Sunday, December 03, 2017

Dobar, bolji, Zepter!

u saradnji sa Zepter Srbija

Nerđajući čelik (stainless steel), poznat i pod nazivom inox (fr. inoxidizable - neoksidirajuće) je po definiciji čelična legura sa udelom hroma. U odnosu na običan čelik, ovaj je otporan na koroziju, pa samim tim pogodniji za razne namene, između ostalog u industriji hrane kao i za izradu posuđa za domaćinstvo i escajga.

Postoji više vrsta inoksa. Onaj koji se najčešće koristi u kulinarstvu nosi oznaku 304 ili CrNi 18/10. Ako pogledate dno vaše inox šerpe sa spoljašnje strane, najverovatnije ćete videti ove brojeve. To znači da su u leguri prisutni hrom sa 18% i nikl sa 10%. Hrom je obavezan po inox definiciji, a što ga ima više, to bolje. Nikl nije obavezan, ali se dodaje zbog pojačanja antikorozivnih svojstava i uticaja na završni sjaj, i za njega generalno važi što više to bolje. Npr. 18/10 je kvalitetniji i otporniji materijal od 18/0, a ovaj je opet daleko bolji od 14/1.


Inoks je dobar jer – traje

Prvo i osnovno - nerđajući je materijal, kao što mu samo ime kaže.

Drugo - čvrst je materijal. Šerpa koju malo čvaknete neće se ulubiti kao, na primer, obična emajlirana šerpa. Čak i kad je malo više čvaknete ili ispustite, neće. Kad zagrevate tiganj dno se neće potklobučiti. Dobro, ovo zavisi i od debljine dna, veoma tanko dno će se iskriviti od čega god da je, ali inoks sudovi obično imaju deblje dno.

Treće - kad kuvate nešto sa paradajzom ili drugom kiselom hranom, sudovi neće promeniti boju. To sa bojom je samo estetski bag, a ono što je bitnije je zdravstveni aspekt. Smatra se da inox spada u materijale koji najmanje reaguju sa hranom, što nije slučaj sa livenim gvožđem (cast iron), aluminijumom, bakrom…


Zepter 316L

Elegantnije, sofisticiranije i moćnije od bilo kog drugog do tada dostupnog inoks posuđa – to bi u najkraćem bio opis Zepter posuđa, koje se na tržištu pojavilo pre 30 godina, kao prvi proizvod istoimene kompanije.

Činjeniica da su od samog početka davali doživotnu garanciju na sudove bila je veoma wooow, i mama je u ono vreme kupila nekoliko Zepter šerpi. Klinka sam bila ali sećam se fascinacije težinom samih sudova i neobičnim poklopcima “sa kazaljkom”. Prelazak sa običnih emajliranih sudova na Zepter meni je delovao kao silazak sa bicikla i ulazak u svemirski brod.

Osnovni moto kompanije je bio i ostao - Živi bolje, živi duže. Akcenat je stavljen na mogućnost pečenja bez ulja i kuvanja bez vode zarad boljeg očuvanja nutrijenata iz hrane. Nemam jasno sećanje da li ih je mama koristila i na taj način, mislim da nije, ali znam da su joj postali sudovi "za svaki dan" koji i dan danas, 30 godina kasnije, izgledaju perfektno.


Zepter se pobrinuo da kuvanje u njihovim sudovima bude ne samo zdravo već i praktično i ekonomično. Sa izuzetkom sudova prve generacije, Zepter drške se u potpunosti prave od metala pa je šerpe moguće koristiti i u rerni, a super-korisna funkcija dršaka je mogućnost da se na njih odloži poklopac - vertikalno, stabilno.

Sudovi se mogu ređati jedan na drugi, "na sprat" tj. moguće je kuvati više jela istovremeno na jednom izvoru toplote, štedeći energiju.


Kompanija Zepter je nastavila da razvija proizvode i slušala potrebe kupaca, pa posuđe iz današnje Zepter Masterpiece kolekcije ima još viši kvalitet.

Pre svega, bolji materijal - 316L umesto dotadašnjeg 304. Glavna razlika je dodatak molibdena (CrNiMb 18/12/3), što leguru čini još otpornijom na koroziju i još boljih hipoalergenih svojstava od svoje prethodnice. Ova vrsta inoksa se, recimo, koristi u proizvodnji jahti, satova, hirurških instrumenata, ali i za implante, piercing... Zepter je danas jedini proizvođač posuđa za domaćinstvo na svetu koji koristi 316L.

Tu je i savremeniji, digitalni termokontrolor, koji se može upariti sa Zepter indukcionom pločom i time automatizovati proces kuvanja.



Ali u inoksu se sve lepi!?

Mana koja se najčešće izriče na račun inox posuđa je što se hrana lepi, otuda i pojava raznih non-stick materijala. Jedno vreme je teflon bio hit, pa je proglašen štetnim. U novije vreme popularni su keramički premazi, ali ni oni nisu baš onakvi kakvim se predstavljaju. Iz ličnog iskustva - dva tiganja sa keramičkim premazom različitih proizvođača su se izgrebala i izgubila osnovno svojstvo za relativno kratko vreme. Možda se sećate, viđali ste ih ranije na ovom blogu, na fotografijama pripreme, pa ih više ne viđate - sad znate i zašto.

Neka hrana je podložnija lepljenju, neka manje podložna. Recimo, valja znati da se i na običnom inoks tiganju može ispeći šnicla sasvim lepo bez trunke masnoće, a u Zepter sudovima je to još lakše - svojevrsnu non-stick formulu Zepter je postigao specijalnom tehnologijom površinske obrade metala (nije premaz, tj. ne može početi da se ljušti), što obični inox sudovi nemaju.


Kako ispeći šniclu u Zepter posuđu?

- Zagrevanje treba vršiti dok kazaljka termokontolera ne dođe u sredinu zelene zone. Da je tiganj, bilo Zepter ili običan inox tiganj, dobro ugrejan znaćete i tako što prsnete malo vode na njega - ako se ne pretvori odmah u vodenu paru, već se formiraju simpatične vodene perlice koje trčkaraju - to je to!


- Početno zagrevanje prazne posude kod Zepter posuđa čak nije ni obavezno. Moguće je meso staviti i u potpuno hladan tiganj, pa tek onda započeti pečenje.

- Generalno pravilo da meso pre pečenja treba temperirati, tj. dovesti na sobnu temperaturu, u slučaju Zepter posuđa više nije pravilo. Zepter posuđe ima veoma debelo, akutermno dno koje se, ukoliko je već zagrejano, neće značajno rashladiti ako na njega stigne šnicla frižiderske temperature. U kompaniji navode da je temperatura mesa nebitna i da možete čak i zaleđenu šniclu spustiti pravac na pečenje.

- U Zepter svetu šnicle se ne sole unapred, čak ni neposredno pre polaganja na pečenje. Šnicla ispečena u Zepteru ima pun, očuvan mesni ukus, pa je preporuka soliti je isključivo nakon pečenja, ne pre. Na taj način smanjuje se i količina soli uneta u organizam, jer je zaista potrebno manje, ako se soli naknadno.

- Isto važi i za masnoću. Nije potrebno ni malo masnoće za pečenje mesa, a nakon završetka možete šniclu preliti sa malo kvalitetnog hladno ceđenog ulja i ostaviti poklopljeno još koji minut.

- Ako se meso marinira, pre pečenja šnicle treba sprati i posušiti. Ostaci marinade su često faktori lepljenja i zagorevanja.

- Kad spustite šniclu na ugrejan Zepter tiganj, začuće se glasno "šššššš" i meso će se isprva zalepiti. Ubrzo potom treba sniziti jačinu ringle, otprilike na trećinu ili još niže. Tiganj to neće ni osetiti, a uštedeće vam struju. Meso treba peći sa prve strane onoliko dugo koliko je potrebno da se lako odvoji od dna. Probajte hvataljkom, ako ide teško, ostavite ga još. Sa druge strane – po potrebi. Ukupna dužina pečenja će varirati u zavisnosti od vrste mesa i debljine šnicle, a u proseku je potrebno oko 10-12 minuta.

- Ispečene šnicle poklopiti i ostaviti nekoliko minuta da “odmore” pre serviranja. Mesna vlakna koja se pri pečenju prirodno grče, dobiće priliku da se malo opuste.



Još par reči...

Moram priznati da sam, kad sam prvi put pekla batake u Zepteru (što se desilo relativno nedavno - ja nemam Zepter posuđe, pa ni iskustva sa njima, ovo je mamina šerpa koju sam “malo pozajmila” ☺), mislila da će zagoreti, jer mi se činilo da se na dnu stvorila tamna kora, a meso nikako da se odvoji. A zapravo je sve bilo super na kraju, fino reš, ali ne pregorelo.

Bataci koje vidite na slikama su bili otkošteni i pekla sam ih prvo kožom na dole. Ubrzo po polaganju mesa sam snizila temperaturu “na dvojku” (na skali od 1 do 6). Kod ovih, povećih, bataka bilo je potrebno oko 12 minuta da se ispeku. Sklonila sam sve sa ringle, osolila meso malim prstohvatom soli, ostavila poklopljeno par minuta i servirala sa prelivom od senfa i pomorandže, uz vitamnisku salatu od kupusa, šargarepe i jabuke.

Što je to bilo sočno i ukusno – mmmmm, reči nemam...



komentara: 14

  1. Wow, doktorat na temu Zepter! Ovo moze samo Maja! Ja sam se sa Zepterom upoznala davne 1990. godine, kad je moja mama kupila komplet - da li se zvao grand ili XXL ili max ne znam, ali znam da je bio najveci za to doba. I najskuplji. Tri od tih serpi (tj. jedno je duboki tiganj) su vec godinama kod mene, upotrebljavaju se bukvalno svakodnevno. Jednostavno su savrseni, kao da su juce kupljeni. Mislim da su mi otisla dva termostata (ili kako se zovu) na poklopcima, odneli smo u Zepter i uredno dobili novi poklopac. Da parafraziram francuze - previse sam siromasna da kupujem jefino posudje ;-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, sigurno se isplati dugoročno, jer sudovi stvarno mogu da se nasleđuju i traju i nasleđuju...

      Delete
  2. Koristim njihovo posuđe, muž nasledio od mame, a bilo i nešto njegovog od ranije. Super su, ja baš volim da kuvam u Zepteru. Jedino mi otišli poklopci, tačnije onaj deo gde je termostat. Nije mi palo na pamet da mogu da zamenim kod njih. Hvala, Sladoled na info.
    Jedino što nisam nikad koristila je ona mrežica za kuvanje na pari i plitku tavu, onu veliku. Nikad se nisam pozabavila šta tu mogu da spremim.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Na sudovima moje mame su svi termostati OK. Mada ona je u jednom momentu prestala da ih koristi za svakodnevno kuvanje, tako da ne znam tačno koliko su bili u stalnom opticaju. Postali su joj teški (a ona sitna), ali to su ipak sudovi prve generacije, sadašnji su mnogo lakši, iznenadila sam se kad sam uzela u ruku novu šerpu!

      Delete
  3. Imam ga od 1992. godine i jedno vreme sa ga često koristila. Onda mi je postalo teško, a i zamorno, da ga posle svake upotrebe glancam. Moraću opet da ga vratim u upotrebu :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam nekako sebi nametnula naviku da inox posuđe ODMAH brišem, čim operem (ručno perem, nemam mašinu). Nije uglancano, al' nije ni sa onim belim flekama od kamenca spolja, koje bi ostale sigurno ako bih samo ostavila se sve samo osuši na vazduhu.

      Delete
  4. Ја имам Zepter од пре 10ак година. Свекрва има тај стари комплет, као твоја мама, па ја кад се скућих, уложих у две шерпе и тигањ. Јесам их отплаћивала годину и по, али исплатило се већ сад. Једино бих рекла да ни тај тигањ, друге генерације, не иде у рерну. Баш штета. То само ови најновији могу.
    У сваком случају, волим своје Zepter шерпе :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne znam tačno kad su uvedene skroz metalne drške, moguće da i druga generacija nije imala, ali znam da nije da samo poslednja generacija ima, imale su i neke prethodne.

      Hvala ti na javljanju i pozdrav!

      Delete
  5. Nemam zepter suđe, jer iskreno rečeno, preskupi mi je da kupim ( ako bih baš htela, mgla bih, ali ..) redovno koristim stainless steel i vrlo sam zadovoljna sa ovim što imam, a volim i ono francusko suđe od tučenog gvožđa Le Creuset, i njega vrlo često koristim, jer sa ringle ide u rernu, ali mi je mnogo teško....Hvala na ovim, vrlo poučnim, informacijama.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Inox je odličan, ja većinu kuvanja obavljam u inox posuđu kupljenom pre 15-ak godina, možda i više, mislim da je iz turske, ali služi odlično. Zepter je doveo do savršenstva mnoge stvari, ne mislim ja da se bez njega ne može, ali ko ima - blago njemu :)

      Za Le Creuset sam, kao i za Zepter, čula samo najbolje. Nemam ništa njihovo, ali znam da su brend kome se veruje i kvalitet koji traje.

      Pozdrav!

      Delete
    2. da i ti francuzi su vr' (i poskupi su vala i oni). amc isto vrhunski sudovi.

      Delete
  6. Код Цептера ми се не свиђа што промовишу погрешно. Неке намирнице/витамини се растварају у масти, друге у води. Нема ничег лоше у коришћењу воде, масти, соли, умерено наравно и што квалитетније могуће.
    Што се тиче квалитета, скупо посуђе има дебело дно. Le Creuset се рекламира по разним куварским емисијама и изгледа прелепо. Цептер се рекламира усмено.

    ReplyDelete
  7. Gibanica u Zepter šerpi je extra i posebnog ukusa.

    ReplyDelete
  8. Obožavam zepter sve u njemu spremam i kuvano i pečeno i dinstano baš sve, zaista je neprevaziđen

    ReplyDelete