Friday, May 20, 2011

Pivo


Što se mene tiče, Ana je za ajme, koliko nas je! odabrala temu koja ne mora da se menja do kraja godine. Veliki sam ljubitelj piva. Jednostavno, to je moje piće već... Bolje je da se ne hvalim svojim pivskim stažom. Nedavno mi je bio rođendan i znate koliko sam godina napunila. Ako bih vam rekla koliko dugo već pijem pivo, sigurno ne biste odoleli da oduzmete ta dva broja, a onda bi me roditelji sitne ženske dece pogledali spuštenih obrva, i možda bi deca ni kriva ni dužna dobila vaspitnu lekciju. Prećutaću taj podatak.

Ne sećam se tačno kada i kako sam prvi put probala pivo, ali sasvim sigurno znam da mi je ukus bio bljak. Molim sve ljubitelje piva da pokušaju da se sete kako su premijerno reagovali na taj gorkokiselopeckavorezak šok za nepce. Nemoguće je da se ikom to dopalo iz prve. Ako je neko i rekao da mu se svidja, to je bilo da ne ispadne neki kilavko u društvu. Muški su se mrštili i pili, a devojke odustajale posle prve probe. Šta li je mene nateralo da probam još koji put, ne bih znala. Možda upravo šansa da se lako odmaknem od većine ženskog društva, makar i na tako gorak način.

Ima par stvari koje nikako ne znam da radim. Jedna od njih je laganje. Naprosto, ne umem, a nije da nisam probala. Imam neku brzopoteznu savest, brža je od sprintera a izdržljiva kao maratonac, ne da se zajebati skoro nikad. I osnovano sumnjam da je ona umesto mene rešila da promeni način na koji osećam ukus piva, da ne bih morala da lažem da mi se sviđa. Lukavo od nje, priznajem, ali previdela je jednu sitnicu. Do koje ćemo stići kasnije.

Nije onda bilo milion vrsta piva. A i ko je još delio piva po vrstama!? Piva su se delila na prvo, drugooo, (hik!) trehćće... Baš sam se potrudila da se setim koja smo piva pili, i ne mogu. Sećam se jedino BIP-a, a mora da je bilo još koje. Uostalom, šta znaju deca šta je dobro pivo, je l' tako? Kad imaš viška džeparca onda drmneš Amstel ili Heineken. Kao da je ono sad nešto tri puta bolje, a bivalo je i po tri puta skuplje. Nego opet eto, da se pokažeš da možeš. Kad nemaš, kupiš najjeftinije. A pivo kao pivo, uglavnom je sve to isto.


Nakon što sam, kako-tako, završila srednju školu, ukazala mi se prilika da radim na televiziji, a to zvuči ludo zabavno kad imate 19 godina. Ljudi, ne možete verovati koliko se tamo pije. U redakcijama, gde ima više žena, nema toliko alkohola, mada, viđala sam i tu ponekad. Ali u ENG-u, tehnici, scenografiji, režiji... tamo gde se mahom motaju muškarci, pa to stalno zveckaju neke flase, i uvek je veselo. Moj posao je bio u tehničkom delu, i razumljivo je zašto mi nije bilo teško da nastavim da gajim svoju ljubav prema pivu u tom okruženju. No, prava ljubav će se tek desiti.

Porter je pivo koje možete zavoleti na prvi gutljaj. Crno kao noć, gusto, zavodljivo lepljivo i slatkasto... Savršenstvo. Veoma različito u odnosu na bilo koje drugo crno pivo, a totalno druga galaksija u odnosu na svetlo. Imalo je jednostavnu crvenu etiketu, napravljenu bez velikog dizajnerskog truda. Pravilo se u Zrenjaninu.

Porter je dobio svu moju ljubav. Kad bi postojao u ponudi, moj izbor nije bivao doveden u pitanje. Ipak, nije ga svuda bilo, crna piva su uvek bila u senci svetlih, i umelo je da mi se desi da želim da kupim dve gajbe Portera za neko slavlje, ali ni u tri prodavnice ne uspevam da sastavim toliko, pa dragi i ja palimo auto i trk do Zrenjanina.

Ne sećam se tačno kad je nestalo iz prodaje, ali ja od onda patim za njim. Bečejsko crno, koje je tada bilo aktuelno crno pivo, nije uopšte bilo iz te klase. Kao doduše i sva ostala domaća crna piva koja sam kasnije probala. Sva ta piva samo imaju crnu boju, i koji procenat alkohola više, ali nemaju značajnu razliku u ukusu i gustini u odnosu na svoje svetle rođake. Sve je to lepo, i volim ja i ta crna piva, ali Porter nikada nisam prežalila i ostao mi je neka tiha patnja.

U toku studija, stvorila se ekipica od nas 7-8, družili smo se intenzivno, učili zajedno, i kolektivno proslavljali kad je svako od nas položio ispit koji se smatrao najtežim. Zapravo, ja sam ekipu povela u BIP-ovu pivnicu u Cetinjskoj, na krilca i pivo, da bih počastila što sam položila asembler kod Mome Markovića i to sa najvišom ocenom, a ostali su samo sledili moj primer, pa smo te godine u više navrata zaposedali sada nepostojeću pivnicu Aleksandar. Tamo se pilo točeno pivo, beše i crno BIP-ovo, ni nalik Porteru, ali ne ni tako loše. Lepe uspomene me vezuju za studije, a sa polovinom ondašnje ekipe sam ostala u kontaktu. Sa jednim kolegom se čak okumila i često se vidjamo, a sa ostatkom se uglavnom srećem po dečijim rodjenanima, i uvek mi je drago kad ih vidim.


Vremenom sam postala tipičan penzos koji sem relacije posao-kuća ne ide nigde gde ne mora. Večiti vremenski deficit, hiljadu želja, planova ne manjka, a život me vozi svojim putem. Pivo i dalje volim, i imam periode kad mi se baš pije, ali i periode kad mi mesecima ne padne na pamet. Naučila sam da osluškujem te potrebe, ne libim se da im udovoljim, i tipičan sam primerak solo drinkera. Umetnost je naći meru koja dovodi samo do opuštanja, ali praksa čini svoje, tako da sam odavno ovladala tom veštinom. A ona ista savest s početka priče, ni sumnjala nije da će smeti da odrema jedino kad nagazim na ivičnu liniju, što i pored sve prakse ponekad ume da se desi.

U vreme pisanja ovog posta, pročitala sam vest da je pivara u Zrenjaninu, inače pod stečajem već nekoliko godina, nakon privatizacije kojom je u rekordnom roku osakaćena od strane novog većinskog vlasnika, data na prodaju i da se čeka kupac. Inače ne znam i ne pratim koja strana pivara je kupila koju domaću, ali pošto se u meni javio tračak nade da bi novi vlasnik mogao da prepozna kvalitet starih proizvoda, i da me možda u budućnosti čeka šansa da ponovo pijuckam Porter, mislim da ću propratiti dalja zbivanja sa Zrenjaninskom  pivarom.

Do tada, na raspolaganju su mi brojna domaća i strana piva, mada je sad sve to zbrkano, i ono što je nekad bilo strano sad se proizvodi kod nas, a opet, i dalje ima i nekih stranih-stranih piva. Odlučila sam da odem u Maxi i kupim po flašicu od svega što tada nadjem, i napravim test. Da vidim da li ja to danas umem da razlikujem po ukusu, ili je podela na prvo, drugooo i (hik!) trehćće i dalje jedina realna. O tome, u sledećem postu :)


14 comments:

  1. Hahaha nije da piju da zaborave kakve lose programe prave :PMa super su ti secanja u svakom slucaju:)

    ReplyDelete
  2. Po ovom postu se zaista vidi da si istinski ljubitelj (i poznavalac) piva :)
    Ja ga kao mlađa nisam mogla smisliti i sam miris mi je bio neverovatno odbojan a onda me dragi malo po malo navikao na njegov miris i ukus tako da ga sada mogu popiti mada nisam baš "luda" za njim.
    Inače na beer festu probali smo neverovatno mnogo vrsta piva i na kraju se vratili jelenu i lavu kao nama najpitkijima ;)

    ReplyDelete
  3. hahahahahah nasmijala sam se od srca kad sam dosla do kraja price i ustanovila da ....nema recepta!!!!!ahhahahaah super super! kako muku mucim ovaj mjesec - jer pivo ne volim, i meso ne jedem da u njega ubacim pivo, sa zanimanjem sam pazljivo citala sto pises i onda - corak!!! najbolja fotka - ona uzduzna sa pivom u desnom kutu..:-)

    ReplyDelete
  4. Ako se Zrenjeninska pivara ponovo otvori dolazis na degustaciju cim pocne pivo da silazi sa trake.A mozes i ovako, u sklopu pivare se nalazi Pivnica koja ima sjajan ambijent a ima i divnu bastu i sluze i kojekakva piva....a krejem leta su i Dani piva.
    A jesi li probala Tut Gut, neka vrsta soka od jecma bez alkohola, crn i gust, lepljiv i sladak? Zrenjenska pivara ga je jedina pravila,mislim po licenci neke Nemacke pivare, kasnije se pojavio EvroMalc ali nije bilo isto.

    Jako dobre fotke i odlicna prica :)

    ReplyDelete
  5. Maslinka, samo sam ljubitelj, baš nikakav poznavalac nisam :)

    Lusitania :))) Ma, pivo je hrana, nemo' se cerekaš toliko :PPP Šalim se malo, htela sam ja i recept da pišem, kao i ovaj test raznih piva, ali vidim da sam preterala sa dužinom posta, pa sam rešila da to podelim na tri posta - a recept stiže u trećem. Mislim recept je "vrlo", ali uključuje i pivo, pa, ajde :) Veeeliki pozdrav!

    Knjiški moljcu :) pila sam tut-gut, jeste, i on je tako slatkast i gust bio, ćale je to stalno kupovao, sećam se. Na danima piva nikad nisam bila, baš kao ni na Beer festu, što sve ide u prilog onome da ne idem nigde gde ne moram, mada što da ne, za sve postoji prvi put.

    Pozdravi!

    ReplyDelete
  6. Super post, sviđa mi se tvoja osobna pivska priča :) I ja volim pivo, ali nekako češće pijem vino. Prednost dajem tamnim pivama naspram svjetlih. Zimus sam bila u Pragu i tamo se nauživala njihovih piva u pivnicama, divota :)

    ReplyDelete
  7. Nista, Majo, dogovorile smo se, ostajem domacica do kraja godine:)

    Verujem da je malo onih koji mogu da kazu da su ga zavoleli na prvu loptu. Imam sliku sa letovanja od 2006.g kada su me uslikao tik sto sam probala Efes pivo, ta iskrivljena faca se ne zaboravlja. A sada, 5 godina kasnije, pih taj Efes mi je k'o voda.

    Interesantna prica, nemoj da dugo cekamo na nastavak:)

    ReplyDelete
  8. Hvala ti na ovom divnom i zabavnom postu jer si sasvim iskreno opisala svoj odnos s pivom. Vrlo često, ako žena veli da voli nešto piti, to se odmah tumači kao da pije bez kontrole, onako muški. Znaš šta mislim. Svaka od nas voli neko drugo piće - ja volim vino, a jedno ljeto pila sam cijele dane Mussolinije, drugo ljeto anisette - tako mi je došlo. Niti sam se propila, niti opila.

    ReplyDelete
  9. Interesantan post, a što se piva tiče, volim da popijem čašu ali "naiskap" i to posle dobrog ručka, a leti često žeđ utolim hladnim pivom. Prvi put kada sam ga probala (a bilo je to daaavno), bilo mi je užasno gorko, a sada tako mi lepo "legne". Zimi više volim čašu crnog vina. Pozdrav iz Požarevca!

    ReplyDelete
  10. Nagradica...
    http://ketymartiniskuhacha.blogspot.com/
    Kiss :-*

    ReplyDelete
  11. Kakav post!!! Baš sam se zabavila čitajući i fino mi je sad, ali imam jedan problem - pije mi se pivo, od tvog silnog hvaljenja istog, pa i još reče ideš da kupiš od svega što nađeš... Daj, uzmi i za mene neko, gušt je piti s tobom:)))

    ReplyDelete
  12. Tamara, mogu misliti uzivanja u Pragu!

    Ana, razumele smo se :)

    Katarzis, sve se slazem. I da, ima tih perioda kad je neko pice "hit". Ja recimo uopste ne volim rum, a onda sam se jednog leta primila na mojito, doduse sa tonikom, ali sta ima veze :)

    Zoro, ja bas kontra, volim da gustiram, i na zgerazanje mnogih, nikako ne volim hladno pivo :) Pozdrav i tebi!

    Nale, vodim te na pivo :) Ne salim se :)

    ReplyDelete
  13. Dogovoreno:) Samo odma da' da se dogovorimo ko će koga da vodi kad krenemo kući, hik-hik:)))

    ReplyDelete