Thursday, May 10, 2018

Šta je post i da li je zdravo postiti?


Potpuni post, totalni post i "post na vodi" su različiti nazivi za istu stvar - potpuno uzdržavanje od hrane na određeno vreme.


Pre nego načnem ovu temu, želim da se razumemo - ne nagovaram nikoga ni na šta, samo želim da podelim sa vama nešto što je meni bilo interesantno i zvučalo razumno i što me je nateralo da pogledam poznate stvari iz relativno nepoznatog ugla.



Krajem prošlog leta mi je slučajno do ruku stigla knjiga koja se zove "Post može da vam spase život", autor je Herbert M. Šelton, a prevodilac i izdavač Branislav T. Đenadić.

Mene bi reč post, do ove knjige, prvo asocirala na pravoslavni post, sreda-petak bez namirnica životinjskog porekla i veliki post pred Božić i Uskrs. Iako svaki post u suštini predstavlja pročišćavanje tela i duha kroz odricanje i samokontrolu, ovde se radi o drugačijem, totalnom postu, bez ikakve hrane. Takav post se još zove post na vodi, ili water fast, ali opet, ne treba ga mešati sa nečim što poznajemo kao pravoslavni post na vodi, koji podrazumeva hranu biljnog porekla spremljenu bez upotrebe ulja, već samo sirovu ili kuvanu u tj. "na" vodi. Za vreme totalnog posta piju se samo tečnosti kao što su voda ili biljni čajevi i ne jede se ništa - neko određeno vreme.

Post i gladovanje 

Ove dve reči - insistira autor - ne znače isto. Post traje dok postoje zalihe, a gladovanje počinje ako se post produži i nakon što su se rezerve ispraznile, što je početak procesa umiranja. On još kaže da je razmak između ova dva stanja daleko veći nego što se misli.


Pročitala sam knjigu i u sebi autoru rekla - hvala! Hvala za taj novi pogled na naš sistem, na zdravlje, na bolest. Potpun post može trajati nedeljama, pa i mesecima, autor navodi da je najduži post koji je on pratio trajao 90 dana, piše o raznim ljudima koji su se izlečili od najrazličitijih bolesti, ali piše i o alergijama, što me je naročito zainteresovalo, kao i o klinikama specijalizovanim za sprovođenje takvih postova pod nadzorom...

Čekaj, KLINIKA za post?! U Americi imaju čitave klinike i stručnjake koji će vas pratiti tokom posta? Zamišljam scenu u kojoj svom lekaru opšte prakse pominjem ideju o totalnom postu i već se skupljam u zrno od količine prekora u njegovom pogledu... A na nekoj drugoj tački na planeti postoje klinike za post?! Vauuu...



Suština cele priče je da svi mi imamo moćnog saveznika u sebi, koji se zove imunološki tj. imuni sistem. On je zaista u stanju od svakakvih čuda da nas odbrani i izbavi, ali često to uradi polovično, jer nema priliku da svoj posao obavi najbolje što bi mogao!



Stanje posta je možda najlakše zamisliti kao stanje dokolice našeg digestivnog sistema. Varenje i ostali poslovi vezani za obradu hrane su veoma zahtevan zadatak, a kako savremen čovek tokom čitavog dana nešto žvaće, jer je odrastao po modelu ishrane doručak-ručak-večera i još dve užine pride, taj zahtevan zadatak se odvija maltene non stop. Kad tog posla nema, organizam dobija šansu da se više posveti drugim taskovima, da malo generalnije pospremi po kući, da napravi promaju sa svih strana, da opravi ponešto... I da pritom, u nedostatku nove hrane, reciklira sve ono što mu se "vuklo po frižideru".

Post je nešto čemu organizam prirodno teži, kad je u problemu.

Kad se razbolimo, sa temperaturom ili bez, često se dešava da nam nije do jela, da nemamo apetit. To nije slučajno, već je upravo signal organizma koji pokušava da se bori!


Dok traje svojevrsno vanredno stanje, u kome je najvažniji zadatak odbraniti se i pobediti neprijatelja, virus, bakteriju, telo sastavlja novu listu prioriteta, pa zato i šalje jasan signal "Ne ubacuj mi hranu sada, imam preča posla!" Osećaj malaksalosti i potreba za ležanjem su po istoj komandnoj liniji došli "Hej, nemam ja sad resurse za rad mišića i uobičajene aktivnosti, lezi i miruj!" Terati bolesnika koji nema apetit da jede na silu, da bi "dobio snagu", iako uvek potiče iz najbolje namere, u suštini je veoma pogrešno.



Trodnevni post na vodi

Dok su mi utisci bili sveži, ja sam odlučila da postim tri dana. To mi je delovalo kao dovoljno kratak period da mogu da se odvažim i bez lekarskog odobrenja, a opet dovoljno dug da vidim mogu li ja to, kako ću se osećati, da li ću neke promene primetiti. Nisam ništa zacrtala baš striktno, plan je bio da ne jedem tri dana, a ako osetim slabost ili već neku nelagodu, uvek mogu da prekinem.

Odabrala sam tri dana unutar svog godišnjeg, tako da sam se zaista pripremila da odmorim organizam od hrane i da se odmorim, generalno. Nisam ni na internet izlazila, da ne padnem u iskušenje gledajući fotke hrane po blogovima, fejsbuku i instagramu. Nisam se bavila kuvanjem, Srki je to preuzeo u potpunosti, čak je brinuo i da mi zatvori vrata od sobe dok on u kuhinji nešto sprema, da me ne iskušava mirisom :) Jednom sam samo napravila deci palačinke. Valjda sam se u glavi dobro pripremila, pa zaista nisam krizirala za hranom. Uglavnom sam leškarila, čitala, ali ne neko health-nutri-cooking-foodie štivo već pravi roman (Varoška legenda, preporučujem!), nešto malo po kući radila, izašla na jedan roditeljski i jednom u manju nabavku. I mnogo sam spavala. Tačno mi je nedostajalo tog, u pravom smislu reči, odmora.

Prvog dana sam se osećala odlično, nisam bila gladna uopšte, a enerija na nivou.

Drugog dana sam iskusila čudo - jutro mi je prošlo da nisam kinula ni jednom! Ja imam alergiju na grinje, polene trava i polene korova - trave cvetaju u proleće, korovi na jesen, a grinje nema sezonu, dakle - moj dan standardno i obavezno počinje kijanjem, u seriji po 5-10-15 puta, pa oči svrbe i curi nos, maramice trošim na pakete... Kasnije tokom dana ponovo kijam i slinim u više navrata, a od svega toga sam i astmu razvila.


Sad sam se i sama našla u čudu - jutro je, što ne kijam? Jesam li dobro? :) To je bio drugi dan. Trećeg dana jesam kijala, mada manje nego inače.

Očekivano, stomak mi je splasnuo i osećala sam se prijatno prazno. Nisam imala napade gladi, zakrče creva ponekad, ali nije to prava glad. Inače, moram da objasnim da ja nemam neku ozbiljnu kilažu za skidanje, ali imam ozbiljan stomak za skidanje. On je jednim delom klasično salce, a drugim delom je - konstantna nadutost. E, ta nadutost je u najvećoj meri nestala. Mada, interesantno, i posle tri cela dana nejela bilo je povremeno nekih gasova, bogćegaznati od čega su to restlovi bili...

Trećeg dana uveče sam se osećala super, čak razmišljala da nastavim još dan-dva. Četvrtog dana sam ipak prekinula post, dobila sam neko lupanje srca koje je brzo prošlo ali me je ipak malo uplašilo, a trebalo je uskoro da počnem da radim, pa daj da se vratim polako u rutinu.


Naravno, čim sam počela da jedem, vratile su se i alergije i nadutost u punoj snazi. Tri dana očigledno nije period koji bi imao neko terapijsko dejstvo, ali ako bi se sprovodio češće, moguće da bi.

Uglavnom, mene je sve to zainteresovalo i kad sam po netu krenula da tražim više o postu, guglala fast, water fastfasting and health i slično, naišla sam na članak britanskog Telegrafa koji navodi da čak i trodnevni post može biti koristan po zdravlje, jer se dešava regeneracija belih krvnih zrnaca kao i reciklaža oštećenih ćelija.

"When you starve, the system tries to save energy, and one of the things it can do to save energy is to recycle a lot of the immune cells that are not needed, especially those that may be damaged," Dr Longo said.

Tokom tih pretraga susrela sam se i sa nečim što se zove isprekidani post, tj. intermittent fasting.


Šta je intermittent fasting?

Intermittent fasting, skraćeno IF, ili po naški isprekidani post je ništa drugo do smena kraćih intervala totalnog posta i normalnog unosa hrane.


Isprekidani post se bazira na sličnim principima kao duži postovi, ali je daleko lakši za sprovođenje, jer se odvija na nivou jednog dana. Postao je pravi hit u svetu, ljudi ga upražnjavaju sa različitim motivima, jedni kao neki novi vid dijete za mršavljenje, drugi kao saveznika u borbi protiv zdravstvenih tegoba i alergija, treći motiv koji se često pominje je usmeren na mentalne funkcije, na poboljšanje koncentracije i fokusa...

Pretpostavljate, zainteresovala sam se :) Ali, bez ovog predznanja o postu na vodi tj. potpunom postu verovatno bih na IF pogledala više kao na novi modni trend, nego na išta drugo.

Više o isprekidanom postu u nekom od narednih (blog) postova :)


ilustracije: Dušan Bauk


komentara: 30

  1. Početkom dvehiljaditih slična knjiga mi je dopala šaka, neki ruski doktor je pisao o lekovitosti gladovanja, o izlečenju od mnogih vrsta raka istim... i pod utiskom dragi i ja smo postili u par navrata po 2-3 dana, poslednji put i 4 dana. Ono što je bitno naglasiti je da je pre početka "gladovanja" ili potpunog posta potrebno očistiti organizam od otrova u smislu klistiranja i da na tim klinikama gde ljudi iz zdravstvenih razloga gladuju pod kontrolisanim uslovima prvo urade čišćenje (raznim metodama), mi smo recimo pili laksative da bi se isčistili... I nije nam bio problem da ne jedemo ali drugog dana mi bi bili bolesni i osećali se užasno jer toksini krenu da napuštaju telo, posle bude lakše i prosto se osećaš poletno... A čula, ne da se izoštre nego... mirise koje nikada nisi primećivao sada ti prosto paraju nos ;) (mi smo normalno spremali hranu deci)... I posle tog posta nismo odmah krenuli "normalno" da jedemo već polako prvo sokovi, sirova hrana (salatice) pa polako... tako da cela ta kura nama je trajala oko nedelju dana i posle toga uvek smo se osećali neverovatno osveženi, koža nam je nekako sijala, imali smo mnogo više energije i generalno mislim da je to jako dobra stvar... Gubitak kilaže je tu najmanje bitan... ja sam posle poslednjeg bila i suviše mršava jer sam u celu priču ušla sa 50 kg pa spala na 46 ali povrati se to posle, nije problem ;)...
    I kad me sad podseti na sve to trebali bi opet odraditi neku kuricu jer nismo odavnooo...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš si me sad iznenadila! Otkako sam počela da razmišljam (i delam) na temu posta, nisam još naišla na nekoga ko je već sprovodio višednevne postove. Tako da mi je tvoje iskustvo baš dragoceno! I naravno - bravo za vas dvoje (Srki je meni bio podrška, ali samo moralna ;)

      Ja sam ovaj trodnevni sprovodila prošle godine u septembru, pa se sad više i ne sećam jasno nekih detalja, ali mislim da nisam nešto primetila da mi se njuh izoštrio, verovatno i to ide svojim tempom kod svakoga.

      Takođe, nisam imala taj osećaj kao da sam bolesna, možda sam u par navrata osetila slabost. I spavala sam dosta - osim normalno tokom noći, svakog dana sam spavala i tokom dana bar jednu turu.

      Prvog dana nakon prekida posta ja sam jela po par zalogaja nečega, ne baš sokovi i presno, već "klasiku", ali baš malo. Drugog malo više, trećeg normalno...

      Ali da, i u ovoj knjizi se savetuje prvo sirovo voće, i to po malo, pa posle polako i po nešto kuvano, ali sve biljno :/ I naravno, nije isto kad postiš tri dana i tri nedelje, što je duži post to sigurno i prekid treba da bude postepeniji...

      Zato je intermittent fasting tj. isprekidani post "lakši", ja sad postim jedan dan nedeljno (zapravo 36 sati - noć-dan-noć), a ponekad i dva dana (nevezana).

      Trodnevni post planiram ponovo krajem leta, jer obično uzmem odmor početkom septembra, pa ako nešto drugo ne promeni planove, tako će biti i ove godine. Možemo i "zajedno", ako hoćeš :)

      Pozdrav veliki!

      Delete
  2. Zdravo Majo,bas me zainteresovala ova prica. Takodje,imam alergiju na sve polene. Terapiju (sprejevima sa kortikosterodima i antihistaminicima) pocinjem vec sredinom januara i zavrsavam je krajem oktobra...gomila trash-a u organizmu...kao u zacaranom krugu. Ozbiljno sam resena da isprobam, prvo post od 3 dana a onda isprekidani. Javljam utiske��

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam pila antihistaminike po godinu dana u kontinuitetu. Jer od aprila do oktobra to mi je zvanična terapija (ili deo terapije), a posle "po potrebi". A moja potreba je svakog dana, cele godine, ja to doktorki kad kažem, ona klimne i opet napiše isto. Onda je trebalo da započnemo imunoterapiju, ali se od toga odustalo, iz meni nejasnih razloga, tj. nesklad između mišljenja različitih specijalista završio se sa "za svaki slučaj, nećemo..." Pisaću možda jednom i o tome detaljnije. To je za mene bila presuda koja u praksi glasi - antihistaminici doživotno, plus drugi lekovi. Pa sam se zamislila...

      Delete
  3. Draga Majo,

    Evo pročitah dva puta Vase iskustvo sa postom, pa se odvažih da napišem i svoje.
    Pre jedno deset godina sam ostavila pušenje i ugojila se sigurno 10-15 kg. Iščitavajući razne dijete i savete naišla sam i na te o postu, čišćenju organizma itd. i rešila da probam. Kao i Vi, odlučila sam da to bude za vreme godišnjeg odmora jer nisam znala kako će organizam reagovati. Jedino što sam uzimala je bila šolja jutarnje kafe (bez šećera i mleka), ogromne količine vode i jednom dnevno čaj od sene (kao laksativ). Koliko se sećam, prvih nekoliko dana mi se pomalo vrtelo u glavi ali ništa strašno i jezik je počeo da beli (navodno se organizam čisti od toksina). Sve to vreme uredno sam spremala obroke mužu i detetu bez većih iskušenja :)
    Izdržala sam punih devet dana, mada nešto mislim da sam mogla i duže. Pošto mi je primarni cilj bio skidanje kilograma, koliko se sećam otišlo je 5-7 kg. Međutim, pravi benefit toga sam osetila tek u narednim mesecima jer kao da mi se pokrenuo metabolizam, pa i pored regularne ishrane u narednih nekoliko meseci ja gubim još toliko i napokon se vraćam na svoju normalnu kilažu. Sve su svemu znam da sam bila jako zadovoljna i svake godine kažem sebi da ću ponoviti post, ali eto nikako...
    Malo vas udavih, ali eto samo da znate da nas ima još koji smo probali totalni post (a valjda ćemo i ponovo).

    Srdačan pozdrav, Ivona

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nisi udavila ni najmanje :) Hvala ti što si napisala svoje iskustvo! Tebi se izgleda sve potrefilo baš kako si se nadala!

      Delete
  4. Draga Majo, da li si se posavetala sa nekim lekarom pre nego što si odlučila da gladuješ, odnosno ne jedeš jedan ili više dana? Deluje mi malo neozbiljno i neodgovorno gladovati namerno, ničim izazvano, tako na svoju ruku, bez neke stručne kontrole.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Draga Svetlana, hvala što brineš. Ozbiljnost i odgovornost su prilično relativna stvar, za mene ovo nije bilo ni neozbiljno ni neodgovorno, naprotiv.

      Delete
  5. Pozdrav, Majo!
    Drago mi je sto si post posvetila IF-u.
    Mozda bi za pocetak mogla da par puta nedeljno praktikujes "blaze" dnevne postove verziju 18/6 ili 16/8.
    Preporucila bih ti youtube kanale Thomas DeLauer i Dr Eric Berg (iako oni preporucuju i tzv. Keto dijetu), jer daju iscrpna objasnjenja i super primere.
    Sama praktikujem 18/6 i osecam se odlicno. Takodje ima i jedna vrsta posta zvana OMAD, koju nisam dosad praktikovala.
    Svakako mislim da je tema vredna pisanja!
    Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam na IF od početka aprila, jednom do dvaput nedeljno postim po ceo dan (noć-dan-noć) i prija mi, baš. Slažem se da je tema vredna pisanja, pisaću uskoro o modelima IF-a i nekim prvim ličnim utiscima, a za "druge" utiske ću sačekati da prođe malo više vremena... :)

      p.s. Hvala na preporukama za kanale, pogledaću

      Delete
  6. Imala sam simptome slične tvojima što se tiče kijanja, kašljanja ujutru, nadutosti i gasova, kod mene je kandida u pitanju i počela sam režim ishrane bez žitarica,mlečnog, sa puno povrća i pomalo voća. Režim uključuje i dnevne postove gde se pije što više tečnosti,ali je potrebno klistiranje zbog umiranja kandide. Glad ne osećam, izduvam se i preporodim i osećam osnaženo, mirise i ukuse doživljavam intenzivnije. Ohrabrena tvojom pričom pokušaću i višednevni post. Pozdrav, Mirjana

    ReplyDelete
    Replies
    1. I ja sam se pronašla u tim simptomima kandidijaze, čak sam i anti-kandida dijetu jedno vreme sledila, prijalo je jer čim izbacim sve žitarice i sve mlečno, ja realno manje jedem bilo čega, ali nisam mogla dugo tako. Pritom test na kandidu je pokazao negativan rezultat, a ja naduta i dalje :( Ali ima tome... Mogla bih da ponovim test...
      Pozdrav!

      Delete
  7. Post propisan vjerom kod muslimana je jednom godisnje, 30 dana, od izlaska do zalaska sunca bez hrane i vode, i nije uopste tesko izdrzati kako na prvu zvuci, i stariji ljudi uspijevaju da ispostuju i bolje se osjecaju.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Verujem da je lakše nego što zvuči. Mene samo malo brine ta voda tj. njen izostanak, a bez hrane u tom intervalu - pa to je IF :)

      Delete
  8. Pročitah tvoj članak i moram da ti kažem da ti se divim, jer treba izdržati prvih nekoliko dana, kasnije ide lakše.
    Imamo prijatelja koji ima rak prostate i jednom godišnje sprovodi Brojsovu metodu lečenja, gladovanje od 42 dana, samo čajevi i sokovi..pričao nam je da je na početku strašno da se prilagodiš tom terminu, ali već kasnije ide mnogo lakše..mi smo mu se divili, ali svaki put posle te kure, nije izgledao "zdravo" a nervoza je bila na najvišem nivou...nije uspeo da se izleči od raka prostate, još uvek je sa nama...ovde mislim da je najvažnije da se čovek mentalno i fizički pripremi.
    Brojs preporučuje svima gladovanje od 21 dan za čišćenje organizma i da znaš da sam razmišljala o tome, ali psihički još uvek nisam spremna.
    Hrana i moderno vreme su naši najveći neprijatelji, bila su druga vremena dok smo imali sve svoje domaće, sad se to može, malo teže, ali samo za svoje potrebe.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Brojsova terapija mi je poznata, ostala mi je negde urezana "za ne daj bože", meni tu sve zvuči smisleno. Ali verujem i da je teško, 42 dana je baš dug period. Iz moje sadašnje perspektive.

      Inače, kad pomenu hranu kao prijatelja ili neprijatelja, čitam jednu baš interesantnu knjigu na tu temu, Majkl Polan, "U odbranu hrane" - prolazi kroz period procvata industrije, menjanja zakona i podilaženja profitu, o metodi zastrašivanja i brige kao podloge za "obogaćivanje" hrane, o nutricionizmu koji zapravo jako malo zna...

      Delete
  9. U mojoj crkvi postimo svaku prvu nedelju u mesecu, biblijski post, to jest, 24 sata bez hrane i vode. Može se postiti duže za nešto što nam je važno u životu, za nekoga, za neke odgovore... Ono što uštedimo dok postimo (u novcu ili hrani) dajemo u humanitarne svrhe. Moj muž je postio jednom sedam puta pod 24 časa plus 7 sati neprekidno, ne samo bez hramne nego i bez vode i prekinuo je na moje instistiranje jer je izgledao kao hodajući mrtvac. Inače, najduži post u Bibliji, osim 40-dnevnog posta Isusa Hrista, bio je dvonedeljni post apostola posle smrti Isusa Hrista (Dela apostolska). Poznat je i trodnevni post carice Jestire iz Starog zaveta. Pravi verski post je i bez hrane i bez vode i svrha je duhovna. Provereno funkcioniše ukoliko se ne svodi samo na gladovanje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na svim informacijama i podacima. Jasno mi je pojam "post" može imati mnogo lica i naličja, i izvesno je da iza svakog stoji pozitivan motiv.

      Ipak, moje poimanje posta i uzrdžavanje od vode nikako ne idu zajedno. Razumem da je moguće, na kraće intervale, ali ne vidim svrhu. Suprug dobro da je ostao živ ako nije pio vodu nedelju dana.

      Negde mi je ostalo u svesti još iz detinjstva, iz "ne sećam se" izvora, da je bez hrane moguće živeti mesecima, a bez vode svega nekoliko dana.

      Svako dobro,
      Maja

      Delete
  10. A kada je reč o zravstvenoj ulozi posta, moja rođaka je sprovodila Brojsovu terapiju u ranoj fazi kancera dojke, ali, nažalost, kod nje nije funkcionisala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mnogo je tu "ko zna" elemenata. Možda i nije bila rana faza, ili terapija nije sprovedena u potpunosti prema Brojsu.

      Gledala sam čoveka sa dijagnozom kancera, koji je načuo o Brojsu, pa pošto je cvekla dobra i sadržana u osnovnom Brojsvom soku, onda je on pravio sam sebi sok. Dok je ishranu samo pomerio delimično ka "zdravijoj", ali ni blizu Brojsa to bije bilo. Kad bi mu neko pomenuo Brojsa, on bi rekao da već zna i da primenjuje to znanje. Ni iz kakvog revolta, već iz najiskrenijeg uverenja da zasit to radi.

      Ne kažem da je vaša rođaka taj slučaj, samo kažem da relativnost poimanja i razumevanja svih tih pojmova koji se provlače pod nekom terapijom - prilično ogromna.

      Delete
  11. Sjajan članak. Hvala Vam! :)

    ReplyDelete
  12. POŠTOVANA MAJO
    muslimani sutra 16.05. pocinju sam mjesecnim postom, pa bujrum
    nemoj da te brine ni hrana ni pice "sve je u glavi" sve ces izdrzati
    pomisli koliko puno ljudi posti i bice ti lakse da izdrzis
    jer posti i staro i mlado i samo nesmiju teski bolesnici
    u svakom slucaju ti zelim puuuuuno srece jer postom treniramo karakter
    nas TVORAC zna sta je za nas najbolje pa mi u ime NJEGA a za sebe postimo jer je post naredzen svim vjerama
    Emina- vec sam se par puta sa odusevljenjem ttebi javljala

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na javljanju i komentaru. Post zaista ima mnogo lica i svako je dobro, ukoliko mi verujemo da je dobro.

      Ja ne postim ni u čije ime, osim sopstveno. Ako "naš tvorac" postoji i zna šta je za nas najbolje, sigurna sam da će biti zadovoljan... :)

      Pozdrav i sve najbolje,
      Maja

      Delete
  13. Ja godinama držim dva puta godišnje Nera sirup dijetu. Ta mi je nekako najlakša - a zapravo se radi o postu sa tim sirupom, kupi se jedna konzerva, koja je dovoljna za desetodnevni post. Sirup se kuva kao čaj. Sladak je. Pije se nekoliko šolja tog čaja sa limunom i, kad dosadi sladak ukusa, sa ljutom papričicom. Obavezna je upotreba laksativnih čajeva da bi se izbacili toksini. Kura traje deset dana i svaki put veoma prija. zapravo, prva su tri dana malo teža, a posle ni ne pomisliš na hranu. I neverovatno je koliko se ima puno energije. Nije baš post o kom si pisala, ali jeste suzdržavanje od hrane. Posle takve ture, kosa i nokti prosto polude koliko lepo rastu. A što se alergija tiče, moja su iskustva sa homeopatijom i Bahovim kapima fenomenalna, pa ih od srca preporučujem. Mnogo mi se sviđa što si pisala o ovoj temi, baš sam uživala. Naravno, idem da skinem odnekud knjigu smesta...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Draga Kato,

      Nera-dijeta, u samoj suštini, verujem da ima dobrobiti. Ali me baš žulja cena tog sirupa. Taj ko je smislio da u konceptu gladovanja i nejela uspešno proda HRANU - svaka mu čast.

      Obzirom da je ta jedina, tečna hrana, koja se tokom dijete konzumira, zapravo čaj/sok napravljen od javorovog sirupa i agruma, meni nešto deluje da bi i običan homemade biljni čaj sa medom i limunom odradio isti posao, za manje para. Pa sam zato digla gard prema Neri...

      Ako nisi našla knjigu, a hoćeš da je pročitaš, javi se :)

      Pozdrav veliki!

      Delete
  14. Nije stvar u samom postu nego sto za vreme gladovanja ne unosimo zitarice, mlecne proizvode, preradjena biljna ulja, margarin, secer i ostale namirnice koje stete organizmu. Sto se tice testa na kandidu, ona moze da bude prisutna u telu u prevelikom broju iako je test pokazao negativan rezultat. Preporucujem knjige "The Candida Cure" od Ann Boroch i "Wheat Belly" od Dr. William Davis-a.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Stvar je u onomo što smo odabrali da verujemo, tako da i jeste i nije stvar u samom postu, ako me razumeš...

      Delete
  15. Komplikovana tema. Dr. Longo, kojega navodite, je proponent posta ili gladovnja kako on to nazva. Evo jos jednog linka u kojem on navodi prednosti posta kao "lijeka". https://news.usc.edu/103972/fasting-like-diet-turns-the-immune-system-against-cancer/ nadesno ima dosta linkova koji se odnose na istu ili slicnu temu.

    Nutricionisti su pak zesci protivnici posta kao i masa ljekara. Ovaj BBC-iev dokumentarac "Eat, Fast, and Live Longer" u tom pogledu je vrlo instruktivan i izgleda vrlo "naucno". https://vimeo.com/channels/855696/115517953

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pogledaću kad budem stigla.

      Inače, kad smo kod preporuka, Majkl Polan napisao knjigu "U odbranu hrane". Koja objašnjava da hranu treba odbraniti od preteranog procesiranja ali i od nutricionista! Uopšte od bilo ikakvog posmatranja hrane kroz "hranljive materije", vitamine, proteine i blabla... Sve to kao deluje da smo bliži nekom znanju, a ljudi sve bolesniji i konfuzija sve veća... Odlična knjiga.

      Delete