Pečena crvena paprika i beli luk, ukusi koji su pojedinačno sami po sebi lepi i posebni, ali u paru postaju totalno nova celina. Doslovno obožavam taj spoj.
Tuesday, September 27, 2011
Lučene paprike
Pečena crvena paprika i beli luk, ukusi koji su pojedinačno sami po sebi lepi i posebni, ali u paru postaju totalno nova celina. Doslovno obožavam taj spoj.
Thursday, September 22, 2011
Čupava pita od šljiva
Čupava pita, a zovu je još i "čupava Desa" ili "čupava Kata", je nešto što pamtim iz mamine kuhinje, to sam baš volela. Zove se čupava jer se polovina testa razvuče kao podloga, a druga polovina zamrzne, pa izrenda preko fila, što gornju površinu napravi neravnom, čupavom.
Sunday, September 18, 2011
Outsourcing 1: Testa i peciva
Juče smo se okupili na Adi, lepo se družili, čitav dan grickali svašta, mahom razna peciva, pite, rolate, sendviče (i naravno slatkiše), ali o tome u nekom narednom postu :)
U ovom vam pišem o testu i pecivu koje sam napravila u prethodnom periodu po receptima sa drugih blogova, ili bar inspirisana njima. Nešto od toga sam mislila da zapišem i objavim kao poseban post, nešto drugo sam htela da ponovim jer prvi put nisam uspela da slikam kako bih htela pa da tek onda napišem post, nešto treće da... I ništa od svega.
Užasno mi je loša ogranizacija recepata, što po papirima i sveskama, što po kompu, zapravo mi je blog najsređenija zbirka, pa sam rešila da ih ovde unesem, makar na način koji inače ne praktikujem - više recepata u jednom postu. Zapravo nema recepata, samo reference na, sa mog aspekta, originale.
Sunday, September 11, 2011
Starinska pita od praziluka
Jedna prelepa pita iz mamine sveske sa receptima. Na temu je gibanice, ali nema sira, filuje se prodinstanim prazilukom koji se dobro začini solju i biberom, uz dodatak sasvim malo pirinča. Nepečena pita se iseče i bogato zalije prelivom od jaja i mleka koji se svuda fino rasporedi, pa pita postane savršeno ravnomerno sočna i meka.
Wednesday, September 07, 2011
Jabuke u šlafroku
Moja mama je filolog, završila je nemački jezik i književnost, čitav život se služila nemačkim poslovno, putovala često tamo službeno, ali ja reč nemačkog nikad nisam naučila. Nekako me nije privlačio, onako tvrd i strog, zapravo mi je bio baš odbojan. Sećam se kako sam kao mala potpuno zbunjeno gledala mamu kad je ponekad telefonom od kuće pričala sa Nemcima. Transformacija jedne poznate i blage osobe u totalno drugu, čudnog temperamenta, koja kao da kašlje sve vreme dok priča, umela je da me drži pripravnom par metara dalje. Sa strepnjom bih čekala kraj razgovora, bojeći se da kada spusti slušalicu mama možda neće ponovo postati ona stara, nego ostati ta strašna zauvek!
Subscribe to:
Posts (Atom)