Saturday, January 02, 2010

Majonez i jabuka


U osnovnoj školi najbolja drugarica mi je bila Madjarica, Kinga Pallos, devojčica čiji su roditelji radili u madjarskoj ambasadi u Beogradu. Njen tata je bio kuvar u ambasadi, pa je sa porodicom došao na četiri, tj. pet godina iz Budimpešte u Beograd.

Kinga i ja smo delile klupu od drugog do šestog razreda. Ona je bila malo drugačija od ostale dece. Osim što je svima bila neobična jer je bila stranac, imala je drugačije navike. Za užinu je uvek donosila sendviče koje niko nije želeo da proba. Osim mene :) Kada sam prvi put zagrizla šnit sveže jabuke izmedju dva tanko isečena parčeta belog hleba namazana samo majonezom, nisam baš bila oduševljena. Ali posle dva, tri zalogaja shvatila sam da mi se takav sendvič zapravo svidja, i nadalje bih rado menjala pola svog šunka-sir sendviča za pola njenog. Sećam se i da je Kinga donosila sendviče umotane u providnu plastičnu foliju, koja u ono vreme nije postojala da se kupi kod nas. Svima je ta folija delovala kao nešto fensi, naspram klasične aluminijumske u koju su bile pakovane naše užine.

Kinga je neverovatnom brzinom naučila srpski, ni dana nije išla na dopunsku nastavu, znala je jednako latinicu i ćirilicu, bila je odličan djak, a u petom razredu je ostalima pomagala oko gramatike i pravopisa. Kada se Kinga vratila u Madjarsku, neko vreme smo bile u kontaktu - znam da je tamo upisala hrvatsku gimnaziju, da se u njoj zaljubila u profesora francuskog zbog kojeg je čekala da postane punoletna i prestane da mu bude djak i ostvari vezu sa njim, znam da je studirala francuski jezik i književnost i živela u nezvaničnom braku sa tim svojim profesorom, da je spremala Ph.D, i posle je naše prijateljstvo palo u zaborav. A tako i moja navika da pojedem sendvič sa majonezom i jabukom.

Dok sam noćas u sitne sate mućkala Selminu paštetu od džigerice sa jabukom, koja mi je, čim sam je ugledala, izazvala glad i želju da je probam ODMAH (i odlična je, Selma, hvala!), setih se i jabuke sa majonezom, neobičnog ali ukusnog punjenja za djački sendvič. Setila sam se Kinge i njenog tate, setila sam se naše "sveske za dopisivanje" koju i dan danas čuvam, a koju smo naizmenično nosile kući, jedan dan jedna, drugi dan druga, i u njoj, pišući jedna drugoj, ostavile zabeležena naša razmišljanja iz tog nekog uzrasta od 11-12 godina. Kad sad prelistavam tu svesku shvatam koliko je Kinga bila zrela za svoj uzrast, a koliko sam ja bila blentava : /

Jutros su moji momci doručkovali hleb namazan do pola paštetom, a od pola majonezom, sa kriškom sveže jabuke odozgo. Mimo mojih očekivanja kombinacija se svima dopala, iako su svi prvo pojeli deo sa paštetom ;)

Jabuku u ulozi salate za sendvič saljem Andrei, autorki bloga Shangri la Food, koja je u decembru 2009. bila domaćica igre ajme, koliko nas je! i zadala jabuku za temu. Igru je pre godinu i po dana pokrenula Snjezana sa bloga Dalmacija down under.

- - - - - -
03. 01. 2010 update:
nakon što je moja drugarica Ceca pročitala ovaj post, potražila je Kingu na FB, i pronašla je! Ja sam obrisala nalog sa FB odavno, ali sada sam ga reaktivirala, i upravo sam razmenila poruku sa Kingom! :) Božeeeee, koja navala nostalgije i nekih divnih osećanja, ovo je čudo!

12 comments:

  1. majo, krasna sjecanja.:) pokusaj naci tvoju prijateljicu kingu. zamisli kako bi bilo vidjeti ju nakon svih ovih godina i zajedno se prisjetiti tih sandwicha i druzenja...:)))
    taj njen sandwich bi bio kao neka pojednostavljena waldorf salata u sandwichu. mmmm, moglo bi se dodati i malo oraha i salate...:)

    ReplyDelete
  2. Da, da, Waldorf! Odlicna ideja, baš ću pokušati da napravim neku snek grickalicu na tu foru! Hvala :)

    ReplyDelete
  3. Predivan post... predivno prisecanje... nekako nostalgicno :)

    ReplyDelete
  4. To sa sjećanjima je stvarno divna stvar, iskoče na najneobičnijim mjestima! :)
    Prekrasna priča i doista, pokušaj pronaći Kingu, sasvim sigurno će se obradovati.
    Mislim da bi u ovoj kombinaciji čak i kod mene jabuka prošla! :)
    Baš mami na griz!

    ReplyDelete
  5. divan post! iako se ova kombinacija u početku čini neobičnom, kad malo bolje razmislim sve mi se više čini odličnom...naime, prije par godina sam čula i da je jako fino u klasičnu francusku salatu naribati kiselu jabuku (tipa granny smith)...uvijek si mislim kako to jednom moram isprobati, ali u ključnom trenutku uvijek nekako zaboravim :) a evo, baš imam u hladnjaku i majonezu i kisele jabuke, pa ću baš danas probati za večeru Kingin sendvič :)

    ReplyDelete
  6. Majo, drago mi je da ti se pašteta dopala.
    Sjećanja iz drugare iz djetinjstva su najljepše što nosimo iz tog perioda. Pravo je blago i ta sveska što si je sačuvala. Ja imam onaj Spomenar za djevojčice u kome sam zapisivala svoja razmišljanja i danas vidim koliko sam bila zelena iako sam sebe uvijek, ali baš uvijek smatrala velikom i odraslom...
    Kombinacija jabuke i majoneza i meni je poznata iz Waldorf salate, dobra mi je...Mogla bih probati sendvič, čini se zgodno.
    Ne mogu da se ne osvrnem i na taj mali detalj oko folije za održavanje svježine. Tih osamdesetih Jugoslavija je u odnosu na Mađarsku bila poput potrošačkog raja. Ne bih rekla da su obični Mađari u to vrijeme imali te plastične folije, ali ambasadama je očito bilo drugačije.

    ReplyDelete
  7. Divan post, bas me odusevila prica o vasem prijateljstvu, a najvise to sto ste ponovo kontaktu!! Eh, taj FaceBook ;))
    Zorana

    ReplyDelete
  8. Kako me je samo razveselila tvoja prica i pobudila neka draga secanja iz skoliskih dana...divan post, Majo, a moracu da probam i ovu zaista neobicnu kombinaciju!;))

    ReplyDelete
  9. Predivan post i prica....neobicno prijateljstvo i neobicna devojcica, vredi je potraziti ponovo sigurna sam...Skoro sam prvi put isprobala Waldorf koja se spomenula na kraju Devojke sa pomorandzama Justejna Gordera, knjiga me odusevila a i salata...

    ReplyDelete
  10. Slabo cita srpski, ali ovo je ok .

    ReplyDelete
  11. thanks for post.This article translate for me, my friend Marko
    greetings from Camp from Thailand

    ReplyDelete