NY style Cheesecake

Recept za njujorški čizkejk i osvrt na početničke greške - kako u pripremi tako i u očekivanjima

Palenta hleb

Please, scroll down for English

Razne sam vrste hleba pravila, ali ovakav nisam. Kad sam u receptu videla da se koristi palenta, pomislila sam na grubo mleveno kukuruzno brašno, ne na kuvanu palentu. A ono - kuvana palenta se koristi.

Recept sam pratila, što se tiče sastava, jer samj hleb pravila u okviru igre FFTO, u kojoj svakog meseca pravimo nešto testasto. Recept je zadala Becky sa bloga Fraxknits, a preuzet je iz knjige Bread.

Postupak, priznajem, nisam ispratila do kraja. Pisalo je da se mesi rukom, i da se na kraju formiraju dva valjka i upletu. Meni je to bilo nemoguće. Premekano je bilo testo, ne volim da brljam ruke sa tako mekim testom, jer se sasvim lepo umesi i varjačom. A i kad je testo tako meko, pola ostane na ruci, pa i to mešenje nije mešenje, nego borba sa lepljivom smesom! Pritom se tražilo da se u skuvanu palentu umesi polovina belog brašna, pa to ostavi da kvasa, pa posle druga polovina brašna, pa opet da kvasa, pa... Mislim, čemu? Ja sam umesila sve odjednom, i ostavila 2-3 sata na toplom, i testo je šiznulo koliko se aktiviralo, deluje da mu je bilo sasvim dosta jedno dizanje. Nije dvaput obavezno sinonim za bolje ;)

Pošto je bilo meckavo i lepljivo, ja sam ga samo preručila u četvrtasti pleh za hleb i tako ispekla. Ništa uplitanje, ništa premazivanje. I izašlo je nešto jaaaaako meko i vazdušasto, sa jednom dozom "gumaste" sredine, koja podseća na onu iz seljačkog hleba. Soli ovde ide junački, mislim da su malo preterali, 1.5 kašičica na 225 g brašna i 50 g palente! Preslano je to. Drugi put stavljam jednu i to baš ravnu kašičicu. Korica je meka i tanušna. Palenta se ne raspoznaje onako, nasamo, ali vidi se da je hleb žući nego običan, a i ukus je nekako lepši. Jako, jako ukusan hleb! Svakako probati!

Moja jedina prava zamerka je - količina. U tim stranim knjigama o testu svi prave neke hlebiće od 200-ak g brašna. Mislim, ja bih ovu meru odmah bar duplirala, jer onako se ne isplati praviti. Na vremenu se ne štedi ništa, a grejati rernu za hlebić koji ceo ode za večeru i još ostanemo gladni - nema smisla. A i bude nekako nizak, u klasičnom kalupu. Tačno mu fali još toliko zapremine, da liči na hleb :)

Pritom, koristim priliku da jednim udarcem klepim dve muve, pa ovaj recept šaljem i Mihaeli, domaćici igre ajme, koliko nas je!, a koja nam je kao temu za septembar zadala kukuruz.

Sastojci:
50 g palente
300 ml vode
15 g kvasca (oko 1/3 kocke)
1 kašičica meda
225 g brašna
25 g putera
1 kašičica soli

Postupak:
1. Palentu i 250 ml vode staviti da se kuva. Kad provri sniziti temperaturu i kuvato 2-3 minuta, uz stalno mešanje. Ostaviti da se malo ohladi.

2. U šolji pomešati kvasac sa kašičicom meda i ostatkom vode. U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so. Umešati razmućen kvasac, pa skuvanu palentu i rastopljen puter. Varjačom umestiti glatko testo, bez grudvica. Testo će biti meko i lepljivo. Pokriti nauljenom plastičnom folijom i ostaviti 2-3 sata, da naraste.

3. Premesiti varjačom. Kalup za hleb postaviti papirom za pečenje, pa sipati testo i rasporediti. Rernu uključiti da se greje na 200°C, a testo ostaviti na šporetu da koristi toplotu rerne i još jednom naraste, oko pola sata. Peći oko 30 minuta na 200°C, ili dok hleb ne dobije svetlo braon koricu. Ohladiti na rešetki pre sečenja.

Recept za štampu
Roundup

I used to knead various breads, but neither of them called for polenta. The recipe originates from book called Bread, and chosen by Becky from Fraxknits, as a September FFTO challenge.

I have followed ingredients and measurements precisely, but shortened the preparation, for two reasons. The first one, the dough was too soft and sticky for me to knead by hands and to shape anything out of it. Another reason is - saving time. I mixed dough ingredients all at once, and set it aside for 2-3 hours, for rising. I skipped the topping part, too. 

The bread turned out really nice! I like the middle with bit of gummy texture. It tastes a bit too salty, so I'd use 1 tsp of salt next time, instead of 1.5. And I must complain about the volume! This is tiny, small bread that we ate for dinner completely, not a single crumble survived :) Here in Serbia people are used to eat lot of bread, and to combine it with every meal. My bread was pretty flat, as bread mold wasn't filled completely. But, the taste of this bread was a new experience for me, and I really liked it very, very much. Thank you, Becky!

Polenta Bread

Ingredients:
50 g polenta
300 ml lukewarm water
15 g fresh yeast
1 tsp clear honey
225 g white bread flour
25 g butter
1 tsp salt

Directions:

1. Mix the polenta and 250 ml of the water together in a pan and slowly bring to the boil, stirring continuously with a large wooden spoon. Reduce the heat and simmer for 2-3 minutes, stirring occasionally. Set aside to cool for 10 minutes, or until just warm.

2. In a small bowl, mix the yeast with the remaining water and honey until creamy. Sift the flour into a larger bowl, add salt. Add the yeast mixture, then gradually stir in the polenta mixture and melted butter to combine. Knead using a wooden spoon for about 5 minutes, or until smooth and elastic. Cover the bowl with lightly oiled cling film and leave the dough to rise in a warm place for 2-3 hours or until it has doubled in bulk.

3. Re-knead with a spoon. Line the bread pan with a baking paper, and pour the batter in. Let rise for at least half an hour, at the stove top, while preheating oven to 200°C. Bake for 30 minutes or until light golden. Cool on a wire rack.

Pavlova

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Duško Radović
 
Moje ime je Maja. Nisam Marija, nisam Marijana. Maja. Kratko, jasno. Nikada nisam imala nadimke. Zgodno je to, naročito kad si dete, pa reaguješ uvek iz srca. Mamajac je moj jedini nadimak, koji ni najmanje nisam volela. Dobila sam ga od tate, koji me je iz čista mira, od neke dragosti i želje da mi tepa, oslovio sa Mamajac! A ja sam se srdačno durila na takvo izobličenje imena. Kog djavola neko ima da se sprda sa mojim imenom? :))

Čorba od karfiola

Još rezultata čišćenja drafts-a. Vrlo jednostavna čorbica, a sasvim koretkna. Nemam šta više da kažem, i ovo će biti moj ubedljivo najkraći post na blogu :)

Kukuruzno pizza testo

Gomilaju mi se postovi u drafts-u. Nekad nešto napravim, pa samo zapišem u drafts-u mere, koliko sam čega stavila, da ne zaboravim, a kasnije ću da pišem post. Pa ga nikad ne završim, nego dodje nešto "preče". Sad pravim čistku tamo, i gledam šta može da preživi, a šta da koknem :)

Evo nečega iz drafts-a, što može da preživi. Testo za picu, malo drugačije. Deo brašna zamenjen kukuruznim brašnom, a u testo dodat beli luk. To je bilo stvarno dobro, smazalo se za tren. Da li baš zbog malo drugačije kore, ili zbog konkretnog fila - to baš ne bih mogla znati :) ali vredno je zapisivanja, jer smo bili zadovoljni.

Recept šaljem Mihaeli, koja je ovog meseca domaćica igre ajme, koliko nas je!, a za temu je odabrala kukuruz.

Sastojci:
300 g mekog brašna
100 g kukuruznog brašna
1 ravna kašičica soli
3 čena belog luka
1/4 kocke kvasca (10 g)
1 kašičica šećera
20 g putera
200 ml vode

2 kašike paradajz pirea + kašika soka od paradajza
100 g suvog mesa
100 g pečuraka
100 g kačkavalja
2 kašike kajmaka
nekoliko maslina

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa malo vode i kašičicom šećera, ostaviti na toplom mestu da se aktivira i duplira zapreminu. Pomešati obe vrste brašna, dodati so, razmućen kvasac, sitno iseckan beli luk, otopljen puter i vodu. Zamesiti glatko testo, posudu pokriti plasičnom folijom i ostaviti na toplom mestu da narasta bar sat vremena. Premesiti i rastanjiti na veličinu pleha od rerne (ova mera je taman da se dobije pizza podloga srednje debljine, ne mnogo tanka - ako volite tanje testo, smanjite količine).
2. Paradajz pire razmutiti sa kašikom paradajz soka, ili obilčne vode, tek da se dobije gustina koja nije prečvrsta za razmazivanje. Namazati testo. Odozgo pobacati iseckano suvo meso, pečurke isečene na tanke listiće, i male hrpice razmućenog kajmaka. Narendati kačkavalj i poredjati maslinke.
3. Peći u rerni koja je prethodno zagrejana na maksimalnu temperaturu, dakle 250°C u klasičnim kućnim rernama. Ako rerna ima ventilatore, koristiti ih. Pizza traži kratko pečenje, do 10 minuta, i visoku temperaturu. Dok je vruća, po želji narendati još malo kačkavalja.

Recept za štampu

Čokošljivopita

Pita sa šljivama, napravljena na isti način kao pita od kajsija tj. univerzalni voćni tart. Prhka kora, fil od voća, ovde sa dodatkom čokoladne glazure. Šljiva i čokolada su vrlo skladan par. 

Krompir trilogija - Krompir pire

tekst: Dade
foto: Maja

Obariš krompir, izgnječiš i sipaš mleko. Jednostavno da ne može biti jednostavnije. Kako onda objasniti činjenicu da u svom životu, nikad i nigde nisam jeo dobar krompir pire, osim kad ga sam spremim? I da se razumemo nešto. Nisam prepotentan. Delujem ponekad tako, ali nisam. To što nigde nisam jeo dobar krompir pire, ne znači da NIKO ne zna da napravi pire, sem mene. Netačno potpuno, mnogo ljudi pravi odličan pire, nego sam ja imao nesreću da me nikad niko nije zvao u goste i ponudi mi pire. Uvek nekakvo pečenje, sarme, pihtije... ali pire niko ne pominje :))) A vala i kakav pire prave, bolje i da ga ne pominju. Moram malo da budem zajedljiv. Jednom sam u nekom "ekskluzivnom" restoranu poručio bečku i pire (koje iznenađenje!) i doneli mi krompir izgnječen u toj vodi u kojoj se kuvao, odozgo stavili malo putera. Nisam mogao da verujem....

Nego, da ne dangubimo. Naučiću vas kako se pravi krompir pire. Nije to teško.

Krompir trilogija - Pomfrit

tekst: Dade
foto: Maja

Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.

Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?

Krompir trilogija - Krompir u gaćama

tekst: Dade
foto: Maja

Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.

Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))

NY Cheesecake u pokušaju

Poslastice od sira su u Srbiji i dalje polu-tabu. Cheesecake je ipak uspeo da se izbori za pažnju, čak i medju okorelim nepriznavačima kolača koji nemaju osnovu od bar deset jaja i pola kila oraha. Ali, kad domaćica u Srbiji napravi cheesecake, to će najverovatnije biti neka nepečena varijanta čiji je fil od krem sira i slatke pavlake, stegnut želatinom. Što je ODLIČNO, da ne bude zabune. Naročito kad je sa višnjama. A i sa kajsijama vredi. A i sa prelivom od jagoda je super. Ali tradicionalni cheesecake (ne volim reč tradicija ni one izvedene iz nje, jer je užasno silovana i srozana, ali nemam bolju!) je ipak nešto drugo, to je kolač koji se peče, ima tonu sira, i nešto manje šećera i jaja. Čuven je njujorški. A recepata za njega - milion.

Iščitala sam nekolicinu recepata po netu, napravila mini anketu medju drugaricama koje žive ili su živele u USA, i odlučila se za ovaj. Zašto baš za ovaj, ne znam, mislim da su me slike privukle a i videla sam da je recept detaljan, i ne deluje kao odnekud prepisan nego baš prepričan i objašnjen. Odštampala sam ga i krenula. Prerečunavala sam mere iz lbs/cups u grame, i zapisivala rukom pored. Iz nekog razloga sam pored 1.5 cups sugar stavila 500 g šećera, i apsolutno se ne sećam da li sam namerno povećala meru ili sam recimo greškom pročitala 2.5 cups - ne znam. Ima tome par meseci.

I šta se desilo? Moj cheesecake je bio poluuspešan. Lepo je to bilo, u smislu ukusa. Jak ukus, pun ukus. Ali kora od keksa se totalno razmekšala od vode koja je izašla iz sira. Fil se lepo ispekao i stegao (i "lepo" popucao!) ali očigledno je, dok još nije počeo da se steže, onoliki šećer izvukao vodu iz fila, i kora je sirota skroz nedužna postala gnjeckava.

Tako sam ja sklonila ovaj recept sa dnevnog reda. I da nisam tu koru upropastila, ostao bi problem sa pucanjem fila. "Potražiću drugi recept", pomislila sam, i prešla mislima na nešto drugo.

Nedavno vidim NY Cheesecake kod Melrose. PRELEP. Odmah sam se setila ovog mog jadnička, i uzela da proverim sličnosti i razlike u receptu. I naravno. Nema pola kile šećera kod Melrose, nego oko 350 g, na gotovo identičnu količinu sira i jaja. Rešila sam da će sledeći NY cheesecake biti po tom receptu, ali da prvo u(b)logujem ovaj slučaj, za opomenu sebi i drugima da ne treba menjati recept pri prvom pravljenju, ma kako super-opravdano zvučala ideja da se nešto promeni. Ko zna koja genijalnost je mene navela da drastično povećam količinu šećera, šteta što se ne sećam. Možda je stvarno bilo nešto genijalno, u datom stanju svesti i položaju zvezda.

Bez smeha, molim. Moram nekako da se utešim, a mrzim da lažem. Ovako još i ne zvuči loše :) Update: Napravila sam ponovo njujorški čizkejk, po receptu od Melrose, i sad je pravi!