Letnje faširane šnicle

Leto se zahuktalo, bo'me je pržilo prošle nedelje. Iako zvanično traje do 23. septembra, meni je uvek prvi spetembar bio tehnički završetak leta. Puno me godina deli od školskih dana, ali taj osećaj da se leto završava kad škola počinje je ostao.

Sutra je prvi.

Danas mi se jako plače, a ne smem pred njim. Pred mojim malim velikim dečakom, da ga ne zbunjujem. Nedavno je napunio šest godina i sad kreće u obavezno predškolsko. On nije išao u vrtić, pa će nam ovo svima biti malo veća promena. Uzbuđen je, raduje se, a u meni kovitlac emocija.

Musaka od tikvica

Ne znam postoji li povrće koje je jeftinije i izdašnije od tikvica. Čitavo leto ih ima, nepunih 100 dinara košta jedan kilogram, a svašta se od njih može spremiti. Salate, sosovi, punjene poput punjenih paprika, pohovane, raznorazne polpete, palačinke, lađice, mesne i bezmesne musake...

Biskvit pita

Davnih dana, juna 2009. izglasali smo brzu i jednostavnu savijaču, po receptu Vanylice sa Coolinarike, kao temu igre kuVarijacije. Napravila sam i svidelo mi se.

Zapisala sam  recept na sebi bliskiji način, bez mera u kašikama, nego sve u gramima i mililitrima, i završila misiju. Praviila sam je kasnije još par puta, i uvek bila zadovoljna.

Onda sam se u junu 2011. sastala sa blogerkama na Adi, probala Marijinu pitu po istom receptu i shvatila da sam dve godine živela u neznanju. To je nešto drugo! Za bar dve klase bolje od onoga kako je meni ta pita ispadala!

I sad, šta ću. Krenem Mariju da propitujem kako je radila, tačno da mi objasni mere i postupak, jer je postalo očigledno da ja nešto nisam baš radila kako treba, pa rešila da nađem šta.

I našla sam.

Punjene paprike

Davnih dana, dok sam još ponekad i gledala TV, zabasala sam na prilog sa nekom uličnom anketom u centru Beograda. Pitanje je bilo - koje je vaše omiljeno jelo?

Jedan mlađani tata koji je za ruku vodio klinca od cca. četiri godine, na postavljeno pitanje odgovorio je prilično spremno.

- Supa od ajkulinih peraja sa dodatkom... [čuda-muda].

 - A tebi? - pita novinarka i spušta mikrofon klincu.

- Pasulj! - opali malac kao iz topa, uz širok dečački osmeh.

Tata pocrveneo...

Pravi domaći sladoled

tekst: Dade
foto: Maja

Ako volite pravi domaći sladoled bez šlagova i praškova, ako se sećate sladoleda iz starih poslastičarnica, punog ukusa mleka i žumanaca, ako vam je dosadilo da domaći sladoled bude pun ledenih kristala, ako želite mek sladoled koji možete zahvatiti kašikom čim izvadite iz friza i odmah poslužiti - na pravom ste mestu! Pred vama je recept za najbolji domaći sladoled, jedini koji vam nadalje treba!

Apel za pomoć

Dragi prijatelji, namerni ili slučajni čitaoci ovog bloga,

Jedna sedmogodišnja devojčica, Sara Todić, rođaka moje koleginice, boluje od leukemije i moli za pomoć.

Potrebni su joj trombociti koji se uzimaju iz krvi, krvna grupa 0, pozitivna ili negativna.

Ako je neko zainteresovan da pomogne Sari, molim da se javi Institutu za transfuziju krvi, lično, u ulici Svetog Save 39 u Beogradu, ili putem telefona 011/244-88-49 ili 011/244-26-51 lok 225, svakog radnog dana od 7 do 14 časova, i prijavi se kao davalac trombocita za Saru Todić, uz poziv na broj protokola 1411. Institut će obaviti probni test, i odgovarajući davaoci biće pozvani u slučaju potrebe do kraja jula ili tokom avgusta meseca.

Hvala.

Tortilje za roštilj

Žao mi je što sam prethodnom receptu za tortilje dala naziv vašarske, pa sad ne znam kako ove da nazovem. A zapravo tek ove opravdavaju pridev.

Pre dve godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, za roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopale, recept je bio popularan i na Coolinariki, isprobavan je i svi su bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš ono što sam htela. Zimus slučajno nabasala na pljesku u tortilji, u Perperu kod Slavije, podsetila se kako je to fantastičan komad testa, i bacila se ponovo na nalaženje pravog recepta.

Bola i melon baller

Danas Cooks and Bakes puni tri godine. Proletelo mi je vreme, i čini mi se, sve brže leti. Kao juče da sam proslavljala drugi rođendan bloga kada je na meniju bila pita od kajsija, kad evo ga novi. Velike su vrućine i ne mogu da pečem rođendanske torte, ali mogu da vas ponudim nečim osvežavajućim - čašom hladne bole.

Slatko od crvenog luka

Oduševilo me kad sam ga prvi put probala. Dobila sam teglicu ovog slatka od Ane sa bloga Šta ima za večeru, na Cool susretu u Novom Sadu 2009. Od onda hoću da ga spremim pa nikako. Do pre neki dan.

Piknik food blogera na Adi, jun 2011.

sleva na desno: Maja, Olja, Marija, Sanja i Jelena

Kad sam bila mala, mama me je opominjala da se prvo peru ruke, a onda se počinje sa jelom. Danas, ja svoju decu opominjem da se ne počinje sa jelom pre nego što mama slika hranu :) Interesantno je da su deca prihvatila taj običaj, kao da je to nešto normalno, da se hrana prvo slika pa jede.  Čak stariji sin, uskoro šestogodišnjak, često uzme svoj fotoaparat i on takođe slika sa mnom. Navike su čudo, zaista.

Osim moje dece, nije prevelik broj ljudi koji imaju razumevanja za ovu "anomaliju" u ishrani. Osim ako ti ljudi nisu food blogeri. Sanja, Marija, Jelena i Olja došle su 26. juna na beogradsku Adu ciganliju, na vanrednu, piknik verziju kuVarijacija, i učinile mi jedan dan posebnim.