Baka-Marine listarice

Pre nekog vremena sam pravila čapati, indijske beskvasne lepinjice od integralnog brašna, i objavila na blogu. Jedan od komentara je bio triger da napravim i objavim - listarice.

Sanja, moja "koleginica" sa SerbianCafe foruma Trudnice i mamice, reče da je čapati podsetio na nešto što je njena pokojna baka-Mara pravila - listarice. Listarice su pržene lepinjice od beskvasnog testa koje se nekoliko puta razvlači i premazuje masnoćom, otuda i svojstvo listanja. Sanjin opis listarica me je zainteresovao, objasnila mi je postupak, ali kako nisam baš sve razumela Sanja je zasukala rukave, napravila listarice, fotografisala ceo postupak i poslala mi na e-mail! Radila sam listarice na isti način (ahm, dobro, veoma sličan način!), još tople ih tanko premazala puterom i posolila, i imala jedan sasvim savršen doručak. Sanja, hvala!


Sastojci:
500 g brašna (moje je bilo delimično integralno)
250 ml vode (plus-minus)
1 jaje
1 ravna kašičica soli
mast za premazivanje
malo ulja za prženje

Postupak:
1. Od navedenih sastojaka zamesiti testo, da ne bude ni tvrdo ni meko.
2. Testo rastanjiti na debljinu od 1 cm, premazati jednom kašičicom masti, preklopiti, ostaviti par minuta. Rastanjiti oklagijom i ponovo premazati masnoćom. Opet preklopiti i sačekati. Ovaj postupak ponavljati 4-5 puta, ili dok vam ne dosadi :)
3. Poslednji put razvijeno testo premazati masnoćom i zaviti u rolnu. Rolnu valjati napred nazad rukama, da se dobije valjak ok 30-ak cm.
4. Vlažnim ili namašćenim nožem iseći valjak na 10 delova. Svaki kolut rastanjiti po sečenoj strani, najpre rukama pa oklagijom, na debljinu 1/2 cm ili tanje.
5. Peći na teflonskom tiganju, na par kapi ulja, sa svake strane po par minuta. Na testu će se praviti klobuci koji će kasnije splasnuti. Vatra ne sme da bude prejaka, npr. 4 na skali 1-6.
6. Tople listarice poslužiti uz namaz po želji. Ako se ne služe odmah, zamotati ih u platnenu krpu.

Punjene paprike (ili "net je mali")

Moj dragi je jedan od onih koji od kuvanih jela ume da skuva čaj :) Pardon, zna još da skuva viršle i jaja. I the-end :)

Pre par meseci je ostao bez posla, i traganje za novim ide sporije nego što smo mislili. Kako on sada ima dosta slobodnog vremena preko dana, jer decu i dalje čuva bebisiterka, pomislila sam kako ne bi bilo loše da pokuša da spremi neki ručak. Obradovao se radnom zadatku, i napravio sasvim lepe ćufte u sosu, od mesa koje sam ja uveče pripremila. Imao je nadzor od strane bebisiterke (koja se pomalo smeškala sve vreme te kulinarske avanture), i svi bili srećni.

Pre neko veče, na povratku sa posla kupim materijal za punjene paprike, ali već je bilo kasno i nisam uspela ni da počnem da ih spremam, pa sam ponudila dragom da se on time zabavi ujutru. Rekao je da hoće i tražio da mu ostavim recept. Recept, naravno, nisam imala, i rekoh da ću mu objasniti šta i kako, a telefonom sa posla pružati "tehničku podršku" za novonastale probleme ;) plus da će ga bebisiterka, koja je u to vreme prisutna, svakako posavetovati i pomoći.

Kad ni do 14h nisam pozvana za "tehničku podršku" zabrinula sam se. Zovem ja, dragi kaže da je ispalo lepo i da su već ručali, a ja ne mogu da verujem. Pitam ga kako se snašao, a on mi objašnjava da je sa neta skinuo recept i odštampao, pa radio po uputstvu, uz budno oko bebisiterke. Kad sam došla kući prvo sam zavirila u šerpu pa onda ljubila decu ;) i ostala prijatno iznenadjena. Kad sam probala paprike i dalje sam bila u neverici da je dragi napravio ručak i to sa uspehom. Ja ga hvalim, a on sav cveta :) U kuhinji nalazim odštampano uputstvo koje je skinuo sa neta i nasmejem se glasno, jer shvatam da je skinuo Minjin recept za paprike, baš njen od gomile drugih koji su izašli na Google-u na upit "punjene paprike". Minja, hvala na saradnji :)

Svet je mali, tj. net je mali :)
Update, 2009/04: Ovaj post šaljem kao ulaznicu za igru FBI rukavice u kojoj u aprilu 2009. istražujemo blog Minjina kuhinjica.

Palačinke sa prazilukom, slaninom i spanaćem

Palačinke punjene slanim filom, ništa specijalno, ali ipak da zabeležim.

Htela sam da pravim neku pohovanu varijantu, motivisana Ana-Marijinim pohovanim pizza palačinkama, ali nije bilo vremena za završnu radnju, pa su ostale samo obične slane palačinke. Punjenje je bilo od puuuno praziluka, malo manje slanine i nešto spanaća, i mogu vam reći da je kombiancija dobra. Spanać daje fini šmek, neku uzdržanu gorčinu.


Sastojci:
palačinke
400 g praziluka
150 g slanine
100 g spanaća
500 g sremskog sira
so
biber

Postupak:
1. Praziluk iseckati na tanke kolutiće. Spanać na trake. Slaninu na kockice.
2. Slaninu propržiti dok ne porumeni.
3. Rešetkom izvaditi komadiće a na istopljenoj masnoći prodinstati praziluk. Posoliti. Kad praziluk omekša, dodati spanać i dinstati još par minuta. Skinuti sa vatre i umešati prženu slaninu. Pobiberiti.
4. Kad se malo prohladi pomešati sa sremskim sirom, filovati palačinke. Fila ima za 15-20 palačinki, zavisno od debljine nanošenja.

Jeste li za nove igre?

Pozivam sve food blogere koji iščekuju nove igre da svrate na http://kuvarigrice.blogspot.com/.
Pozdravi!

Trouglaste pite sa spanaćem i pinjolama

Opet hvatam zadnji voz za učešće u našem druženju. Tema ovomesečnog blogo-kulinarskog druženja su pinjole, a domaćica je NLO. Osim što znam kako izgledaju i koliko koštaju (2.600 din/kg tj. 30+€) o pinjolama ne znam ništa.

Kako ne znam ni jedno jelo sa pinjolama, obratila sam se Google-u za pomoć. Na ključnu reč "pinjole" nema previše stranica na srpskom, ali ipak sam jednu izdvojila. To je tema "Orijentalna pekara i poslastice" sa Ana.rs foruma, a recept koji me je zainteresovao je Fatair sa spanaćem iliti Fatayer bil Sabanigh, i pripada libanskoj kuhinji. Dodatna pretraga po ino stranicama mi daje rezultat koji tražim, a to su još detaljnija uputstva, i fotka.

Iza neobičnog imena krije se neka vrsta pite od kiselog testa sa punjenjem od spanaća. Prema receptu, u fil treba staviti sirup od nara, koji je meni duplo veća egzotika od pinjola ;) te sam potražila recept za sirup od nara i pronašla da sok od nara treba ukuvati sa šećerom, i dodati malo limuna. Iscedila sam 100 ml soka iz jednog većeg nara, i dodala dve navršene kašike šećera, kuvala 15-ak minuta. Nisam limun dodavala, jer je nar koji sam kupila ionako bio kiseo. Na fil je otišlo nepune dve kašike sirupa, a ostatak smo svi pijuckali iz rakijske čašice, deci se jako svideo. Čini mi se da sirup daje baš dobar fazon celom filu.

Trouglaste pite su se pokazale jako ukusnim, zanimljiva je kombinacija gorkastog spanaća, kiselo-slatkog nara i blage ljutine bibera. Pitice nisu preslane, kao što mi se u momentu kad sam sipala jednu i po kašičicu soli na relativno malu količinu spanaća i luka, učinilo da će biti. Pinjole daju lepu teksturu filu, meni se uvak dopadne kad nešto krcne. Svakako nisu dominantni, čini mi se da bi izlomljen orah, stavljen kao zamena za pinjole u cilju ekonomičnosti, dao istu draž.

Jedino na šta nisam obratila pažnju je količina - mere koje sam koristila daju 12 trouglastih pitica, što i nije nešto, naročito ako vas ima više od dvoje. Više posla nego rezultata, tako da bih sledeći put svakako pravila duplu meru.


Sastojci:
40 ml mleka
1/2 kocke svežeg kvasca (20 g)
300 g pšeničnog brašna
pola kašičice soli
160 ml mlake vode
40 ml ulja

200 g spanaća
1 crni luk srednje veličine
1.5 kašičica soli
1.5 kašika maslinovog ulja
1.5 kašika sirupa od nara
pola kašike soka od limuna
malo bibera
2 kašike pinjola
80 g feta sira

Postupak:
1. Kvasac razmutiti u mlakom mleku. U sud za mešenje sipati brašno i so, pa dodati razmućen kvasac, vodu i ulje. Mesiti testo dok ne postane glatko, ne mora dugo da se mesi. Pokriti i ostaviti na toplom mestu da naraste.
2. Sveže listove spanaća iseckati sitno, kao što bi sekli lišće peršuna za supu. Luk iseckati na najsitnije komade. Spanać i luk staviti u manju posudu, dodati so, sve dobro izmešati i ostaviti 20-ak minuta da pusti sok. Ocediti koliko je moguće.
3. Pomešati maslinovo ulje, sirup od nara i sok od limuna, pa dodati malo bibera. Sipati u spanać.
4. Umešati pinjole i izgnječen feta sir.
5. Testo podeliti na 12 loptica, svaku na brašnjavoj površini razvaljati na krug debljine pola santimetra, sipati navršenu kašičicu fila na sredinu. Ako bi kružnicu podelili na tri jednaka dela, preklapati te tri obline ka sredini, i prstima sastaviti rubove. Kao da se prave mali šavovi štipanjem dva dela testa, da bi se na kraju dobio trougao i šav u obliku slova Y.
6. Poređati na pleh obložen papirom, izbušiti viljuškom na par mesta svaki trougao, premazati maslinovim uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200°C, oko pola sata ili dok ne dobiju lepu rumenu boju.

Recept je isprobala Andrea u okviru igre FBI rukavice. Kasnije i Maslinka.

Bolnička hrana

Mladji sin je opet imao napad (Asthma). Morali smo hitno u bolnicu, dečiju bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu na Dedinju, gde smo već "stari" pacijenti i gde smo zadržani na lečenju. Ovo nam nije prvi boravak u bolinici, znali smo šta da očekujemo po pitanju terapija, uslova boravka i hrane. Prvi put sam ponela fotoaparat, da pokušam da zabeležim kako izgleda jedan bolnički meni.

Moji utisci su pomešani. Hrana, sa jedne strane, nije tako loša, mada su ovo jelovnici sastavljani pre verovatno 30 godina, i kao da se nisu menjali, kao da ništa drugo od hrane sada ne postoji. Ono što mi je neverovatno je da za bebe i decu koja ne još ne žvaću najbolje ima ukupno DVE stvari u ponudi - griz i krompir pire sa šargarepom i malo mlevene piletine. Prošle godine kad moj malac nije imao ni godinu dana svaki svakcati dan našeg tadašnjeg boravka u bolnici je jeo griz i taj pire. Dala bih mu malo od svog jela ako je nešto čorbasto ili malo hleba da žvaćka, ali u principu je živeo od griza i pirea.

Utisak kome ne mogu da se otmem je količina nemaštine. Ne mogu da shvatim da se i danas koriste plehani tanjiri, da su svi do jednog iskrivljeni i ljuljaju se ako ih spustite na ravnu površinu, da nema stočića za jelo nego smo primorani da jedemo sa nogu ili na krevetu, a ne daj bože da uflekamo čaršav jer novi teško da bi dobili, da uvek fali escajga i šolja i da kao alat za mazanje margarina na hleb uvek dobijemo kašiku.

Nemaština se naravno oslikava i u vidu manjka posteljina, totalnog izostanka jastuka (ja sam zamotala moju jaknu i uvukla u jednu maicu), stadijuma raspadnutosti natkasni, količinom rđe na stalku za infuziju, načinom fiksiranja boce kiseonika za krevetac (vezivanjem jedne tetra pelene oko boce i šipke kreveca). Tuš kabina za mame je jedna jedina na celom spratu, a crevo tuša je probušeno i nije moguće oprati se osim čučeći ispod slavine. Da ne grešim dušu, vidi se da je nešto u skorije vreme radjeno, npr. promenjeni su svi stari drveni prozori, i stavljeni PVC.

Osoblje je u 90% slučajeva ljubazno. Od lekara, sestara pa do servirki i spremačica. Bude i po neka nadrndana sestra, ali uglavnom su ok, što je meni dodatni jak utisak, jer sam u drugim zdravstvenim ustanovama doživljavala uglavnom suprotno.

Doručak 1 - hleb, kocka margarina i džem. Nisam slikala, još nisam imala aparat tada. Dakle, tri kriške hleba, jedna kocka margarina zahvaćena kašikom, i brdašce neke marmelade. Sve onako na gomili, na jednom tanjiru. Poslužavnik nekad dobijete, nekad ne.

Doručak 2 - dva kuvana jaja, tri lista šunke (tj. nešto što oni zovu šunkom) i hleb. Malac obožava jaja i kad ih je video, još na kolicima koja servirka gura, počeo je nestrpljivo da ponavlja "Jaja! Jaja!" :)


Doručak 3 - tri viršle, kocka margarina i hleb. Uz doručak ide i pitanje "Hoćete li mleko ili čaj?", ja zatražim mleko, a onda dodatna molba "Jako smo tanki sa mlekom, molim Vas da ga uzmete samo ako je za dete, a ne za Vas." Potvrđujem da je za dete i dobijam jednu poveću kutlaču mleka...


Ručak je uvek neko kuvano jelo ali bez mesa ili sa mesom u tragovima. Kuvana jela su uglavnom ukusna, jedino što su uvek pomalo neslana. Sećam se da smo prilikom prošlogodišnjeg boravka jednom dobili ribu i krompir salatu, što je za promenu bilo lepo, ali sećam se i sa koliko muke sam tu ribu čistila, jer niti sam imala mesta na tanjiru, niti pošten pribor, a malac sve vreme u krilu pa dodatno otežava misiju. Sada uvek ponesem nož, viljušku, kašičicu, šolju ili neku činiju, ali uvek zaboravim slanik ;)

Ručak 1 - boranija, bila je sasvim ok. Nisam slikala, tog dana sam bila bez aparata.

Ručak 2 - pasulj i kupus salata. Ovaj ručak nam je oboma bio najslađi i ekspresno smo smazali sve iz (jednog) tanjira :)


Ručak 3 - krompir paprikaš. Ovo bio ručak u danu kada smo se pakovali za otpust, i samo smo čekali da tata dodje po nas. Kad se služio ručak ja sam odbila, za šta se ispostavilo da je bila loša odluka, jer se malac zalepio za tanjir krompir paprikaša naše cimerke, koja mu je od svoje porcije davala po malo da ne bi kukao! :) Nisam probala paprikaš, ali izgledao je ukusno, a kako je i aparat već bio spakovan nisam ni slikala.


Večera 1 - hleb i krem sir, jogurt. Nisam slikala.

Večera 2 - makarone sa sirom, jogurt. Sećam se ovih makarona i od prethodnih boravaka u bolnici i uvek su bile ok, ali neslane. Naravno, od viljuške ni traga, opet smo dobili kašiku.


Večera 3 - burek i jogurt. Burek je stvarno jedan od boljih koji sam jela uopšte. Sir je malo kiseliji za moj ukus, ali su kore fantastične. Malac je slabo jeo tako da sam se ja pošteno omrsila te večeri.


Vratismo se kući, i sad opet sami moramo da smišljamo šta da kuvamo ;) Ako ništa drugo, u bolnici makar nisam razmišljala o tome, niti o pranju sudova posle :)

Čupava pogača sa slaninom

Moglo bi se reći da je ovo prva kulinarska kreacija mog 23-mesečnog sina :) Imala sam spremno ludo testo u frižideru i smišljala kako bih ga iskoristila. Malac se odmah nakačio čim je video da vadim testo iz frižidera, i dok sam se okrenula počeo da ga čerupa! Da mi u istom trenutku nije sinulo da ćemo od tih čupkica napraviti pogaču verovatno bih ga grdila, a ovako sam ga, zahvalna zbog ideje, samo cmmmmoknula :)

Imala sam polovinu ludog testa spemljenog od 1 kg brašna. Iseckala sam 200 g slanine, malo stavila na dno pleha, preko smo zajedničkim snagama pobacali čupke od testa, pa odozgo ostatak slanine ušuškali izmedju čupki.

Pekla sam oko 40 minuta, a bar polovinu ovog vremena sa folijom odozgo. Bojala sam se da bi slanina mogla da se prepeče i ugljeniše dok bi testo bilo gotovo, tako da sam samo na početku i na kraju pečenja pogaču držala otkrivenu. Ispalo je super, hranili smo i sebe i sebi drage, i pogača je skoro nestala a nije se pošteno ni ohladila...


Sastojci:
Ludo testo (pola mere)
200 g slanine

Postupak:
1. Slaninu iseckati na kockice. Trećinu rasporediti na dno pleha (naš je bio prečnika 30 cm).
2. Testo premesiti i čupkati parčiće, pa ovlaš slagati preko slanine.
3. Ostatak slanine poredjati u "doline", tj. izmedju delova testa.
4. Peći 10 minuta na 220, zatim pokriti folijom i peći 20 minuta na 180-190, i još 10 minuta otkriveno ili dok ne budete zadovoljni bojom korice.

Integralne korpice sa zeljem

Poslednja verzija recepta za korpice nalazi se ovde. Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare.

Ove korpice su nastale kao rezultat utiska koji su na mene ostavile Maslinkine korpice sa spanaćem. Pošla sam od osnove za projaru (pola kukuruznog, pola pšeničnog brašna) i dalje se recept razvijao sam. Inženjer u meni je odlično odredio količinu sastojaka potrebnih za 24 mini muffina, nije bilo ni viška ni manjka (što volim kad sam ovako neskromna!).

Plastelin testo

Domaći plastelin? Da, da :)

Stariji sin je išao u jaslice, i sećam se da su se ponekad igrali testom. To je bilo malo tvrdje belo testo, nikakva mudrolija, pa opet nisam nikada došla na ideju da deci kod kuće napravim testo samo za igru.

A onda sam naišla na Škrabalicu i njen jako interesantan blog. To je trenutno jedini nekulinarski blog koji pratim, pun je ideja za igre, aktivnosti i zabavu sa sitnom decom. Izmedju ostalog, kod Škrabalice sam našla recept za domaći plastelin, i igra je počela...

Ovo testo po teksturi veoma liči na Play-doh koji se može naći po dečijim radnjama. Lepo je i glatko, ne lepi se ni za ruke ni za podlogu. Posle nekog vremena počinje da se suši pa je teže za oblikovanje, zato je dobro da za vreme igre stoji u plastičnim kesicama za zamrzivač i čupka koliko je potrebno. Nisam sigurna da li bi se neutrošeno testo moglo sačuvati za drugi dan. Ali sam sigurna da će u danu kada se radi obezbediti puno zabave!

Zamesila sam testo po receptu, jedino sam bila oprezna sa količinom vode. U receptu je bilo navedeno 400 ml vode na 400 g brašna, uz napomenu da se voda dodaje postepeno. Mi smo sastavili suve sastojke, odmerili 400 ml vode i dolivali po malo. Kad smo bili zadovoljni čvrstinom i teksturom ustanovili smo da smo utrošili 250 ml. Tako da od sada koristim ovu meru.

Umešeno testo sam podelila na četiri jednaka dela. Jedan deo sam ostavila beo. Dva obojila farbom za kolače. Imala sam samo zelenu i narandžastu. Ovih boja ima u rinfuz radnjama, 30-ak dinara je bočica, a relativno malo je dovoljno da se dobije solidan intenzitet boje. Četvrti deo je bio obojen u crveno. Cigla-crvenu sam dobila uz pomoć malo aleve paprike. Sama boja me je navela da od ove mase pravimo cigle koje ćemo osušiti i kasnije koristiti da sazidamo kućicu.

Sve što smo pravili ostavili smo da se suši na vazduhu. Ja podigla sve na vrh viseće kuhinje, i zaboravila! Stajalo je sigurno dve-tri nedelje tako pod plafonom ;) Možda sam prvi ili drugi dan sušenja bacila pogled i bilo je još vlažno, posle stvarno nisam ni gledala, malo mi se i prašina uhvatila :) Sad je sve tvrdo kao kamen.

Kućica još uvek nije sazidana. Imamo cigle, sada bi trebalo da napravimo neki "malter" u vidu redjeg testa (kao za palačinke, samo gušće), i konačno sazidamo tu kuću. Za sada evo samo cigala, koje su u medjuvremenu dosta izbledele i nisu više crvene kao prava cigla. Ove cigle su otprilike veličine kao pez bombone, možda za nijansu veće.

Radili smo još neke jednostavne oblike. Evo ih šargarepa i peršun, doduše malo izbledeli.

Par kobasica koji sledi je bio zamišljen da oživi maminu uspomenu na jedini oblik brze hrane koja se osamdesetih u Beogradu mogla kupiti u crvenim zaobljenim PKB-ovim (valjda?) kioscima - par viršli u zemički, ili par kobasica u zemički. I senf obavezno :) Ipak, naš plastelinski fast food je dobio list salate i list žutog sira, kao i malo susama odozgo, što nikako nije mogao da bude slučaj u pomenutim crvenim kioscima :) Dok su bile "sveže", ove kobasice su ofarbale delove testa drugih boja sa kojima su se dodirivale. Kad se sve sasvim osušilo, boje su prilično ubledele, pa su nestale i fleke od crvenog testa.

Tu je bio i "beba-hamburger", deci su uvek zanimljive neke sitnurije. Mada, i mama je jedno vrema uzdisala nad nekim minijaturama, možda su i geni u pitanju ;)

Kod domaćeg plastelina je zgodno što je bezbedniji od industrijskog u slučaju neželjene konzumacije. Ipak ga nismo jeli, nije nam bio po ukusu, puno je slan i kiseo od limuntusa ;)

Posle ove igre sam izguglala hiljadu i jedan recept za plastelin testo, ali meni je ovo stvarno bilo nepoznato do skoro. Škrabalice, hvala puno!

Sastojci:
400 g brašna
130 g soli
40 g limunske kiseline (4 kesice limuntusa)
250 ml vode
5 kašika ulja
prehrambena boja po želji

Postupak:
1. Izmešati brašno, so i limuntus.

2. Dodati ulje i vodu pa mesiti dok se ne dobije glatko testo.

3. Testo podeliti na nekoliko delova pa svaki ofarbati željenom prehrambenom bojom.
4. Modelovati oblike. Ostaviti ih da se dugo suše, nekoliko dana.

Integralni hleb (vol 2)

Nedavno sam se razočarala u Graham brašno od "Žitka" iz Bačke Topole koje sam duže vreme redovno nabavljala i trošila. Prilikom poslednje nabavke kupila sam u "Tempu" 10 kg ovog brašna, a kad sam načela prvi kilogram imala sam šta da vidim. Brašno koje je nekad bilo zaista integralno sada je ostalo belo, sa nagoveštajima predjašnje crnine u vidu zalutalih tragova mekinja. Naljutila me je ova spoznaja, i u prvi mah sam poželela da isterujem pravdu i uložim nekakvu tužbu, ali znajući da će mi ovo oduzeti dosta raspoložive dnevne fizike, i neznajući odakle da započnem čitav proces, odustala sam.

Vraćajući se sa posla, otišla sam u redovnu nabavku voća/povrća kod lokalnog piljara. Tam sam videla da prodaju integralno pšenično brašno u rinfuzu, i uzela sam 1 kg za probu. Nisam sigurna da sam zapamtila ime proizvodjača ovog brašna, mislim da je "Vega" neki deo imena firme ili proizvoda. Proveriću sledeći put, jer imam nameru da kupim još ovog brašna, jako sam zadovoljna hlebom koji je nastao od njega. Recept je isti kao i ovaj.


Sastojci:
500 g integralnog brašna
1 kašičica soli
1/2 kocke svežeg kvasca
400 ml vode

Postupak:
1. Kvasac razmututi sa malo vode.
2. U vanglu za mesenje sipati brašno, dodati so, promešati. Dodati razmućen kvasac i mlaku vodu, pa mesiti varjačom dok se ne dobije glatko testo. Sud pokriti plastičnom folijom i ostaviti oko 1h da testo naraste.
3. Premesiti, oblikovati veknu (ja napravim tri male vekne od ove količine), poredjati u pleh. Veknice ovlaš posuti brašnom, pa zaseći nožem par puta. Ostaviti još 20 minuta.
4. Za to vreme ugrejati rernu, pa ispeći hleb (kod mene se obično peče 10 minuta na maksimumu pa još 20 na 180).