve što je potrebno da se hladni zidovi pretvore u topao dom. U nastavku sledi proveren recept za fine, meke, puteraste buhtle i priča o najjačoj od svih žena koje sam upoznala...


Svakog vikenda sam kod mame i tate, da se nađem, da pomognem oko kuće, nabavke, kuvanja, da se družimo, da pričamo, da budem tu. Stari su, a mama je i prilično bolesna.

I svakog vikenda ja svedočim jednoj nesvakidašnjoj snazi u nekome ko nema 50 kg, ima 84 godine i kancer u poodmakloj fazi. Svakog vikenda se pitam koliko li nam je takvih dana još ostalo, svakog vikenda se trudim da ne delujem tužno i zabrinuto, već zahvalno što smo još uvek tu, svi zajedno...

Mama je dete koje je osetilo nemaštinu, devojčica koje je naučena na skromnost, devojka koje je velikom voljom i radom stvorila mnogo. Pre završetka studija se udala, sa bebom u naručju spremala diplomski i već tražila posao.

U momentu kad je delovalo da je najveće brige zbrinula, porodicu zaokružila, dvoje dece rodila, poslovno napredovala, došla do većeg stana u lepšem kraju, paralelno opremajući vikendicu i plac u Banatu, desila se velika nesreća - poginuo je sin prvenac. Dečak od 12 godina, onaj kog je dojila dok je fakultet završavala, u saobraćajnoj nesreći, ni do bolnice nije stigao.

Dve godine kasnije, u svojoj četrdeset drugoj, rodila je mene. Želja da uprkos svemu životu vrati boju i osmeh, dovela je do odluke na još jedno dete. Ne postoje reči koje bi opisale moje divljenje takvoj odluci, takvom pogledu na život... Sva sam uzdrhtala i upravo sam zasuzila, kao i uvek što zasuzim kad nekom o ovome pričam, jer ne mogu pojmiti kako je uopšte moguće nastaviti život posle takvog gubitka. 

Ta snaga, ta nepopravljiva vera u neko bolje i srećnije sura, meni deluju nestvarno...


Moje srećno detinjstvo je u najvećoj meri bilo srećno jer sam imala nju. 

Tata je bio tu, on je bio pordška, ali ona je bila i glavni maestro i glavni fizikalac u porodici. 

Ona mi je svako jutro mutila žumance sa šećerom i vodila u vrtić. 

Ona me je kasnije vodala po muzičkim, baletskim i ostalim školama koje su dolazile i prolazile. 

Nikada mi nije prebacila što ništa od toga nisam isterala duže od godinu dana. 

Ni kasnije, u prilično nezgodnom pubertetskom periodu, kad je išla na roditeljske sastanke, reč nije rekla kad je postalo jasno da ću pasti prvu godinu gimnazije. 

Kao ni pred kraj treće godine, kad sam odlučila da potpuno napustim školu. 

Verovala je da kaznom neće postići ništa, da pubertetske bube moraju proći, da će sve doći na svoje. Što se sve i desilo, ali dosta kasnije. Pomogla mi je, mada ja to tada nisam znala, upravo prihvatanjem svih mojih budalastih ideja. 

A šta je stvarno osećala, to samo ona zna...

Po profesiji filolog, sklona komunikaciji i nesvakidašnje vredna, radni vek je provela u komercijali. Zastupala je nemačke proizvođače medicinske opreme, verovala je čvrsto u klasičnu medicinu i farmaciju, često je putovala, volela je svoj posao. 

Kasnije je, sa još par kolega, istupila iz državne službe i osnovala privatnu firmu u kojoj je radila do penzije, a i nakon toga, provevši nas kroz devedesete manje-više neosetno.

Kad je zašla u godine i krenuli zdravstveni problemi, snašli su je operacija na otvorenom srcu, četvorostruki bajpas, moždani udar, pejsmejker i kancer dojke. 

Ovo poslednje, uz operaciju, zračenja i višegodišnju hormonsku terapiju nije izlečeno do kraja, vratilo se, naraslo i početkom ove godine otpočeta je hemioterapija u tri ciklusa. Prvi ciklus smo prekinuli pre planiranog završetka zbog izvesnih komplikacija, u toku je pauza, za par dana počinjemo drugi. Ona je na nogama, našminkana i nalakiranih noktiju, skoro uvek nasmejana i raspoložena, jer veruje da će biti bolje. 

Ne žali se, nema ona vremena za samosažaljenje. 

Jer brine da li je tata doručkovao, treba li mu pomoć da namaže i izmasira nogu koja ga koči, preslišava se da li je plaćena rata za održavanje zgrade, iseca iz novina članak o nekom novom suplementu i sprema se da pođe na glasanje za gradonačelnika. 

Na putu do tamo će zastati i dati pedeset dinara baki koja prosi i konstatovati da je zaboravila da ponese kesu sa danima sakupljanim mrvama hleba za golubove.

Sinoć smo zajedno rešavale ukrštene reči i u jednom momentu se toliko smejale, da mi je na tren delovalo da sam sela u vremeplov, da sam opet mala, a ona opet zdrava. 

Iz rerne zamirisaše ljubav, bezbrižnost i buhtle sa džemom...


Buhtle sa džemom
recept za štampu

Sastojci:
za testo
500 g brašna
1 kašičica soli
1 jaje
2 žumanca
220 ml toplog mleka
100 g šećera
20 g svežeg kvasca (1/2 kocke)
narendana korica jednog limuna
1 kašika soka od limuna

i još
džem, za punjenje buhtli, poželjno gušći
80 g putera, za umakanje
prah šećer, za posipanje


Postupak:
1. Mleko i šećer staviti u manju šerpu i ugrejati. Ne treba da provri, samo da postane toplo. Skinuti sa vatre, dodati kvasac, promešati da se otopi.


2. Brašno prosejati, dodati kaščicu soli i istruganu limunovu koricu. Sad dodati jaje, žumanca, mleko sa kvascem i kašiku soka od limuna, pa umestiti glatko testo, prvo varjačom dok tečnost ne pokupi svo brašno, a posle rukom, ako treba. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti oko 45 minuta da testo naraste.


3. Testo preručiti na radnu površinu dobro posutu brašnom, posuti malo brašna i sa gornje strane testa, rastanjiti ga rukama pa oklagijom, do debljine oko 1 cm. Iseći na 16 kvadrata, na sredinu svakog staviti kašičicu džema, pa pokupiti krajeve i formirati loptice.


4. Puter otopiti i sipati u malu činiju, pa svaku lopticu kratko umočiti sa svih strana u puter i redjati na pleh (moj je bio okrugli 30 cm, ali može i manji, 26-28 cm). Ostaviti bar pola sata, ili više, da buhtle lepo narastu, a za to vreme uključiti rernu na 180°C.


5. Preliti ostatkom rastopljenog putera, pa peći oko 20-25 minuta. Pečene buhle ostaviti 10-ak minuta da se prohlade, pa obilno posuti prah šećerom. Služiti tople, tada su najlepše. Pažnja - kad su buhtle prihvatljivo tople za jelo, džem je i dalje vreo!


p.s.
Recept je u osnovi čuveni Masaterin, sa nekim mini izmenama.

komentara: 37

  1. Divan post. Hvala veliko za ovu priču, za svaki od puno slojeva u njoj u kojima si nas pustila da osetimo miris tvog roditeljskog doma.

    ReplyDelete
  2. U cetvrtak 08.03 ce biti tacno mesec dana kako mame vise nema.Bila je premlada, 54 godine. Pre 4 godine imala je karcinom grlica materice, operisana, radjena hemioterapija, zracenje, sve. Nazalost nakon mnogo komplikacija, karcinom se vratio i metastazirao. Sticajem okolnosti nismo znali ni mi, a ni ona. Saznali smo mesec dana pre nego ce otici zauvek. Zahvalna sam na prilici da joj kazem bas sve sto mi je bilo na dusi, za svaku nedoumicu koju sam imala. Neko nikada ne uspe da uhvati priliku i da se oprosti sa njima. Ja jesam.
    Dirnuo me je ovaj post na vise nivoa, a slican recept imala je i mamina mama, moja divna baka koje takodje vise nema.
    Oprosti sto sam se razletela po tastaturi, ali covek mnoge stvari shvati tek kada njih vise nema.
    Veliki pozdrav,
    Marija

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj, Marija, zasuzih sad i na tvoju priču, uhhhh... U ovom rovitom stanju, malo mi treba... Drži se...

      Delete
    2. Zelim vam svima od srca puno ljubavi i razumevanja.
      Drzi se i ti draga Majo.

      Delete
  3. Kažu, život nam da tačno onoliko koliko možemo podneti. Čitam, i ne verujem koliko volje i snage izvire iz tvoje majke. Samo mogu reći, veliko poštovanje i naklon jer treba sve to nešto izdržati, preživeti i okaljen nastaviti. Uz sve to, zadržati pamet u glavi. Veliki pozdrav uz najlepše želje za oporavak borcu, junaku, mami, dami... Držite se. ♥♥♥
    Buhtle? Sjajne. Mirišu dovde.

    ReplyDelete
  4. Koliko samo duše ima ova tvoja priča. Držim palčeve da mama bude dobro. A buhtle će vrlo verovatno da budu večeras večera :)

    Pozdrav,

    Jelena

    ReplyDelete
  5. "Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije." Tvoja majka je veliki borac i želim joj da istraje, tekst ostavlja bez reči. Buhtle su divne 💟

    ReplyDelete
  6. Ostavila si me potpuno bez teksta. Divna prica i nadam se da ce tvoja mama biti dobro i da ce i iz ove bitke izaci kao pobjednik. Ovo me natjeralo da se zamislim oko kakvih se sve gluposti ja nerviram i zagorcavam sebi zivot. Hvala ti na ovoj divnoj prici.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svi to radimo, brinemo i nerviramo se zbog nekih, uslovno rečeno sitnica. Dok se ne pojavi nešto krupnije, pa nas podseti koliko je sve relativno... Hvala ti na lepim željiama, pozdrav veliki tebi i tvojima.

      Delete
  7. Uh kakva ispovjest. Suze naviru. Sve nase majke su veliki borci i fizikalci. Rjeđe je obratno. Cak kad takve prepoznam uopste im se ne divim, naprotiv. Bravo za majku, a ako ai 10 posto naslijedila, a jesi, blago tebi. Nek joj je Bog u pomoć. Puno pozdrava i hvala na ovom postu.

    ReplyDelete
  8. Majo uzivaj u svakom mogucem trenutku s majkom. Moje nema dvije i po godine i ovom si mi pricom navukla suze nostalgije za mojom i divljenje tvojoj.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Izvini za suze, i hvala na rečima razumevanja...

      Delete
  9. Hvala za ovu pricu, baš ti hvala. Stvarno je posebna. Sigurna sam da nije bilo lako napisati je. Život i treba gledati iz ugla tvoje premudre majke, ako ga ne doživljavamo kao blagoslov nije ga vredno ni živeti. Meni lično je ova priča donela da stavim prst na čelo da li da ostavlim svoje dobro, blago i nežno dete da bude jedinče ili da mu rodim brata ili sestru u ranim četrdesetim... Kada je mogla tvoja majka da smogne snage posle takvog gubitka....svako može, čak i ako ima strah da li će dovoljno poživeti da svoju decu izvede na put. Želim ti da tvoja majka pregura ovu ružnu epizodu i da još neko vreme bude pored tebe (što je duže moguće), a kada dođe vreme da ode, da bude dostojanstveno, kako je i živela. Svojim mislima sam uz tebe i tvoju porodicu. Buhtle sam jednom probala u srednjoj skoli i nisu mi bile ništa posebno, ni one, ni bilo koji drugi kolači. Nisam volela slatkiše (eh gde ode ono lepo vreme), sada sve volim (i ne volim što je tako). Svašta nešto mesim i pravim i baš mi ide (zvuči neskromno, ali je zaista tako) a nisam svačim zadovoljna, vrlo sam samokritična (i previše). Bilo bi lakše da olabavim malo (priroda je to i nije lako sa sobom se boriti). Pošto ih nikada nisam pravila, a ove tvoje su punjene mojim omiljenim džemom od kajsija (imam skuvan u špajzu, po malo sam kuvala u nekoliko tura, po tvom receptu), a umoče se u puter pre pečenja...tu mi svaka borba prestaje...nedoumica nema, vidim da ću već koliko danas ili sutra biti u brašnu i moja će kuća mirisati na testo, džem, prah šećer....samo da je zdravlja.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako osećaš da SADA imaš snage i volje, što ne bi rodila? Strah će uvek postojati, i mlađa da si, opet bi postojao, možda upakovan u neku drugu formu...

      Razumem itekako i samokritičnost, i potrebu za labavljenjem, i te česte zagrade sa dodatnim pojašnjenjima, za svaki slučaj, da bude sve kristalno jasno...

      Biće mi čast da napraviš ove buhtle, ako šta pretekne samo malo podgrej u mikrotalasnoj ili u rerni, triput su lepše kad su mlakušne, nego hladne.

      Veliki pozdrav i svako dobro!

      Delete
  10. Divna priča. Natera mi suze na oči.
    Vidim da u postupku piše ulje. U sastojcima ga ne vidim.
    Da li se ono stavlja ili ne? Hvala unapred :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala što čitaš pažljivo. Ispravila sam, pa sad nema ulja ni u sastojcima ni u postupku. Nije pogrešno ni ako se doda 2-3 kašike ulja u testo, čisto zbog manjeg lepljenja za posudu i kasnije za radnu površinu.

      Delete
    2. Jaooooo ostade jos samo jedna na tanjiru... pitam se da’l da je smotam ili da je ostavim za uzinu cerkici.... odlican je recept! Kada budem otisla kod bake, pravim ih obavezno... ona ih drugacije pravi, ove su bolje 🙂
      P. S. Majce, svaki tvoj recept i prica koju ispricas se cita pazljivo 🙂 uzivam u svakoj novoj objavi 👍

      Delete
    3. Baš si me obradovala :) Hvala na ovako brzom isprobavanju, i naročito hvala na pažnji i praćenju! Veliki pozdrav za tvoju ekipicu!

      Delete
  11. Majo, citala sam tvoju prelepu pricu, a suze su mi se slivale niz lice. Kakav borac, kakav karakter je tvoja mama! Zelim joj svako dobro! Nama svima za nauk da se ne opterecujemo nevaznim stvarima i da ne dozvolimo da nam gluposti ukradu osmeh sa lica.

    ReplyDelete
    Replies
    1. U poslednjih nekoliko meseci baš često mislim o tome, kako često, prečesto zaboravljamo na sada, na danas, na tekući trenutak, jer se prisećamo prošlih ili brinemo o budućim. A SADA je jedino što zapravo postoji...

      Delete
  12. Vidjela sam danas post i nijesam ga pročitala, nečim drugim sam se zagovorila. Sad sam se vratila, pred spavanje i čitam i zastajkujem da mi ništa ne promakne. Divna priča, podstakne na razmišljanje, da nikad ne prestanem sa vjerujem da divnih ljudi i velikih boraca ima i da vrijedi živjeti šta god da lomi. Tvojoj mami da još bude nasmijana i puna duha i da nastavi da inspiriše!��

    ReplyDelete
    Replies
    1. Upravo to, nikad ne prestati verovati u dobro, to ko nauči, taj može reći da je živeo srećno. Danas ništa lakše nego upasti u neke brige i depresiju, koje pomute vid, pa nam promiče sve ono lepo, što sigurno postoji, i danas, i svakog dana... Hvala ti na lepim željama, sve najbolje i tebi.

      Delete
  13. Obozavam sto svaki tvoj recept ima pricu, sto sve dobije neki dublji smisao i svaki put kada napravim nesto po tvom receptu znam da to nije samo kolac, vec magija koja u sebi nosi deo tebe, deo emocija, deo secanja i najveci deo malog uzivanja u posebnom ukusu svega toga. Divno je kada neko ume tako da se podeli, da inspirise i prosto bude to sto jeste. Sad kada procitah sve ovo vidim na koga si povukla sve te lepe osobine pored pomenutog buntovnistva. Ovo su one price koje na nas deluju bolje nego bilo koji motivacioni govornik, nateraju nas da stanemo, preispitamo neke stvari u svom zivotu i trudimo se biti bolji ljudi.
    Mama neka ostane takva i mozda da pokusa da uvrsti neke alternativne metode lecenja, jer i dalje verujem da priroda za sve ima lek.
    Buhtle pravim koliko danas u znak podrske.
    A do tada sve sto mogu da uradim je da posaljem ljubav i zahvalnost bas kao i svi ovi dobri ljudi.

    Puno pozdrava.

    Dado.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da je mlađa, verovatno bih probala da utičem, da proguram Brojsovu terapiju kao ideju. U ovim uslovima, samo mogu da prihvatim sve što ona misli da treba prihvatiti, jer to njoj donosi mir, a posredno i meni...

      Hvala ti veliko na čitanju, na divnom komentaru, na svim rečima pordrške i naravno, na probanju recepata. Radujem se buhtlama na tvom stolu :)

      Delete
  14. Majo obožavam sve tvoje priče, a u buhtlama bi se mogla udaviti, ma u svemu slatkom i tjestastom (ta riječ je nabolji opis). Ja sam bez mame ostala kada sam imala 20, to je bilo prije 25 godina a i danas me svaka sitnica, priča, recept, događaji sve okine do suza. Nikada to ne prođe. Mama je mama. Suzana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uhhh... Nisi prva koja mi to kaže, verujem da je baš tako... :(

      Delete
  15. Odlično izgledaju! Super recept! :)

    ReplyDelete
  16. Draga Majo,
    Vratila si me u neka dobra,stara vremena.Tvoju mamu znam upravo takvu kako si je ti opisala.Sa Zizom sam radila i mnogo je uticala na mene i nikada je necu zaboraviti.
    Zelim joj mnogo srece, da budete zajedno sto duze.
    Recepti su ti divni.
    Pozdrav.
    Vesna Tankosic

    ReplyDelete