Sunday, April 05, 2015

Dronjčići

Sponzorisan post

Deminutiv od dronjci = dronjčići.

Dronjčići = naziv pod kojim sam prvi put dobila recept za ukusne i zarazne grickalice na bazi kikirikija i piva.

Godina 2005. 

Mlada sam po stažu u firmi, a i po godinama. Tu sam oko 30, oko mene su dve koleginice po 10+ godina starije, pa računam da sam jošte mlada :) Jako lepe uspomene imam na taj, nazovimo, pripravnički period. Firma još relativno mala. Nekoliko operatera, malo inženjera, i jedva par menadžera. Ja sam primljena kao inženjer. To što blage veze sa životom nemam, nebitno je. Imam potrebnu diplomu, prošla sam konkurs i testove opšte informatičke sklonosti, i računaju na mene kao na nekog ko će posle obuke i modeliranja biti upotrebljiv.

Jedna Vesna je tu već podosta godina pre mene. Druga Vesna je po stažu u firmi moja generacija, ali generacijski bliža druogj Vesni. Naš mali klan, Vesna, Vesna & Maja.

O svakoj bih mogla posebnu priču da napišem, ali za sada samo - svaka je lafica na svoj način. I jednu i drugu volim baš. I obe su i dalje u firmi, mada smo se raštrkale po različitim sektorima kako je firma rasla pa nismo više klan.

Po principu dobro poznate "Dve žene pijaca, tri žene vašar", nas tri smo često zajedno išle na Kalenić pijacu, koja nam je bila blizu firme, da se opremimo za neki obrok, ili donosile nešto od homemade spremljene hrane, i nutkale se međusobno.

Tako su jednog dana stigli i dronjčići. Od starije Vesne, koja ih je predstavila kao ukusne i neuredne slane keksiće tj. krekerčiće na bazi kikirikija i piva. Krc, mljac, zaraza! Masnooooo, kaloričnooooo.... Ali ukusnoooooo za 10! Zašto takvo ime, zašto dronjčići? To zvuči odbojno, a ovo je veoma primamljivo!? Pa, zato što se testo istanji na milimetar-dva debljine, preko cele površine pleha, i tako se peče, kao jedan veeeeeeliki keks. Pa kad se ohladi malo, onda se lomi, i tom prilikom se dobijaju nepravilni oblici, dronjci, dronjčići :)

Beskrajno mi je bila slatka ta priča i objašnjenje, jer su dronjčići u pravom smislu slika i prilika Vesnina. Kod nje je sve uvek malo neuredno, razbacano, "uši" na sveskama i dokumentaciji, žvrljotine po rubovima papira iako ima mesta na sredini, rukopis koji je sam po sebi kriptovan i niko sem nje ne može naslutiti šta je zapisano... Ali u glavi sve pod konac. Matematičar, praktičar, slobodnjak, ne mo'š nju ukalupiti nikako :)

Pitam ja za instrukcije. Dobijem recept žvrcnut na ceduljici 5x5cm, preformulišem ga u nešto meni bliskije, sačuvam i - zaboravim na njega.


Godina 2007. 

Izbunarim slučajno recept tražeći nešto drugo, i rešim da napravim. Znam ja da to treba da bude dronjavo i da se lomi, ali u meni čuči neko ko voli urednost, simetriju i prave uglove. Razvučem ja testo za dronjćiće po celom plehu, ali odmah utisnem rezove po obe ose, kako bih nakon pečenja, dok je testo još toplo, mogla da ga isečem na pravilne štanglice. I napravim tako. I odnesem na posao. I ponudim obe Vesne. I obema se svidi, ali...

- Majo, super ti je ovo, baš su ukusni, svaka čast! Ovo čak i NISU dronjčići, vidi kakvi su svi pravilni...

Upsss...

Ošinu me neka nelagoda. Upropastih ženi ceo koncept! Nešto što u imenu zove na dronjavost, ja sam popeglala i uredila. Bez da mi je iko tražio. Auto-packa. I mentalna beleška da pre ili kasnije poradim popravni, i napravim te dronjčiće k'o svet.


Godina 2015.

Stiže na e-mail upit od Dragana Varagića za saradnju sa Apatinskom pivarom, dvomesečna kampanja za Staropremen pivo, traži ponudu za sponzorisane postove i recepte. Razmislim. Pošaljem ponudu. I neposredno potom krenem da izvlačim iz malog mozga recepte u čiji sastav ide pivo, za slučaj da do saradnje dođe. I setim se dronjčića. I napravim ponovo. Dronjavo, kako i treba.

U međuvremenu sam ugovorila saradnju sa Apatinskom, i ovo je prvi od četiri posta iz kampanje za Staropramen. Takođe, navukla sam se na dronjčiće i pravila ih tri puta u roku od tri nedelje. Nosila na neka lepa druženja, da grickamo uz pivo. Odnela sam i Vesni na validaciju. Da pokažem da umem i ja bez lenjira...


Dronjčići

Sastojci: 
500 g pečenog neslanog kikirikija
250 g ražanog brašna
250 g belog pšeničnog brašna
30 g soli
250 ml piva
250 ml ulja

Postupak: 

1. Ako koristite sirov kikiriki, ispeći ga oko 20 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C. Kad se prohladi protrljati između dlanova da se koliko toliko oslobodi opni, pa samleti u električnoj seckalici, sasvim kratko, tako da ostane i malo krupnijih komadića.


2. U posudu za mešenje sipati obe vrste brašna i so, dodati mleveni kikirki, pivo i ulje pa zamesiti testo, prvo varjačom a posle i rukom. Podeliti na tri jednaka dela.


3. Pripremiti tri papira za pečenje u veličini pleha od rerne. Jednu trećinu testa rastanjiti na plehu/papiru što tanje moguće, po mogućstvu na 1-2 mm debljine, preko cele površine pleha. Ovo je najzametniji deo u pripremi, jer hoće da potraje, ali ne budite nestrpljivi i ne prekidajte dok niste ceo pleh pokrili. Mora se razvući baš tanko. Tako rastanjeno testo peći ucelo, kao jedan veliki keks, oko 20-25 minuta na 180°C.  Kad se ohladi, lomiti rukama na manje komade, tzv. dronjčiće. Ponoviti sve i sa druge dve trećine testa, dakle, pećićete iz tri ture.


Recept za štampu

Napomena: 
Kod ovog testa teško je odrediti stepen pečenosti prema boji. Čuveno "peći dok ne porumeni" ovde nema nikakvog smisla. Sirovo i pečeno testo su gotovo iste boje, čak je pečeno malo svetlije. Morate se osloniti na njuh, i eventualno pratiti boju ivica. Kad one postanu malo tamnije od okoline, tad je najverovatnije gotovo. Meni se desilo da ne ispečem taj veliki keks dovoljno, pa kad krenem da ga lomim, vidim da nije dovoljno krt, i da to nije to. Ništa strašno. Izlomite ga u tom stanju, i vratite izlomljene dronjčiće da se još malo dopeku. Desilo mi se i da čekam da vidim da je testo u rerni potamnelo, pa na kraju dobijem vrlo prepečenu stvar. To jeste strašno, jer mu nema spasa, jednostavno nije više upotrebljiv. Dakle, vreme pečenja navedeno u receptu uzmite kao okvir, a stvarno vreme pečenja zavisiće od debljine na koju ste razvukli testo i osobina vaše rerne.

Upozorenje:
Dronjčići su veoma su zarazni, a uz pivo idu k'o da su se rodili zajedno...

11 comments:

  1. Samo da znas da je recept vec odstampan, svidjaju mi se te male "napasti" i prica koja ih prati, a to sto su nepravilnog oblika daje im posebni sarm.:) p.s. moracu da ih napravim chefu... za grickanje uz pivo.:)

    ReplyDelete
  2. Probala i uveliko potrošila. Dakle, da su ukusni - ukusni su! Da su zarazni - vala, kao kuga! Sve sam ono smazala iz činijice što je preostalo, našao me Luka naslonjenu na kuhinjsku radnu ploču, kako držim činijicu ispred sebe. Miiiislim - ne valja da se vuče, treba oprati činijicu....

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa da, samo prave krš te činijice kojekude ;)

      Delete
  3. Imam slican recept, ali umesto piva ide belo vino. Moracu ovo da probam, vec koliko veceras. Jedno pitanje-da li moze heljdino brasno umesto razanog? Hvala.
    Mirjana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nisam probala ali sigurna sam da može. Heljdino je doduše bezglutensko, ali dok god se meša sa pšeničnim, verujem da nije problem. Hoću reći, ne znam kako bi se ponašalo testo od samo bezglutenskog brašna, ako neko proba neka javi...

      Pozdrav!

      Delete
  4. Kako dugo nisam čula lenjir :) super mi je ta rijeć!
    Ovo odlično izgleda, baš zarazno.

    ReplyDelete
  5. O, divno. Liči mi po sastojcima na galete, osim sto je ,fantasticno, ubacen kikiriki...ko se toga setio...Fala Vesni i tebi na rec.

    ReplyDelete
  6. Fenomenalno, juče probala... čuj probala... ždrala :) i uz pivo zaista idu fantastično. HVALA Majo ;)

    ReplyDelete
  7. Super nešto novo i ne samo za pivopije ima nas gickača podosta.Hvala

    ReplyDelete
  8. Kako dobar tekst! Totalno sam te doživelaaaa.... ;)
    Ovo bi za mene bila fatalna kombinacija. Mislim da bih se opasno zarazila...

    ReplyDelete