Rodjendanska pita od kajsija

Nešto mi voće ove godine prebrzo prolazi. Ili ja presporo reagujem. Jagode jedva da sam probala, sve čekajući prave. Trešnje po pravilu rekordno brzo zbrišu sa pijačnih tezgi, a i višnje sam uspela da promašim. Višnje, koje obožavam, i od kojih obično ne propuštam da skuvam džem... Jedva prežalih višnje :( Kajsije su do pre par dana bile zelene i nikakve, sad naglo sazrevaju kako je zaredjalo nekoliko jako toplih dana, i to im je kraj. Imam utisak da sve vreme jurim za voćem a ono trči nekim drugim putem i nikako da se sretnemo :) A ja zadihana, i praznih ruku.

Upecah ipak danas jedno omanje jato kajsija. Birala sam najzrelije, one koje ne mogu da čekaju ni dana da budu upotrebljene. Jer od takvih sam, pre tačno dve godine napravila jednu finu pitu od kajsija, kolač nastao u trenutku inspiracije, a zapisan za slučaj da poželim da ga ponovim. Došao je dan da želim da ga ponovim, jer je upravo taj kolač otvorio blog Cooks and Bakes. Na današnji dan, pre dve godine, objavila sam prvi post, bez previše ambicija. I bez svesti da će blog biti išta više od on-line zbirke recepata, i neke vrste dnevnika u koji bih beležila sopstvene utiske o klopi koju spremam.

Kasnije sam upoznala još nekolicinu blogera koji rade to isto, i otpočelo je neobično i prilično neplanirano druženje sa ljudima sličnih interesovanja.

Uporedo sa rastom bloga, raslo je i moje poimanje kvaliteta postova. Jedno vreme sam intenzivno radila na nalaženju kalupa uniformnosti pri pisanju recepta, kasnije sam se posveila poboljšanju kvaliteta fotografija. Još kasnije sam počela svaki recept da nudim i u verziji na engleskom (uz pomoć moje drugarice, lektorke i blog-koleginice Marije :), a zatim i da post upotpunim verzijom recepta prikladnom za štampu. Proizvodnja jednog blog posta postalo je nešto što mi uzme i po par dana, da bih ispoštovala sve te samonametnute kriterijume, kojima više ne mogu da se otmem. Blogovanje je u poslednje dve godine moj najstrastveniji hobi, i sva je šansa da će i u naredno vreme biti.

Druženje blogera je nastavljeno i putem kuvarigrica, igara namenjenih food blogerima sa prostora bivše Jugoslavije, a u cilju tematskih okupljanja oko različitih motiva. Igre ajme, koliko nas je!, kuVarijacije i FBI rukavice žive već drugu godinu, i rastu zajedno sa blog scenom. Takodje, druženje je postalo i lično, upoznala sam nekoliko koleginica blogerki, čak stekla neka vrlo lepa prijatljstva, trajna i vredna.

Nakon par euforičnih faza sa po 15+ postova mesešno, blog je ušao u neko zrelije doba, i nadalje će živeti mirnijim životom. Učestanost novih postova će svakako biti manja nego do sada, što će blog platiti padom posete u statističkom smislu, ali to je cena koja je vredna plaćanja, gledajući dugoročno. Čekaće vas i nadalje priče zasnovane na empirijskim podacima tj. zapažanjima nad lično sprovedenim eksperimetima :) i to u uobičajenom formatu. 

Zahvaljujem svim slučajnim prolaznicima i stalnim čitaocima što su doprineli da ovaj blog doživi drugi rodjendan. Komentari, i naročito utisci onih koji su se odlučili da probaju neko jelo po receptu sa bloga, dragocena su motivacija za Cooks and Bakes.

Izvolite, poslužite se parčetom autorsko-rodjendanske :) pite od kajsija, recept je ovde, i - prijatno!

Tumbet

Tumbet. Ime ovog jela, kad sam prvi put pročitala i izgovorila tu reč, asociralo me je na neki džumbus. Valjda što sam tumbet zamislila kao neko tumbanje, pa otud asocijacija na nered, džumbus. Možda i jeste malo istumbano po sastavu, ali je po ukusu toliko skladno, da nisam mogla da verujem. Očekivala sam da bude dobro, videvši sastav, ali nisam očekivala da bude TOLIKO dobro. A baš je takvo.

Pide - turski hleb

Please, scroll down for English

FFTO zadatak za jun je bio turski hleb Pide, a zadala ga je Mrs Ergül. Recept je sa bloga My Turkish Kitchen. Ja nikad čula za ovaj hleb, naravno :) Ovaj hleb Muslimani jedu na Ramadan. Nema ničeg neobičnog u tom testu, jedna vrsta četvrtastog tankog hleba. Pide se posipa susamom i nekim crnim semenkama koje se zovu black seed ili black onion seed, a izgledaju sitno kao susam samo su tamne. Ukus bi trebalo da je ljutkast, a pronašla sam da se u Bosni koristi pod imenom čurekot ili crni kim. Ništa mi to nije pomoglo da pronadjem ove semenke u Beogradu, tako da sam radi kontrasta pored susama hleb posula semenkama lana.

Poznata mi je ova vrsta testa, koja ima jako tanku i meku koricu. Za to je kriv puter. Čini mi se da druge masnoće ne daju isti efekat. Mast možda da, ali ulje ne. Vrlo, vrlo slična testa su mlečni hleb, u kome nema masnoće ali ima mleka, i iznad svega uskršnje testo, u koje idu i puter i mleko. Definitivno je da mleko i mlečna mast daju osetnu mekoću hlebnom testu. Hlepčići se prave sa mašću, na gotovo isti način kao turski Pide, i opet se radi o mekom testu i tananoj korici. U sva ta testa ja uvek dodam i kašiku sirćeta ili limunovog soka, jer kiselina pospešuje razvoj glutenskih vlakana, a mislim da utiče i na mekoću korice.

Još nešto sam primetila. Sigurno svi znate da postoji verovanje koje kaže da će kvasac da "pregori" ako se testo radi sa vrućom vodom. Ovo nema veze sa životom, osim možda ako se koristi vrela, kipuća voda i sipa direktno na kvasac. To stvarno nisam probala, ali topla, čak vruća voda neće ništa loše uraditi svežem kvascu, a skratiće vreme narastanja testa. Koliko god da je voda topla, kad se sretne sa brašnom ona se smlači, i to kvascu, rekla bih, prija :) Za ovaj recept koristila sam vodu koja je bila blago neprijatno vruća da držite prst u njoj, i kvasac je proradio savršeno. Još toplija voda se koristi u receptu za tortilje sa kvascem, zapravo tamo se koristi vrela voda ali i hladno maslinovo ulje, pa to dodje neka vruća mešavina, i ništa to testu nije smetalo da poraste. Najčesće se u receptima sa testom sreće upotreba mlake vode. I sama to često radim, samo iz navike, a zapravo mlaka voda se rashladi u dodiru sa brašnom, a vruća se smlači. Dakle, slobodno vruću vodu u testo, ubuduće.

Sve u svemu, turski Pide je odličan hleb :)


Sastojci:
500 g mekog brašna
400 ml prilično tople vode
60 g putera
1 kašika sirćeta
1/2 kocke svežeg kvasca
1 kašika šećera
1 kašičica soli
susam i čurekot (nisam našla pa sam stavila lan), za posipanje

Postupak:
1. U šolji razmutiti kvasac sa šećerom i malo vode.
2. Prosejati brašno i dodati so. Dodati razmućen kvasac, otopljen puter, vodu i sirće, pa varjačom zamesiti testo. Biće veoma meko i lepljivo. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti jedan sat na toplom mestu.
3. Premesiti. Manji četvrtasti pleh (25x20 cm) obložiti papirom za pečenje, pa preručiti testo i izravnati ga mokrim rukama. Nožem zaseći testo da ostanu tragovi po kojima će se kasnije seći pravougaoni parčići. Posuti semenkama.
4. Rernu uključiti na 180°C, a pleh ostaviti preko šporeta, da testo još jednom poraste. Peći oko pola sata ili dok površina ne dobije zlatno braon ton. Izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohladi, pa seći na četvrtaste parčiće.

Recept za štampu
Roundup


FFTO challenge for 2010 Jun is Turkish flatbread named Pide. The challenge is chosen by Mrs Ergül, and inspired by recipe found at My Turkish Kitchen. I have never heard of this bread, of course :) It is flat, square in shape, and it is eaten on Ramadan. There's nothing unusual in this dough, except seasoning. Pide should be seasoned with sesame seeds and black seeds (aka black onion seeds) which I couldn't manage to find, so I used flax seeds instead, in contrast to light sesame seeds.

I used to use this type of dough before, so I expected (and got) fine bread with thin and soft crust. I believe this is due to use of butter. It seems to me that other fat types don't react the same way, especially vegetable oil. Sometimes I use pork fat, which is good softener, too. However, milk fat is the milk component responsible for softness. Remeber White tin loaf, a November challenge? It calls for milk, too, and bread was really soft. The softest and tastiest dough ever (for my taste, of course) is something I call Easter dough. This dough is made of both butter and milk, and it's softness is almost unrealistic :) The breaddies are my second favorite dough, which is made the same way as Pide, but with pork fat. I always use one tablespoon of apple cider vinegar as rising agent, and I added it in the Pide, too, so this was my only exception from original recipe.

Pide turned out excellent, so thank you Mrs Ergül for letting all of us increase our baking experience by learning something interesting!

Pide - Turkish flatbread
adapted from here

Ingredients:
500 g all purpose flour
400 ml warm water
60 g butter
1 tbsp apple cider vinegar, as rising agent
20 g fresh yeast
1 tbsp sugar
1 tsp salt
some sesame and black seeds (I used flax seeds as couldn't manage to find black seeds, aka black onion seeds, lat. Nigella Sativa)

Directions:
1. Dissolve yeast with sugar and some water.
2. In a large mixing bowl, mix sifted flour with salt. Add yeast mixture, melted butter, vinegar and warm water and knead using a wooden spoon. The dough should be very soft and sticky. Cover the bowl with a plastic wrap and keep it in a warm place for rising, for an hour.
3. Re-knead the dough until it is bubble free. Place a sheet of baking paper on a 25 x 20 cm baking tray. Take the dough to the tray and make it flat with your hands until it cover all of the surface of the tray. Dampen your hands with water if the dough sticks to your hands. Then take a knife and give the dough square shapes going deep down. Sprinkle some sesame and black seeds on top.
4. Preheat the oven to 180°C. Let he dough rise at the tray for half an hour. Bake it for 30 minutes or until the color of pide turns light brown. Take the pide out of the oven and let it cool for 20 minutes and cover it with a clean kitchen towel to keep it soft.

Palačinke od tikvica

Otkako pišem blog, nije se desilo da dvadesetšestog u mesecu imam 1 (jedan!) objavljen post. Ovog meseca sam (opet) potvrdila da za sve postoji prvi put. Razlozi zbog koga je blog bio u drugom planu su brojni, a jedan od njih je i da smo početkom meseca bili na moru u Grčkoj. Ne treba da vam objašnjavam količinu dečijeg uzbuđenja što će prvi put ići na more, a ni mi veliki nismo bili ništa manje uzbuđeni jer u proseku vidjamo more jednom u pet godina, a poslednji put pre nego što su deca uopšte bila u planu. Mi smo od onih koji nisu redovni putnici, i odmor najčešće provode na placu. Ova godina je bila izuzetak, i još u februaru smo rešili da ćemo u junu ići u Grčku. Našli smo odličan aranžman po još boljoj ceni i šteta bi bila da smo propustili ovu šansu. Mislim, sad smo opet odradili petogodišnju dozu mora, pa smo mirni ihahaj :)))

Sve je to bilo lepo, osim što odmor sa decom NIJE odmor, ali zanemarićemo taj detalj. Sunce, plaža, restoran, pa tako u krug, malo švrljanja po obližnjoj Kavali, pa opet sunce, plaža, restoran. Deset dana. Dosta, vala.


Deca su se lepo provela, mada smo muku mučili sa jelom. Lako je kod kuće kad iznesem na sto to što ima, i kažem "Izvolite" i tačka. Ali kad se sitnoj deci da mogućnost biranja hrane, što je bio naš slučaj jer su obroci bili tipa švedski sto, oni se jednostavno pogube, i na kraju ne pojedu ništa. Mrljnu po neki mikrozalogaj, i kao, jeli su. Koliko mi je prijalo da deset dana ne razmišljam o kuvanju, toliko sam jedva čekala da se vratimo kući da ih nahranim.

Nismo pošli na odmor sa šoping namerama, ali nekako sam očekivala da ću doneti bar nešto grčke hrane. Svega dva puta smo išli u prodavnicu po vodu i voće, a u tim radnjama nisam ni za čim posegnula kao grčkim proizvodom koji moram imati. Zato sam u delu sa sirevima našla francuski Brie po super ceni, a i Pecorino Romano (otkako sam otkrila pekorino pre jedno pola godine, uvek ga imam u frižideru, i svi ga vole, čak i deca iako je zaista jakog i karakterističnog ukusa, ovaj sir je isključivo od ovčijeg mleka, a tvrdoće kao parmezan). Tako da sam iz Grčke došla naoružana francuskim i italijanskim sirevima!


Oporavak od mora trajao je, čini mi se, duže nego pripreme, pa nikako da udjem u kuhinju i saopštim sama sebi da sam se vratila u kolosek. Svašta bih htela, a već je kraj meseca, i naravno da neću stići mnogo. A u ovom mesecu junu Dajana sa Baker's corner nam je zadala tikvice kao ključnu namirnicu za ajme, koliko nas je!, igru koju je pre dve godine pokrenula Snjezana sa bloga Dalmacija Down Under. Kad sam krenula da razmišljam šta bih sa tikvicama, shvatila sam da počinjem da ličim na decu pred švedskim stolom, koja hoće sve a na kraju ne ispadne ništa. Kako je moja mašta zaista lako zavodljiva, trgla sam je tako što sam upitala hladnokrvnog čika-Googla za neki recept koji traži i tikvice i Brie. Prva dva rezultata su vodila na varijacije istog recepta, prema tome - dabo'me :)


Vodilja mi je bio ovaj recept. Sve je ok, moje zamerke su što se čeeeeka na tikvice da priznaju da su prepune vode, k'o da to ni mi ni one već ne znamo. I što se ovo ipak sporo peče jer ne sme na jaku vatru da ide. Od ove mere ispadnu tri velike palačinke, što je dovoljno za tri porcije. Ovi što ne priznaju obrok bez mesa, neće se najesti. Njima servirati i dve roštilj kobaje kao prilog. Može unakrst, da popune ove rupe između tikivca :)


Sastojci:
500 g tikvica (400 g izrendanih)
125 ml mleka
2 jaja
60 g putera
100 g brašna
50 g parmezana (ili pekorina, ali manje)
1 veza peršuna
na vrh noža muskatnog oraha
na vrh noža bibera
so
100 g Brie sira
nekoliko cherry paradajza

Postupak:
1. Tikvice oprati, oguliti i izrendisati. Posuti ravnom kašičicom soli, i ostaviti jedan sat ili više, da puste vodu, a zatim ih dobro ocediti pritiskajući kroz cediljku. Peršun iseckati sitno, pa podeliti na dva dela.
2. U isceđene tikvice dodati mleko, jaja i istopljeni puter. Umešati brašno, parmezan, polovinu iseckanog peršuna, dodati pola ravne kašičice soli, na vrh noža muskatnog oraha i bibera.
3. Teflonski tiganj ugrejati, kapnuti malo ulja, pa sipati smesu u debljini od pola centimetra. Sniziti temperaturu na 3 ili 4 (na skali 1-6). Čim uhvati donja korica uz pomoć plastične lopatice (ili druge alatke za rad sa teflonom) preseći palačinku na 4 dela, zbog lakšeg prevrtanja. Peći sa svake strane po nekoliko minuta, ili dok se ne uhvati zlatna korica.
4. Servirati sa tankim šnitama Brie sira i polovinama cherry paradajza, pa sve posuti ostatkom seckanog peršuna.

Recept za štampu

Zucchini Pancakes
makes 3

Ingredients:
500 g zucchini (400 g grated)
125 ml milk
2 eggs
60 g butter
100 g flour
50 g grated parmesan
a bundle of fresh parsley leaves
a pinch of ground nutmeg
a pinch of ground black pepper
salt
100 g brie, sliced
some cherry tomatoes

Directions:
1. Wash, peel and grate zucchini. Sprinkle with flat teaspoon of salt, set aside for at least an hour, then squeeze them to remove any excess liquid. Finely chop the parsley, divide into two equal parts.
2. Add milk, eggs and melted butter. Whisk in flour, grated parmesan, half of chopped parsley, a half of flat teaspoon of salt, a pinch of ground nutmeg and ground black pepper.
3. Heat a non stick pan with a few drops of oil. Spread the mixture in 0.5 cm thickness. Lower the heat to medium. Cook for a few minutes, then cut into four for the ease of turning onto other side, turn, then cook for another few minutes until gold.
4. Serve with sliced brie and halved cherry tomatoes, sprinkle with chopped parsley.

Slani kolač od jogurta

U junu, u igri FBI rukavice, pod istragom je blog Pippi u kuhinji. A kod Pippi - testo, testo, testo! Koje inače obožavam, a trenutno baš izbegavam, jer meni testo definitivno ne prija koliko ja prijam njemu : /

Slani kolač od jogurta je nešto što liči na špansku pitu, to je kod nas poznatije ime za ovaj tip slanog testa. Mada, ovo je malo kompaktnije, kad se ispeče, tj. redje testo u startu. Nema promašaja sa ovakvim stvarima, znala sam tačno šta da očekujem - i to sam i dobila. I pojela.

Ima nešto što bih da primetim. Prašak za pecivo se ovde stavlja, i to se čak pominje cela kesica. To je stvarno puno, a brašna ide relativno malo. Ja sam stavila pola kesice a zapravo mislim da ne treba ni mrvica. Ovo testo nije testo koje treba da poraste, takvog je sastava, i kad sam dobro pogledala visinu testa u plehu pre i posle pečenja, videla sam da je ista. Čemu onda prašak za pecivo? U Clafoutis se ne stavlja, a testo je istog tipa. Malo gušće palačinka testo, sa dodatkom masnoće. Tamo mleko, ovde jogurt. I kad sam pravila Francuski slani kolač od sira i maslina istu sam stvar primetila, da je taj prašak za pecivo višak. Drugi put stvarno izbacujem prašak za pecivo, da vidim da li će biti neke razlike.

Sastojci:
4 jaja
400 ml jogurta
300 g brašna
1/3 kašičise soli
1/2 praška za pecivo
150 g seckane šunke ili parizera
150 g rendanog kačkavalja
100 ml ulja
par kiselih krastavčića, 50-60 g
malo majčine dušice ili drugog začina po izboru

Priprema:
1. Iseckati šunku i krastavčiće. Kačkavalj izrendisati sitno.
2. Izmešati jogurt i jaja, dodati brašno, so, prašak za pecivo, sve izmešati da testo bude glatko, bez grudvica. Onda dodati ulje, pa šunku, krastavčiće i kačkavalj, i na kraju majčinu dušicu. Smesu ujednačiti, prebaciti u pleh obložen pek papirom (u mom slučaju, okrugli prečnika 30 cm, tako da se smesa razlije tanko, na debljini cca 3-4 cm). Peći na 180-190°C oko 30-40 minuta.

Recept za štampu

Savory Yogurt Cake

Ingredients:
4 eggs
400 ml yogurt
300 g all purpose flour
1/3 tsp salt
1/2 baking powder
150 g ham, diced
150 g hard cheese, grated
100 ml oil
a few pickles, 50-60 g
some wild thyme or other fresh spices of your choice

Directions:
Combine yogurt with eggs, add flour, salt and baking powder, stir or mix until dough get smooth. Add oil, ham, pickles hard cheese, and spices. Stir to combine, pour into the paper lined baking pan. The should cover the pan for about 3-4 cm in height. Bake in the oven preheated to 180-190°C for about 30-40 minutes.

Testo za picu/Pizza dough

Please, scroll down for English

Testo za picu Napolitana - to je tema koja je zadata ljubiteljima testa i peciva okupljnim u grupi FFTO (Fresh From The Oven), a zadala je Lauren sa bloga Coffee Muffins.

Utisak, ukratko - testo je premekano, teško mi je bilo da se borim sa njim.

Bila sam unapred sumnjičava u vezi mekoće testa, videvši količinu tečnih sastojaka u odnosu na suve. Ipak sam napravila testo po tom odnosu, jer je poenta da ne odstupamo mnogo od recepta. Nisam bila u stanju da rastežem testo pesnicama, kako je pisalo u receptu. Testo bi se začas probušilo od mojih ruku ako bih ga odigla od podloge. Istanjila sam testo tapkanjem, a radna površina i moje ruke su morale biti prilično brašnjave Bilo je malo problema i pri prenošenju rastanjenog testa na pleh, posipala sam brašnom pa sklopila, prenela i opet otvorila. Testo sam premazala paradajz sosom, poređala malo tanko sečene slanine, jednu turu kombinovala sa mladim sirom, a drugu sa dimljenim kačkavaljem. Pekla sam kako bih i inače pekla picu, na što višoj temperaturi i što kraće vremenski.


Moji momci nikad ne odbijaju picu, pa sam imala malo problema da je uslikam pre nego što mi zbriše sa tanjira :)

Mislim da neću koristiti ovaj recept za testo, nadalje. Teško mi je za rad. Koristim ja meko testo za neke druge potrebe. Recimo, za vašarske tortilje testo isto bude prilično meko, ali ne baš ovoliko, a za seljački hleb bude i mekše od ovoga. Za picu meni ipak treba nešto tvrđe testo. Mogla sam i ovde još brašna da dodam, ali nisam htela da menjam odnos dat u receptu, da bih dala objektivno mišljenje na kraju.

Sastojci:
600 g mekog brašna
1.5 kašičica soli
8 g svežeg kvasca (1/5 standardne kocke od 40 g)
60 ml uljal
400 ml hladne vode

Postupak:
1. Brašno prosejati, dodati so, kvasac razmućen u malo vode, pa doliti ostatak vode kao i ulje. Izmešati testo varjačom dok se je sjedini i ne postane svilenkasto i glatko. Testo će biti lepljivo, ali za zidove posude će se lepiti nešto manje nego za varjaču. Pokriti plastičnom folijom, i ostaviti da prenoći u frižideru, i do 24 h.
2. Iako je korišćeno jako malo kvasca testo će dosta narasti, zbog duge fermentacije. Premesiti varjačom. prebaciti testo na radnu površinu dobro posutu brašnom, podeliti na 6 jednakih delova, svaki deo rastanjiti na disk debljine 1 cm, gornji sloj namazati uljem, pa prekriti najlonom ili pek papirom. Poredjati diskove jedan na drugi, pa ostaviti jedan sat na sobnoj temperaturi.
3. Pažljivo prebaciti disk od testa na brašnjavu radnu površinu, ili direktno na pleh obložen papirom, pa rukama rastanjiti testo da bude sasvim tanko, prečnika 18-20 cm. Filovati po želji, pa peći što je moguće kraće na maksimalnoj temperaturi. Recimo, 5-8 minuta na 250°C.

Roundup


The dough for Pizza Napoletana - was May 2010. challenge for FFTO (Fresh From The Oven) group members, given by Lauren of Coffee Muffins.

Final conclusion - too soft dough, hard to fight with.

I was a priori kind of suspicious about the dough softness due to amount of liquid ingredinets, but still wanted to give it a try. I wasn't able to stretch the dough using my fists, as this challenge called for, as the dough would end up with big holes if I tried to lift it from the surface. I was flattening my dough by floury hands, over the working surface, but still had problems to transfer it to the pan. Once I did, I topped the dough with a tomato sauce, sliced bacon and some fresh or smoked hard cheese, then baked for as short as possible over maximum heat possible.

The pizzas were well accepted by all men in my house, it was really hard to manage to take some photos before my model should be eaten :)

However, I won't be doing this again. This dough is too soft, and I do use this kind of dough for some other purposes (i.e. Serbian Fair-Style Tortillas), but for pizza I'd like to work with a bit harder dough itself.

Ingredients:
600 g all purpose flour
1.5 tsp salt
8 g fresh yeast (1/5 of standard 40 g package)
60 ml oil
400 ml cold water

Directions:
1. Sift the flour, add salt, yeast dissolved in some water, the rest of water and oil. Knead the dough using a wooden spoon until you get soft, silky, sticky to spoon but not too sticky to kneading bowl sides. Cover with a cling film, place it in the fridge, and let cool for about 24 hours.
2. Re-knead the dough over floury working surface, divide into 6 equal parts, flatten them manually to 1 cm thick disc, transfer each sheet onto a peace of baking paper or freezer bag, drop some oil and spread it evenly over the top surface. Set aside for an hour.
3. Carefully transfer one dough disc onto a well floury working surface, and flatten the dough to get 18-20 cm diameter circle. Repeat with others. Top it with your favorite filling and bake for about 5-8 minutes in the oven preheated to it's maximum (250°C).

Lenja pita sa ananasom

Kako jedna pita može da bude lenja? Ko daje jelima ovakva imena?

Nisam pronašla baš sigurne dokaze, ali priča koja ima najviše vernika je ona u kojoj se radi o lenjoj domaćici, koju mrzi da razvlači tanke kore za pitu, jer taj posao zahteva dosta vremena i veštine, nego krkne dve debeljušne kore, izmedju strpa rendisane jabuke i - eto pite!

Vrlo mi liči na naš narod da je domaćica mogla biti okarakterisana kao lenja zbog toga što bi poslužila pitu sa dve kore. Uvek smo kao nacija lakše lepili te podrugljive etikete, od onih za čije iznalaženje treba malo udubljivanja i razmišljanja, da ne kažem razmicanja amova pred očima.

Napravila sam malu e-mail anketu medju kolegama i prijateljima, nadajući se da neko možda zna drugačiju priču o poreklu imena lenje pite. Od nekoliko žena sam dobila odgovor koji se uklapa u priču o lenjoj domaćici, i shvatila da moram da se predam, i da usvojim istinu, takvu kakva je. Kad, stiže mi ovo.

Večera od starog hleba

U skladu sa periodom u kome radim prekovremeno maltene svakodnevno, preumorna sam konstantno, deci brkam imena češće nego uobičajeno, a kuvam jedva povremeno - nastalo je i ovo. Nije loše. I meko i krckavo. Zapisujem, možda zatreba za neku buduću hitnu potrebu, a prilično je prilagodljivo.

Rendana salata

Nije pravilno da se ovako zove, jer ne može salata biti rendana, već povrće koje je čini, ali nekada se ovakva imena jednostavno usele u svakodnevni govor i tu ustale, i ne smetaju mi.

Taljatele sa kupusom

Ovo su zapravo flekice sa kupusom, samo su flekice malo porasle i izduzile se, pa su, kao, otmenije :) Nisam ih spremala ranije, mada znam da je starijim generacijama ovo jelo bilo deo svakodnevice. Izdašno, zasitno, jeftino.

Običan, svež kupus postaje jedna super ukusna biljka kad se dobro uprži i začini. U prosečnim srpskim prehrambenim navikama kupus se nalazi najčešće u obliku sarme od kiselog kupusa, kuvanog slatkog kupusa, ili kupus salate. Osim eventualno za podvarak, kupus se maltene nikad ne prži. Ukus prženog svežeg kupusa je nešto što vredi probati. Dadetova pečena sarma je dobra za tu probu. A i ovome me je naučio moj drug Dade, i jelo je sasvim korektno. Zahvaljujem :)