Čokošljivopita

Pita sa šljivama, napravljena na isti način kao pita od kajsija tj. univerzalni voćni tart. Prhka kora, fil od voća, ovde sa dodatkom čokoladne glazure. Šljiva i čokolada su vrlo skladan par. 

Krompir trilogija - Krompir pire

tekst: Dade
foto: Maja

Obariš krompir, izgnječiš i sipaš mleko. Jednostavno da ne može biti jednostavnije. Kako onda objasniti činjenicu da u svom životu, nikad i nigde nisam jeo dobar krompir pire, osim kad ga sam spremim? I da se razumemo nešto. Nisam prepotentan. Delujem ponekad tako, ali nisam. To što nigde nisam jeo dobar krompir pire, ne znači da NIKO ne zna da napravi pire, sem mene. Netačno potpuno, mnogo ljudi pravi odličan pire, nego sam ja imao nesreću da me nikad niko nije zvao u goste i ponudi mi pire. Uvek nekakvo pečenje, sarme, pihtije... ali pire niko ne pominje :))) A vala i kakav pire prave, bolje i da ga ne pominju. Moram malo da budem zajedljiv. Jednom sam u nekom "ekskluzivnom" restoranu poručio bečku i pire (koje iznenađenje!) i doneli mi krompir izgnječen u toj vodi u kojoj se kuvao, odozgo stavili malo putera. Nisam mogao da verujem....

Nego, da ne dangubimo. Naučiću vas kako se pravi krompir pire. Nije to teško.

Krompir trilogija - Pomfrit

tekst: Dade
foto: Maja

Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.

Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?

Krompir trilogija - Krompir u gaćama

tekst: Dade
foto: Maja

Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.

Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))

NY Cheesecake u pokušaju

Poslastice od sira su u Srbiji i dalje polu-tabu. Cheesecake je ipak uspeo da se izbori za pažnju, čak i medju okorelim nepriznavačima kolača koji nemaju osnovu od bar deset jaja i pola kila oraha. Ali, kad domaćica u Srbiji napravi cheesecake, to će najverovatnije biti neka nepečena varijanta čiji je fil od krem sira i slatke pavlake, stegnut želatinom. Što je ODLIČNO, da ne bude zabune. Naročito kad je sa višnjama. A i sa kajsijama vredi. A i sa prelivom od jagoda je super. Ali tradicionalni cheesecake (ne volim reč tradicija ni one izvedene iz nje, jer je užasno silovana i srozana, ali nemam bolju!) je ipak nešto drugo, to je kolač koji se peče, ima tonu sira, i nešto manje šećera i jaja. Čuven je njujorški. A recepata za njega - milion.

Iščitala sam nekolicinu recepata po netu, napravila mini anketu medju drugaricama koje žive ili su živele u USA, i odlučila se za ovaj. Zašto baš za ovaj, ne znam, mislim da su me slike privukle a i videla sam da je recept detaljan, i ne deluje kao odnekud prepisan nego baš prepričan i objašnjen. Odštampala sam ga i krenula. Prerečunavala sam mere iz lbs/cups u grame, i zapisivala rukom pored. Iz nekog razloga sam pored 1.5 cups sugar stavila 500 g šećera, i apsolutno se ne sećam da li sam namerno povećala meru ili sam recimo greškom pročitala 2.5 cups - ne znam. Ima tome par meseci.

I šta se desilo? Moj cheesecake je bio poluuspešan. Lepo je to bilo, u smislu ukusa. Jak ukus, pun ukus. Ali kora od keksa se totalno razmekšala od vode koja je izašla iz sira. Fil se lepo ispekao i stegao (i "lepo" popucao!) ali očigledno je, dok još nije počeo da se steže, onoliki šećer izvukao vodu iz fila, i kora je sirota skroz nedužna postala gnjeckava.

Tako sam ja sklonila ovaj recept sa dnevnog reda. I da nisam tu koru upropastila, ostao bi problem sa pucanjem fila. "Potražiću drugi recept", pomislila sam, i prešla mislima na nešto drugo.

Nedavno vidim NY Cheesecake kod Melrose. PRELEP. Odmah sam se setila ovog mog jadnička, i uzela da proverim sličnosti i razlike u receptu. I naravno. Nema pola kile šećera kod Melrose, nego oko 350 g, na gotovo identičnu količinu sira i jaja. Rešila sam da će sledeći NY cheesecake biti po tom receptu, ali da prvo u(b)logujem ovaj slučaj, za opomenu sebi i drugima da ne treba menjati recept pri prvom pravljenju, ma kako super-opravdano zvučala ideja da se nešto promeni. Ko zna koja genijalnost je mene navela da drastično povećam količinu šećera, šteta što se ne sećam. Možda je stvarno bilo nešto genijalno, u datom stanju svesti i položaju zvezda.

Bez smeha, molim. Moram nekako da se utešim, a mrzim da lažem. Ovako još i ne zvuči loše :) Update: Napravila sam ponovo njujorški čizkejk, po receptu od Melrose, i sad je pravi!

Torta Jasenka

Ko još nije probao Jasenkinu torticu od čokolade i vanile? Jedno pola članova Coolinarike i bar trećina svih blogera jeste. Sad su popravni u toku, pa evo moje prijave za FBI rukavice za decembar 2009, kada je Jasenkin blog Sweet Corner bio pod istragom.

Pravi Jasenka svašta lepo, torte i keksići su njena uža specijalnost, a torte su joj - lagane. Tortica od čokolade i vanile, kako je Jasenka nazvala ovo svoje maleno remek delo, je upravo takva - lagana. Savršen čokoladni biskvit, i nežan žele krem. Taj krem je jedva sladak, zaista je blag, i kora je ovde "ono nešto". Kao par su jako skladni.

Sama reč torta mene asocira na starinske, klasične torte sa jakim filovima, prepune jaja, oraha, čokolade (vooolim!!!). E, ovo NIJE to :) Ovo je Torta Jasenka. Lagana. Da ne kažem mršava, kao i autorka ;) Zadržavam pravo da tortu prekrstim za ličnu zbirku, jer onako, kad se zove Tortica od čokolade i vanile, nešto joj ne vidim odmah karakter, a i rizikujem da je zagubim medju receptima sličnih, opisnih imena. Ovako, nema šanse da ću je pomešati sa nečim.

Inače, tortu sam pravila za Uskrs, i odnela je kod sestre. Tamo nisam bila na svom terenu, pa kad sam krenula da sečem malo mi je presek bio muljav, i čim sam uspela jedno uredno parče da isečem, odmah sam sa sve tortom i tim parčetom izasla napolje na slikanje, nonšalantno prošavši pored gostiju :) Mislim, valjda se znaju prioriteti :))) Torta je ubrala sve pohvale, a kako je lagana pojela se u dahu.


Kore:
125 g putera
300 g šećera
3 jaja
120 ml mleka
160 g brašna
60 g kakaa
1 kašičica praška za pecivo
prstohvat soli

Beli fil:
1 kesica želatina + 5 kašika vode
240 ml mleka
4 žumanca
80 g šećera
300 ml slatke pavlake
1 šipka vanile

Crni fil:
1 kesica želatina + 5 kašika vode
2 žumanca
90 g šećera
250 ml mleka
200 g čokolade za kuvanje
300 ml slatke pavlake

+ čokolada za ukrašavanje

Postupak:
1. Pomešati brašno, kakao, prašak za pecivo i so. Omekšali puter i šećer umutiti mikserom, pa dodavati jedno po jedno jaje. U to dodavati brašno i mleko, naizmenično. Dno okruglog kalupa sa prstenom (prečnika 26 cm) postaviti papirom, uliti testo, pa peći oko 30-40 minuta na 180°C, ili dok čačkalica probodena kroz sredinu testa ne izadje suva. Malo ohladiti, izvaditi iz kalupa. Poravnati koru odsecanjem ispupčenja na gornjoj površini, pa ostatak preseći na dve kore. Jednu postaviti na tacnu, pa oko nje zatvoriti prsten od kalupa za pečenje, a unutrašnjost prstena obložite trakom od papira za pečenje.


2. Želatin naliti vodom i ostaviti da nabubri. Mleko i šipku vanile koja je prethodno rasečena po dužini kuvati desetak minuta, procediti. Žumanca i šećer umutiti. Polako ulivati mleko u jaja, mutiti sve vreme. Zajedno kuvati na tihoj vatri dok se malo ne zgusne. Za to vreme nabubreli želatin ugrejati, da se otope sve mrvice, pa dodati u mleko i jaja. Ostaviti da se skroz ohladi. Odvojeno umutiti slatku pavlaku pa u nju polako dodati ohladjen krem od jaja. Sipati preko kore, poravnati, pa preko lagano spustiti drugu koru.

3. Čokoladu iseckati na sitno. Želatin naliti vodom i ostaviti da nabubri. Mleko ugrejati. Žumanca i šećer umutiti. Polako ulivati mleko u jaja, mutiti sve vreme. Kuvati zajedno na tihoj vatri desetak minuta (neće se mnogo zgusnuti, što je ok). Za to vreme nabubreli želatin ugrejati, da se otope sve mrvice, pa dodati u mleko i jaja. Dodati i čokoladu. Mešati dok se čokolada ne otopi. Ostaviti da se skroz ohladi. Odvojeno umutiti slatku pavlaku pa u nju polako dodati ohladjenu smesu. Sipati preko druge kore i ostaviti da se dobro ohladi u frižideru, 5-6 sati.


4. Gornju površinu ne treba ničim glazirati jer će zaista biti fino ravna. Žicom za rezanje kora, ili velikim oštrim nožem, blago utisnuti linije (ne vući, samo utisnuti) po kojima će se torta seći. Za dekoraciju izrendisati čokoladu u spiralice, koristeći ljuštilicu za povrće ili nož za sečenje kačkavalja na listiće. Čokoladne strugotine naneti/nalepiti na tortu sa strane, i na obod gornje površine.

Napomena: Filovi, tj. koraci 2 i 3, bi se mogli raditi paralelno, ko nije smotan k'o ja koja ne mogu da radim dve radnje istovremeno :)

Recept za štampu

Pileće faširane šnicle

Na pauzi za ručak, odem do Kalenić pijace. Pijaca mi je na tri minuta od posla, i uvek me put vuče ka njoj. Nekad izadjem ciljano da kupim to i to, a nekad samo onako blejim, pa uzmem nešto što mi se tog trenutka svidi. Na spoljnom obodu pijace načičkane su radnjice, što prodavnice, što cvećare, što pekare... Ima jedna radnja koja se zove "Taze" i u njoj kuvana jela, na meru, za poneti. Dakle, pilavi, paprikaši, gulaši, musake, pohovano svašta, grilovano svašta. I faširane šnicle. Nije da sam ih željna, ali čim sam videla kako lepo izgledaju, pritom se još puše koliko su taze, kupim dve, i neki prilog od povrća i vratim se u kancelariju. Zasečem onu šniclu, a ona unutra BELA! U, jbt, pa ovo nije faširana! Ma jeste, ali od pilećeg mesa! Ljudi, koliko je to bilo sočno i divno, smazala sam u dahu. I danima mislila posle o toj pilećoj faširanoj, i kako im je uspelo da bude onako sočna.

Rodjendanska pita od kajsija

Nešto mi voće ove godine prebrzo prolazi. Ili ja presporo reagujem. Jagode jedva da sam probala, sve čekajući prave. Trešnje po pravilu rekordno brzo zbrišu sa pijačnih tezgi, a i višnje sam uspela da promašim. Višnje, koje obožavam, i od kojih obično ne propuštam da skuvam džem... Jedva prežalih višnje :( Kajsije su do pre par dana bile zelene i nikakve, sad naglo sazrevaju kako je zaredjalo nekoliko jako toplih dana, i to im je kraj. Imam utisak da sve vreme jurim za voćem a ono trči nekim drugim putem i nikako da se sretnemo :) A ja zadihana, i praznih ruku.

Upecah ipak danas jedno omanje jato kajsija. Birala sam najzrelije, one koje ne mogu da čekaju ni dana da budu upotrebljene. Jer od takvih sam, pre tačno dve godine napravila jednu finu pitu od kajsija, kolač nastao u trenutku inspiracije, a zapisan za slučaj da poželim da ga ponovim. Došao je dan da želim da ga ponovim, jer je upravo taj kolač otvorio blog Cooks and Bakes. Na današnji dan, pre dve godine, objavila sam prvi post, bez previše ambicija. I bez svesti da će blog biti išta više od on-line zbirke recepata, i neke vrste dnevnika u koji bih beležila sopstvene utiske o klopi koju spremam.

Kasnije sam upoznala još nekolicinu blogera koji rade to isto, i otpočelo je neobično i prilično neplanirano druženje sa ljudima sličnih interesovanja.

Uporedo sa rastom bloga, raslo je i moje poimanje kvaliteta postova. Jedno vreme sam intenzivno radila na nalaženju kalupa uniformnosti pri pisanju recepta, kasnije sam se posveila poboljšanju kvaliteta fotografija. Još kasnije sam počela svaki recept da nudim i u verziji na engleskom (uz pomoć moje drugarice, lektorke i blog-koleginice Marije :), a zatim i da post upotpunim verzijom recepta prikladnom za štampu. Proizvodnja jednog blog posta postalo je nešto što mi uzme i po par dana, da bih ispoštovala sve te samonametnute kriterijume, kojima više ne mogu da se otmem. Blogovanje je u poslednje dve godine moj najstrastveniji hobi, i sva je šansa da će i u naredno vreme biti.

Druženje blogera je nastavljeno i putem kuvarigrica, igara namenjenih food blogerima sa prostora bivše Jugoslavije, a u cilju tematskih okupljanja oko različitih motiva. Igre ajme, koliko nas je!, kuVarijacije i FBI rukavice žive već drugu godinu, i rastu zajedno sa blog scenom. Takodje, druženje je postalo i lično, upoznala sam nekoliko koleginica blogerki, čak stekla neka vrlo lepa prijatljstva, trajna i vredna.

Nakon par euforičnih faza sa po 15+ postova mesešno, blog je ušao u neko zrelije doba, i nadalje će živeti mirnijim životom. Učestanost novih postova će svakako biti manja nego do sada, što će blog platiti padom posete u statističkom smislu, ali to je cena koja je vredna plaćanja, gledajući dugoročno. Čekaće vas i nadalje priče zasnovane na empirijskim podacima tj. zapažanjima nad lično sprovedenim eksperimetima :) i to u uobičajenom formatu. 

Zahvaljujem svim slučajnim prolaznicima i stalnim čitaocima što su doprineli da ovaj blog doživi drugi rodjendan. Komentari, i naročito utisci onih koji su se odlučili da probaju neko jelo po receptu sa bloga, dragocena su motivacija za Cooks and Bakes.

Izvolite, poslužite se parčetom autorsko-rodjendanske :) pite od kajsija, recept je ovde, i - prijatno!

Tumbet

Tumbet. Ime ovog jela, kad sam prvi put pročitala i izgovorila tu reč, asociralo me je na neki džumbus. Valjda što sam tumbet zamislila kao neko tumbanje, pa otud asocijacija na nered, džumbus. Možda i jeste malo istumbano po sastavu, ali je po ukusu toliko skladno, da nisam mogla da verujem. Očekivala sam da bude dobro, videvši sastav, ali nisam očekivala da bude TOLIKO dobro. A baš je takvo.

Pide - turski hleb

Please, scroll down for English

FFTO zadatak za jun je bio turski hleb Pide, a zadala ga je Mrs Ergül. Recept je sa bloga My Turkish Kitchen. Ja nikad čula za ovaj hleb, naravno :) Ovaj hleb Muslimani jedu na Ramadan. Nema ničeg neobičnog u tom testu, jedna vrsta četvrtastog tankog hleba. Pide se posipa susamom i nekim crnim semenkama koje se zovu black seed ili black onion seed, a izgledaju sitno kao susam samo su tamne. Ukus bi trebalo da je ljutkast, a pronašla sam da se u Bosni koristi pod imenom čurekot ili crni kim. Ništa mi to nije pomoglo da pronadjem ove semenke u Beogradu, tako da sam radi kontrasta pored susama hleb posula semenkama lana.

Poznata mi je ova vrsta testa, koja ima jako tanku i meku koricu. Za to je kriv puter. Čini mi se da druge masnoće ne daju isti efekat. Mast možda da, ali ulje ne. Vrlo, vrlo slična testa su mlečni hleb, u kome nema masnoće ali ima mleka, i iznad svega uskršnje testo, u koje idu i puter i mleko. Definitivno je da mleko i mlečna mast daju osetnu mekoću hlebnom testu. Hlepčići se prave sa mašću, na gotovo isti način kao turski Pide, i opet se radi o mekom testu i tananoj korici. U sva ta testa ja uvek dodam i kašiku sirćeta ili limunovog soka, jer kiselina pospešuje razvoj glutenskih vlakana, a mislim da utiče i na mekoću korice.

Još nešto sam primetila. Sigurno svi znate da postoji verovanje koje kaže da će kvasac da "pregori" ako se testo radi sa vrućom vodom. Ovo nema veze sa životom, osim možda ako se koristi vrela, kipuća voda i sipa direktno na kvasac. To stvarno nisam probala, ali topla, čak vruća voda neće ništa loše uraditi svežem kvascu, a skratiće vreme narastanja testa. Koliko god da je voda topla, kad se sretne sa brašnom ona se smlači, i to kvascu, rekla bih, prija :) Za ovaj recept koristila sam vodu koja je bila blago neprijatno vruća da držite prst u njoj, i kvasac je proradio savršeno. Još toplija voda se koristi u receptu za tortilje sa kvascem, zapravo tamo se koristi vrela voda ali i hladno maslinovo ulje, pa to dodje neka vruća mešavina, i ništa to testu nije smetalo da poraste. Najčesće se u receptima sa testom sreće upotreba mlake vode. I sama to često radim, samo iz navike, a zapravo mlaka voda se rashladi u dodiru sa brašnom, a vruća se smlači. Dakle, slobodno vruću vodu u testo, ubuduće.

Sve u svemu, turski Pide je odličan hleb :)


Sastojci:
500 g mekog brašna
400 ml prilično tople vode
60 g putera
1 kašika sirćeta
1/2 kocke svežeg kvasca
1 kašika šećera
1 kašičica soli
susam i čurekot (nisam našla pa sam stavila lan), za posipanje

Postupak:
1. U šolji razmutiti kvasac sa šećerom i malo vode.
2. Prosejati brašno i dodati so. Dodati razmućen kvasac, otopljen puter, vodu i sirće, pa varjačom zamesiti testo. Biće veoma meko i lepljivo. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti jedan sat na toplom mestu.
3. Premesiti. Manji četvrtasti pleh (25x20 cm) obložiti papirom za pečenje, pa preručiti testo i izravnati ga mokrim rukama. Nožem zaseći testo da ostanu tragovi po kojima će se kasnije seći pravougaoni parčići. Posuti semenkama.
4. Rernu uključiti na 180°C, a pleh ostaviti preko šporeta, da testo još jednom poraste. Peći oko pola sata ili dok površina ne dobije zlatno braon ton. Izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohladi, pa seći na četvrtaste parčiće.

Recept za štampu
Roundup


FFTO challenge for 2010 Jun is Turkish flatbread named Pide. The challenge is chosen by Mrs Ergül, and inspired by recipe found at My Turkish Kitchen. I have never heard of this bread, of course :) It is flat, square in shape, and it is eaten on Ramadan. There's nothing unusual in this dough, except seasoning. Pide should be seasoned with sesame seeds and black seeds (aka black onion seeds) which I couldn't manage to find, so I used flax seeds instead, in contrast to light sesame seeds.

I used to use this type of dough before, so I expected (and got) fine bread with thin and soft crust. I believe this is due to use of butter. It seems to me that other fat types don't react the same way, especially vegetable oil. Sometimes I use pork fat, which is good softener, too. However, milk fat is the milk component responsible for softness. Remeber White tin loaf, a November challenge? It calls for milk, too, and bread was really soft. The softest and tastiest dough ever (for my taste, of course) is something I call Easter dough. This dough is made of both butter and milk, and it's softness is almost unrealistic :) The breaddies are my second favorite dough, which is made the same way as Pide, but with pork fat. I always use one tablespoon of apple cider vinegar as rising agent, and I added it in the Pide, too, so this was my only exception from original recipe.

Pide turned out excellent, so thank you Mrs Ergül for letting all of us increase our baking experience by learning something interesting!

Pide - Turkish flatbread
adapted from here

Ingredients:
500 g all purpose flour
400 ml warm water
60 g butter
1 tbsp apple cider vinegar, as rising agent
20 g fresh yeast
1 tbsp sugar
1 tsp salt
some sesame and black seeds (I used flax seeds as couldn't manage to find black seeds, aka black onion seeds, lat. Nigella Sativa)

Directions:
1. Dissolve yeast with sugar and some water.
2. In a large mixing bowl, mix sifted flour with salt. Add yeast mixture, melted butter, vinegar and warm water and knead using a wooden spoon. The dough should be very soft and sticky. Cover the bowl with a plastic wrap and keep it in a warm place for rising, for an hour.
3. Re-knead the dough until it is bubble free. Place a sheet of baking paper on a 25 x 20 cm baking tray. Take the dough to the tray and make it flat with your hands until it cover all of the surface of the tray. Dampen your hands with water if the dough sticks to your hands. Then take a knife and give the dough square shapes going deep down. Sprinkle some sesame and black seeds on top.
4. Preheat the oven to 180°C. Let he dough rise at the tray for half an hour. Bake it for 30 minutes or until the color of pide turns light brown. Take the pide out of the oven and let it cool for 20 minutes and cover it with a clean kitchen towel to keep it soft.