Tri leće

Kad se setim koji je hajp nastao pre... ne znam sada već koliko godina, ali više od deset, sigurno, kad je kolač Tri leće postao mega popularan kod nas, a meni je izgledao kao fensi koh oko kog se diglo previše prašine.

Sad kad razmislim, liči to na mene, da prema novim stvarima/pojavama imam dozu podsvesnog otpora. U stilu - topla voda, rupa na saksiji i slično.

O podsvesnim procesima, uverenjima, otporima, zaglavljenostima... sam mnogo naučila na NLP-u, tokom poslednje dve godine. Zapravo, učim i dalje - nakon osnovnog, upisala sam i sledeći nivo edukacije i možda ću vam pisati o tome nekom budućom prilikom, bez obzira što nije direktno vezano za primarnu temu ovog bloga.

Elem...

Trileće sam prvi put probala u restoranu. 

Drugarica poručila sebi, a ja uzela baklavu, po sistemu - što je sigurno, sigurno je. Usledilo je unakrsno probanje po zalogaja od one druge, k'o što radi svako znatiželjno čeljade kad jednom u iks ode u restoran, jel'te.

Ispade da mi se tri leće dopalo do te mere da sam sutradan spakovala višegodšnje predrasude u špajz, pozvala drugaricu koja se u to vreme bavila kolačima da mi da recept i uzela da ga napravim. 

Sve je ispalo ekstra, osim glazure.

Za slučaj da ne znate, tri leće je kolač biskvitnog tipa, žuti patišpanj koji je natopljen sa tri vrste mleka - običnog, kondenzovanog i slatke pavlake (otud naziv, tres leches), sočan je do te mere da se pri serviranju dobije i barica slatkog safta, a na vrhu je braon karamel sloj, kao sjajkasta glazura. Nije to klasičan mlečni karamel, to je neki kiselkasto sladak meki žele sa ukusom karamele. Zamislite nešto između Coca cole i onih gumenih bombona sa ukusom Coca cole.

Pošto ja taj specijalan karamel preliv nisam imala, napravila sam standardan karamel od šećera i slatke pavlake. Ali to više nije bio kolač kakav sam upoznala. Kiselo slatki žele sloj na vrhu je pečat tog kolača. Bez njega, tri leće mi je linearno sladak.

U to vreme pomenuti preliv nije mogao da se kupi kod nas, čak je bio i predmet šverca, pa sam se zanosila idejom da izvedem home-made recepturu za njega. 

Obzirom da ta stvar zaista ukusom liči na Coca colu, uzela sam da probam bukvalno tako. Da napravim meki žele od Koka kole.

Gospode, koliko je to gadno bilo. Tri put grđe od izvetrele, mlake Coca cole. Sećam se jasno prvog utiska - pa, ovo uopšte nije slatko!!!

Znate li to? 

Da ista količina šećera, u istoj količini tečnosti, neće dati ni blizu isti doživljaj za nepce ukoliko je tečnost pošla put čvrstog stanja, tj. ako je želirana. Svi znamo da je Coca cola veoma slatka, ali kad se prebaci u polučvrsto stanje, ona je iznimno bljutava. 

U drugoj turi sam se baš posvetila i izanalizirala sam sastav kupovnog preliva. 

U osnovi je glukozni sirup, ostalo su voda, šećer, zgušnjivači agar-agar i pektin, boja i aroma. 

Glukozni sirup je sam po sebi 80% šećera, ovih-onih. 

Gotov preliv po nutri tablici ima 82 g ugljenih hidrata, dakle i on je okvirno 80% šećer. 

100 g Coca cole ima 11 g šećera, a ima i boju i aromu. 

Aha, znači treba mi još 70 g šećera i ne-znam-kolko kiseline i da ga zgusnem nekako. 

Konkretno, na 100 g coca cole dodala sam 70 g šećera i 30 ml limunovog soka i želirala sa 2.5 g želatina. Ukus je blizu, ali žele struktura je bila žilava, sačuvaj-bože. Ne može se lepo razmutiti ni razmazivati, kao što kupovni preliv može, kontam da je ipak drugačije kad je u osnovi glukozni (bombonski) sirup i kad se zgušnjava pektinom. 

Pektin se inače koristi u proizvodnji industrijskih marmelada, a znate kakve su one - donekle želatinaste, mogu se seći nožem, ali kad malo razmutite kašičicom, postaju glatke i mazive. E, slične odlike ima i ovaj karamel za trileće, pa sam krenula da gledm gde čist pektin da nabavim, dok me neki unutrašnji glas nije ošinuo iz sve snage.

Jesi li ti, Majo, normalna da trošiš vreme na nešto tako sumanuto kao što je zaslađivanje i zgušnjavanje koka kole!!??

I tad sam sve batalila.

Kasnije se taj kupovni preliv pojavio na tržištu. Danas može da se kupi u svim tzv. prodavnicama zdrave hrane, iako sem vode nema ni jedan zdrav sastojak u sebi.

Tako da...

Kad se jednom godišnje odlučim da pravim tri leće kolač, odem lepo i kupim preliv i mirna Bačka.

Ako vam je to OK, izvol'te ceo recept :)

Tri leće 

recept za štampu

Sastojci:

za testo

6 jaja 

150 g šećera 

130 g brasna 

70 g griza

1 kašičica praška za pecivo

1 kesica vanilin šećera

za mlečni preliv

400 ml mleka 

400 g zaslađenog kondenzovanog mleka

400 g nezaslađenog kondenzovanog mleka

250 ml mlečne slatke pavlake

i još

400 g karamel preliva za trileće

Postupak:

1. Belanca umutiti samostalno, pa dodati šećer i vanilin šećer, mutiti dalje dok šaum ne postane baš čvrst. Ubaciti jedno po jedno žumance, muteći mikserom sve vreme, na kraju dodati brašno, griz i prašak za pecivo, pa kratko promutiti.

2. Manju četvrtastu tepsiju, dimenzija oko 20x30 cm, postaviti pek papirom i uliti smesu. Peći na 180°C oko 25 minuta. Testo će dosta narasti i postati ispupčeno, ali će se po vađenju iz rerne delimično spustiti i postati ravno.

3. Ispečen patišpanj ostaviti da se ohladi, izvaditi ga sa sve papirom. 

Zatim ga vratiti u tepsiju gornjom stranom na dole i pažljivo odlepiti papir. Tom prilikom će se skinuti i tanka, tamna "kožica", tj. ostaće na papiru, što je i poželjno.

4. Opciono - možete rukom dodatno "oljuštiti" tamniji sloj testa koji nije otišao sa papirom. 

5. Pomešati sve sastojke za mlečni preliv (slatka pavlaka se ne muti u šlag, već se koristi u izvornom, tečnom stanju) i polako, u tankom mlazu, sipati na testo i ostaviti da biskvit upija. 

Nakon 15-ak minuta premazati karamel prelivom, pa kolač staviti u frižider da se dobro ohladi. Seći na 8 do 12 parčića.