Krekeri sa susamom i kačkavaljem

Srećnu Novu godinu želim svima! Zdravlja na pretek, ljubavi i razumevanja u izobilju, pregršt umeća za nalaženje sreće u malim stvarima, i puno novih i starih ugodjaja za nepce!

Ne znam da li imate običaj da nešto sebi zadate kao domaći na pragu nove godine. Ja se čuvam nepotrebnih obećanja i preambicioznih planova, ali rado iznađem neki zadačić koji je dovoljno mali da nije nerešiv, a dovoljno veliki jer postoji i opstaje godinama. Moj je plan da osvežim neka prijateljstva, koja su svojevremeno zaista bila lepa i iskrena, a posle kad smo svi uleteli u udaja-deca-posao period, polako postala zapostavljena.

Šumadijski čaj

Prvo što mi je palo na pamet kad sam videla da je Ebba zadala čaj kao temu igre ajme, koliko nas je!, bio je - šumadijski čaj :) Ko slučajno ne zna, šumadijski čaj nema nikakve veze sa čajem, nego je u narodu odomaćeno ime za kuvanu rakiju. 

Princes krofne

Da li poznajete nekoga ko ne voli princes krofne? Ja ne.
Da li znate nekoga kome ni jednom nisu omanule? Ja ne.
Da li znate razlog tome? Ja da!

Brownies sa pistaćima

 

Prstohvat soli, kulinarski dnevnik jedne Ane, divna je i inspirativna zbirka recepata i fotografija. Po FBI zadatku, šunjamo se i njuškamo po njenoj kuhinji tokom novembra i decembra 2011. godine. Teško je napraviti selekciju iz repertoara nekoga ko ima vrlo sličan ukus kao što je moj, pa mi se skoro sve dopada. Odlučila sam se za brownies. U fazi sam crnih kolača.

Špagete a la bolonjeze

U Srbiji postoji navika jedenja testenine koja bogato pliva u sosu. Svako ko je odrastao sa takvim navikama, kad u restoranu dobije testeninu koja je samo "zamazana" nekim sosom ima strah da će ostati gladan. Navike su čudo, pa i nakon što se uvere da nisu ostali gladni i da je klopa bila baš dobra, za "po kući" će se uvek odlučiti za bogato natopljene varijante. Ovde ode litar soka od paradajza, može i više, može da se doda i čaša vina ili vode, niko se neće buniti. A bunili bi se, kad bi se ukupni čorbasti deo sosa sveo na dve-tri kašike paradajz pirea i čašu tečnosti, kao što neke verzije recepta traže.

Nana-Anine kiflice sa sirom

Malo je falilo da zovnem Tanju sa bloga U džaku brašna, da je pitam za porodično stablo i utvrdim nije li nana-Ana sa mojom mamom nešto u srodstvu. To sve nakon analize recepta za kiflice, izglasanog za temu novembarskog izdanja igre kuVarijacije, kad sam shvatila da je moj omiljeni recept za kiflice sa sirom  maltene u dlaku isti. U par mikronijansi se ipak razlikuje, te mi je bilo baš zanimljivo da se na poznatom terenu bavim, uslovno rečeno, novitetima.

Odmah da vam kažem, kiflice su božanstvene. Bukvalno.

Paradajz čorba a la Srđan

Sećam se kad mi je tražio da mu napišem recept za prženice. Moj dragi, kad je počinjao da zalazi u kuhinju, i poželeo da udovolji sitnoj deci koja traže prženice. Ja jesam od onih koja voli da sve ima lepo i uredno zapisano, tačne mere, jasne instrukcije... Ali, prženice?! Pa tu nema mera! Kako da mu objasnim da uzme jaja i mleka prema količini hleba? To bi za njega bilo nedovoljno jasno, pa sam morala da premerim koliko otprilike čega ode za cca deset kriški hleba. E, takav je početnik on bio, na pragu svoje četrdesete godine.

Topla čokolada

Bez praškova, nije razređeni puding, samo tri dobra sastojka u jednakim količinama.

Za krizne, samačke trenutke kada je potrebno brzo udovoljiti napadu želje za nečim slatkim, ili za završetak romantične večere. Univerzalna, jednostavna, šarmantna i snažna - čokolada koja se pije.

Pihtije

tekst: Dade
foto: Maja

Zašto baš pihtije?

Lako je objasniti. Kako uđemo u duboku jesen, meni se prijedu dve stvari: sarma od kiselog kupusa i pihtije. Sarmu sam napravio čim se pojavio prvi kupus, a pihtije obično pravim za Novu godinu. Znate li vi koliko još ima do Nove godine? Ko bi to dočekao? Pa ovo gostovanje ispade zgodan izgovor da se spoji lepo i korisno :)

Neko će pomisliti kako su pihtije mnogo komplikovane za pravljenje, kad ih čak i ja pravim samo jednom godišnje, ali nije tako. Retko ih pravim jer se kuvaju ceo božji dan, pa se stvarno ne isplati praviti ih samo za sebe od jedne ili dve nogice. Moji ukućani ih, na žalost, ne vole. A ja ih obožavam. I zato, kad znam da ću imati goste, a za Novu godinu je uvek tako, onda koristim priliku da ih pravim u neprimerenim količinama. Bar od desetak nogica. Čisto da znate, koja sam ja stoka.

Piletina sa dunjama

Stigle su dunje. Nemam neku naviku da ih kosristim, a nije da ih ne volim. Prva asocijacija na dunje je jedan divan kolač koji je pravila moja baka i zvala ga torta od dunja, a zatim slatko i kitnikez. Dakle, sve slatka jela. Dunja naprosto traži šećer, ali to ne znači da se neće lepo snaći i u slanim, mesnim jelima.

U Velikom narodnom kuvaru, izdanje 1967, strana 197, vidim dva recepta za piletinu sa dunjama. Odabrala sam drugi, sa simpatičnim uvodom.