Saturday, February 03, 2018

Kokos kiflice



Fine, prhke kiflice od kokosa, oblikovane kao potkovice, kao simbol sreće. U nastavku vas čeka pouzdan recept, praćen ličnom pričom o moći uverenja i generalno - o sreći.


Nisam nikada imala običaj da ljubav izjavljujem, ni onima koje sam potpuno iskreno i užasno mnogo volela. Otpor se stvorio iz više razloga, a jedan od njih je osećaj da se tim rečima izgubila vrednost, da se ljudi oko mene olako razbacuju izjavama ljubavi, dok često postoji neki drugi motiv u pozadini, i da su se te dve reči, koje treba zvučno da iskažu čaroliju srca, izlizale. Njihovom upotrebom i ja bih dala pristanak na kliše.

Drugi razlog je, što bi "volim te", izrečeno partneru oči u oči, u mom svetu značilo potpuno ogoljavanje, skidanje svake vrste oklopa, apsolutnu predaju. Najvišu tačku u smislu bliskosti. Najjače oružje koje nema dopunu, bilo bi potrošeno. Šta posle? Kako sledeći put iskazati ljubav?

Tako sam ja razmišljala.

Godinama.

Dok me dete nije naučilo lekciji.

kokos kiflice

- Mama, ja te puno volim!

To mene dočeka svakog dana od jedanaestogodišnjaka, dok ulazim u stan na povratku sa posla, dok još nisam ni vrata zatvorila, ni tašnu skinula, umesto "ćao" :)

Ne znam tačno kada je to počelo, ima možda godinu-dve, kako je mlađi sin počeo da mi govori više puta dnevno "Mama, ja te volim", onako iz čista mira, u prolazu, ili čak u sred neke igrice koju posvećeno igra na kompu, samo na tren makne jednu slušalicu sa uveta i okrene se u mom pravcu i kaže, tačnije više otpeva, brzinsko "Volim teee!" Nasmejan, srećan, veseo.

Ja se na tu izjavu u prvoj sekundi rastopim, a u drugoj zamislim. Znate već, umeju deca da manipulišu, kad nađu slabu tačku. Pa se brzo opet pokupim iz one barice u čvrsto stanje, cmoknem ga da sve pršti i kažem "Pile moje!", što je zapravo moje "Volim te!", samo drugim rečima.

Onda je počeo da preteruje, da mi u svakom prolazu govori da me voli, i ja sam mu jednom prilikom održala lekciju, da preterivanje ni u čemu nije dobro, pa ni u izjavama ljubavi, da to onda gubi smisao...

On me saslušao, okicama širom otvorenim, pomalo zbunjenim, pomalo vlažnim...

- Ali mama! Ja tebe STVARNO mnogo volim! Zašto mi ne veruješ?

Nokautirao me je ovom jednostavnom istinom. Ja njemu NE VERUJEM. To je suština. Ne verujem, jer sam digla gard prema tim rečima, jer sam ja odabrala da se tim rečima ne veruje.

- Izvini, pile. Verujem ti, i ja tebe stvarno mnogo volim! Nisam mislila ništa loše, samo sam...

Zagrljaj.

Cmokić uzajamni.

On opet srećan, kao što je i uvek srećan, odskakuta dalje.

Veselo je dete, jednostavno, neposredno, osećajno. I dalje u krevet ide sa plišanim igračkama, uvek odabranim u grupicama, koje posle par dana zamenjuje drugom grupicom, jer su svi oni njegovi "sinčići", pa ne želi nikoga da zapostavi. Jednom prilikom sam ga ujutru zatekla u suzama, nakon što je prespavao sa novom igračkom koju je mnogo želeo, jer mu je bilo krivo što je time povredio malog žutog medu, starog drugara koji je te noći ostao na polici... Sledeće večeri je poveo i njega, kao četvrtog, iako obično uzme po troje - problem rešen, idemo dalje, ponovo srećan, takav je on!

Dok mi je u glavi i dalje zvonilo njegovo pitanje, iznutra me poplavi neki ogroman talas...

Samoprekor.

Odakle ti, do sto đavola, pravo da svoju skeptičnost namećeš drugima, pa još onima koji su ti u životu najvažniji!? Koji su i dalje prečisti i prenevini? Jes' ti normalna, Majo?!


Osvešćivanje.

Suze sreće.

Oprost.

Sebi samoj.

Osuda je toksična, kako drugih tako i sebe, isto koliko i nevera. Ja sam bila odabrala da ne verujem, da sve u startu prepolovim, da uzimam sa rezervom. I OK, šta je bilo - bilo je. SADA biram da neću više tako! Od sada ću da verujem, makar nekad i pogrešila. Lepše je kad verujem, kad otpustim otpor, jer...

Sigurno nisu sva "volim te" u okolnom svetu nikad ni bila lažna i iskalkulisana, za svoj otpor sam kriva sama, jer sam ga stvorila od ubeđenja da ako neko drugi oskrnavi svetinju, da je ona skrnava i za mene.

Te su reči, baš kao i sama ljubav bilo koje vrste - potpuno besplatne i dostupne svima. Šta će ko s njima učiniti, da li će ih upotrebiti ili zloupotrebiti, razumeti ili nerazumeti, uzvratiti ili odćutati, premeravati ili poverovati, štedeti ili deliti, da li će ih se plašiti ili prigrliti... To je na svakom od nas, da izabere, da proba. I da se predomisli ako treba, i da odabere drugu opciju, za to nikada nije kasno!

Iz iskustva govorim! :)

Hvala što čitate, volim vas sve! :*



Kokos kiflice
recept za štampu

Sastojci:
350 g brašna
200 g kokosovog brašna
100 g šećera
1 kašičica praška za pecivo
1/3 kašičice soli + kašika vode
1 jaje
250 g omekšalog putera
par kašika mleka (ako bude potrebno, vidi postupak)

i još
prah šećer, za umakanje kiflica


Postupak:
1. U posudi za mešenje pomešati brašno, kokosovo brašno, šećer i prašak za pecivo. Trećinu kašičice soli razmutiti sa kašikom tople vode da se so otopi, dodati u suve sastojke, kao i jedno jaje. Malo promešati, dodati omekšali puter i zamesiti testo, prvo varjačom pa rukom.


2. Ako je suvo i neće da se sjedini, dodavati kašiku po kašiku mleka. Treba da se postigne gustina da se mogu formirati grudvice koje se ne raspadaju i ne rone, ali da testo ostane čvrsto. Možda mleko i neće biti potrebno, zavisi dosta od samog kokosa, meni je ovog puta trebalo 4-5 kašika.


3. Od testa vaditi grudvice od 15-ak grama, svaku među dlanovima više stiskanjem nego valjanjem početi tanjiti, pa dalje na radnoj površini razviti u tanak valjak od oko 12 cm dužine i pažljivo mu saviti ivice da se dobije oblik potkovice.


4. Ređati na veliki pleh od rerne postavljen pek papirom, peći na 180°C oko 18-20 minuta, da kiflice tek blago promene boju sa gornje strane, a rubovi se zazlate. Od ove mere dobije se oko 65-70 kiflica, pa je potrebno peći ih iz dve ture jer ne staju sve na jedan pleh.


5. Kad se ohlade, kokos kiflice uvaljati u prah šećer. Čuvati u kutiji s poklopcem i poslužiti s ljubavlju!




45 comments:

  1. Ne znam šta je bolje, uvod ili recept (probam već sutra). Uživanje je čitati i pratiti vaš blog.

    ReplyDelete
  2. Jes' ti normalna, Majo?!
    Znaciiiii, moja Kalina je opisana u uvodu,definitivno. Šamara se sa tim "volim te" to je nevjerovatno. Vrlo cesto te rijeci njoj dodju kao karta za nesto, ali ipak je cesce samo ono iskreno "volim te, mamiceeee, ti si moja dusa....". Ona nas vec dugo od te ljubavi i stiskanja i fizicki povrjedjuje (smijesno, ali jeste). Ima 7 g, mrvica je, sicusna, ali u tim stvarima prejaka. Uciteljica im je zabranila da je grle. Ja je pitam "jel' zbog tebe, previse je stisnes", kazes "DA". Sin, hm, on to bas ne zna da kaze (na oca...cccc...hehe). Voli, ali bas ne zna da pokaze.
    Tako da...ipak je divno cuti kad ti neko kaze da te voli.
    Sto se tice kiflica, ma, idi breee, to su moje omiljene iz djetinjstva.
    Ljubim te kraljice.
    Milica

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hehehe, super si Kalinu opisala, tačno sam je videla kako iz sve snage stiska onog drugog, ko se čudi šta ga je snašlo :)

      I moje starije dete je drugačije, on je tek preemotivan ali nema potrebu da to stalno govori, iako i on ume da kaže "volim te" i da se zagnjuri na partiju maženja, k'o neko mače :) A ja predem za oboje :)))

      Delete
    2. Eto ga, i prvenci su nam isti

      Delete
  3. Kiflice mnogo volim ali ih bas rijetko pravim. Ne mogu da stignu na red od svega ostaloga. I ja imam jednog tako malog zvrka koji iz cista mira izjavljuje ljubav ali je meni to bas slatko. Onda ga ja izljubim a Lana dodje jer hoce i ona svoj dio. Ja sam inace tako slicna tebi ali sam naucila da ovima mojima kazem da ih volim i to svako malo. Kod nas u porodici to i nije bas bio obicaj pa nekako nisam to ponijela od kuce i generalno se jako cudno osjecam kad mi neko kaze ono cuveno ljubim te, draga itd.a to je uslo u modu u zadnje vrijeme. Ali sa klincima je sasvim drugacije. Njih mozda i previse mazim.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kod maženja nema previše :) A "draga"-nje od strane nekoga koga jedva poznajem, mi je isto uvek bilo nekako preterano, odmah mislim nešto mu/joj treba...

      Delete
  4. "ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti večno pored vas. Recite poneku ljubaznu reč onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Setite se da kažete "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj mogu izlečiti ranu, ako dolaze duboko iz srca. Setite se da se držite za ruke i cenite trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu. Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podelite vaše dragocene misli sa drugima.

    Smejte se često, dugo i iskreno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah." (Džordž Karlin)

    ❤️❤️❤️

    ReplyDelete
    Replies
    1. Lep citat, pun istine! Korisnici smo mnogih metoda, potpuno sam svesna kako će vreme kad više neću moći da ih cmačem do besvesti doći prebrzo, zato sad treba koristiti maksimalno i neumereno! :)

      Delete
  5. Повече от прекрасни....Идеята да са кокосови ме спечелиха на 200%!Поздрави!

    ReplyDelete
  6. Volim te, Majo! Pobedia si sebe i ponosna sam sto citam tvoju isceliteljsku prucu.Najveca radost u celoj prici mi je to sto si od onog kog si rodila, koji zna za tvoju (od reci dobro sakrivenu) ljubav, mladjeg, naivnijeg, nevinog, iskrenog i verujuceg stvorenja dobila predivnu zivotnu pricu i preobracanje (vracanje na fabricka podesavanja 😉).😘😘😘

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, reset na default :)
      Hvala ti Nale, od srca! : *

      Delete
  7. Ah, kako sve ovo zvuci poznato! A meni tako godi da slusam najdraze bice kako kaze da me voli. Da li zato sto sam prilicno kasno postala mama, ili je to jednostavno priroda - ne znam. Predlozicu mu da sto pre zajedno napravimo ove kolacice. On to tako voli...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Priroda, valjda. Svako voli da je voljen, tu nema zbora...
      Ako budete pravili zajedno - ovo testo nije idealno elastično, hoće da puca tamo gde se savija, jer je puno kokosa a i po tipu je masno/prhko testo. Ali ako ne idu kiflice, vi okrenite na "glistice" ili već neke oblike koje momak bude osmislio ;)

      Delete
  8. I mi tebe volimo, Majo :-). Ovo je onaj slučaj kad priča malo ukrade šou receptu. A nemam neki pouzdan za ovakve kiflice, tako da ovaj beležim. :-)
    Moram ti reći, ja sam malo kao tvoje dete XD. I kad nekoga volim ne da mi nije problem, nego zaista volim to često da mu govorim, zato što za mene te reči nisu nikad izgubile značaj niti sam im izlizala značenje. Ali sam nailazila na ljude koji su mislili da to govorim olako, i da njihovo ćutanje ima neku posebnu težinu u odnosu na te moje dve reči.
    Sad, nekad je imalo neku težinu, nekad nikakvu. :-D Ja sam uglavnom ostala "volim te" osoba. I kad mi neko kaže da me voli, uvek verujem, dok mi ne dokaže suprotno.
    A u odnosu roditelj-dete barem, u najvećem broju slučajeva, čovek može da bude bezbrižan i da uživa u te dve reči bez strahova i sumnji.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ovo poslednje - apsolutno! Možda naučeno malo kasnije nego što bi trebalo, ali naučeno!

      A tebi hvala što si uvek tu, i što si to što jesi! :*

      Delete
  9. Ja ću taman lepo da se potpišem ovde ispod Tajanine poruke, istim rečima sam htela da počnem a ni ono dalje se ništa ne razlikuje od mene tako da je dovoljan potpis :) sve si nas rastopila Majo :)

    ReplyDelete
  10. I mi tebe volimo, Majo... o, da!

    ReplyDelete
  11. moze umesto putera upotrbiti margarin

    ReplyDelete
    Replies
    1. Može, naravno. Ja ga ne koristim, generalno, ali tehnički uvek puter može da se zameni margarinom.

      Delete
  12. Paja je kao Ićko u tome. :) I onda mi neki kažu da mi se 'šlihta', a ja ga poznajem i znam da je iskren... Od onih sam koji i dalje veruju u snagu tih jednostavnih reči. Zato ih ne govorim često, ali kad kažem, onda to stvarno mislim...

    ReplyDelete
  13. Volim te Majo, kao da neku svoju drugaricu iz detinjstva, kao nekog kome verujem i nekog ko mi ljubazno odgovori na pitanje. Volim te kao lepo vaspitanu, dobru osobu, emotivca (meni sličnog), majku, ženu, inženjera, predanu kuvaricu... Volim te i kao ljudsko biće, meni nije teško voleti i reći to kada tako mislim. Neka je teret onom ko neiskreno upotrebljava te reči, iz koristi ili ko zna kakvih pobuda... Volim tvoje tople priče, tako sam te upoznala i zavolela. Volim to sto sam spremila i time nahranila svoje dete i muza, a po tvojim receptima sa pažnjom napisanim (vise puta proverenim). Deo si naših života,svestno i nesvesno, sa namerom i bez nje. Volim što te imam i što mogu da računam na tebe kada nemam inspiraciju šta bih sutra za ručak ili čime da zasladim goste. Švrljnem ja i kod Lane, Tanje, Mikice...ali se tebi vratim jer ti verujem i volim to što mogu da se oslonim na tebe, bez da te opteretim. Nemoj misliti da je ovo kredit koji nisi tražila, ovo je vraćanje avansa koji si ti davno uplatila...godinama unazad po malo sa svakom pričom i receptom. ;))) I naravno recept sam danas odštampala na poslu, da kod kuće ne gubim vreme, već da odmah prionem na posao. :))) Sećam se kada sam bila bratu u poseti u vojsci, jedna je majka donela svom sinu punu kutiju od cipela ovih kiflica (tako su se transportovali kolači vojnicima devedesetih)...još im pamtim ukus.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Wow! Kako si ovo lepo napisala! Volela bih da ja mogu tako :) ja počnem pa se spetljam i tako mnoge komentare nisam ni poslala :-/
      A dok sam čitala ovaj koment. setila sam se reklame za dijamant margarin " u sve mi se meša" :D hehe tako nekako i naša Maja.

      Delete
    2. Ovaj komentar mi je, kad je tek stigao, naterao suze na oči. Jednostavan, jasan, dirljiv, lep... Taman sam na pomen kredita zaustila da se "branim" ali relacija sa avansom mi je oduzela bila kakvu argumentaciju. Vraćala sam se više puta da pročitam ceo komentar, pa i odgovor odlagala, jer reči nisam imala :) Hvala ti, veliko ti hvala!

      p.s.
      Ljiljo, ti si me u više navrata postidela komplimentima, tako da... <3

      Delete
  14. Isprobala sam recept i odlično je ispao :)

    ReplyDelete
  15. Ne znam šta je bolje, uvod ili recept (probam već sutra). Uživanje je čitati i pratiti vaš blog :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Skroz sam stala zbunjena, jer isti komentar, od reči do reči, je već stigao od Jasmine (vidi prvi komentar) pa rek'o šta je sad ovo? :)

      Hvala ti veliko, i nadam se da će kiflice biti dobre :)

      Delete
  16. Majo, prvi put sam se sada srela s tvojim blogom nakon odgledane (na kanalu "Praktične žene") obrnute gibanice - koja me je - malo je reći - oduševila!!!
    Malo je ovako vrednih, urednih, proverenih, a ipak javnosti dostupnih žena, majki, domaćica, kuvarica, i još plus inžinjera i slično....
    Majo, neka te dragi Otac naš Nebeski blagoslovi u tom tvom radu! Naročito u tvom pisanju!
    Sada sam pročitala tvoje iskustvo sa detetom koje te je "odvezalo" od ropstva samoj sebi, i oduševila sam se maksimalno! Prvo gibanica, a onda ova priča! Naravno, mislim da je recept za kiflice sa kokosom takođe "high level", ali, na mene je ostavio dubok utisak upravo ovaj deo iskreno ispričane dečje pouke o rečima: "Volim te"! PRELEPO!!!
    Majo, bez obzira što sam se prvi put srela s tvojim blogom, ne poznajem te lično, mislim da nakon ovog pročitanog teksta i tvojih prelepih odgovora na svaki komentar, mogu bez imalo griže savesti da ti iskreno napišem: Majo, volim te!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uhhh, malo sam zasuzila, da znaš...
      HVALA TI!

      A pošto ti se ovaj post svide, predlažem da pročitaš i Bundevaru i Jedan neradan dan. To su moji lični favoriti sa bloga :)

      Pozdrav i sve najbolje!

      Delete
  17. Majo, pratim te već neko vrijeme. Čitajući ovaj uvod pronalazim sebe, iako sam već "odrasla", imam 20 godina i dalje svakog dana govorim svojoj mami volim tee, onako bez razloga, jer vrijeme leti a majka je jedini pravi i iskreni prijatelj pun ljubavi, tako da joj to treba govoriti svakog dana. :)
    Kiflice trenutno pravim i nadam se da će ispasti odlične, jer po slikama izgledaju preukusno.
    Veliki pozdrav, Anica. ❤

    ReplyDelete
    Replies
    1. Promakao mi je ovaj komentar, a tako je dirljiv! Hvala ti veliko!

      Delete
  18. Boze, koliko iskrenosti u vasim recima! I koliko prepoznavanja same sebe u ovoj prici...
    Sjajni ste Majo, otkrivam Vas kasno ( kad vidim koliko postojite), ali zaista sam srecna sto postojite i sto sam Vas pronasla! I kao kuvaricu, ali nakon ovakvih emocija, prvenstveno kao coveka.
    S radoscu cu Vas pratiti i telo i dusu sladiti.
    Posto i ja imam malog zvrka koji mi sve cesce govori Volim te, i u meni se desava slicna transformacija kao sto je Vasa.
    Nije me Ljubav zaobisla :).

    Mnogo ljubavi i uspeha Vam zelim, divna Majo!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala! Znam tačno kako se osećaš, i to je divno!
      Svako dobro i vama! :)

      Delete
  19. Da li ih je moguće napraviti u posnoj verziji?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Verujem da bi moglo:
      umesto jajeta - 3 kašike vode
      umesto mleka (koje i inače ide po potrebi) - voda
      umesto putera - margarin

      Pozdrav!

      Delete
  20. Procitano...ja svaki dan pricam deci da ih volim.ne znam, kao da im znaci...tako da se razbacujem recima.divan uvod u moj omiljeni kokos kolac.pozdrav

    ReplyDelete
  21. pozdrav, znanima me koja vrsta brašna se koristi ? hvala,lp

    ReplyDelete