Ne znam da li ste od onih koje nerviraju majke ili bake kad stalno pričaju o deci ili unucima, i hvale se njihovim dostignućima, podrazumevajući pritom da su za sve uspehe zaslužne baš one, njihova učenja i principi vaspitavanja. Ja sam jedna od tih koja ne može da vari takve razgovore, a ako baš moram da slušam, onda samo slušam i ćutim. Ako ste i vi alergični na takve "ljubi ga majka" monologe, molim da preskočite ovaj post. Pošto će biti upravo takav :)
Mali uvod, pre nego što krenem sa hvalisanjem. Srđan i ja imamo dvojicu sinova. Predlog da ih stvorimo jednog za drugim dala sam ja, nakon blagog očaja u kome sam bila dok je Vuk bio sasvim mala beba. Jednostavno, koliko god sam želela bebu i mislila da sam spremna, nisam uopšte bila, i baby blues me je drmao izrazito jako. "Ako misliš da imamo još dece, molim te da pravimo drugo odmah, jer ja ovo neću moći dva puta da prolazim", rekla sam dragom u pauzi između neka dva plakanja.
Nije trebalo da kažem dvaput, idućeg meseca ja trudna. Pavle je samo 15 meseci mlađi od brata, i rastao je u paru sa njim. Iako je taj duplo bebeći period doneo još tonu suza, što njihovih, što mojih, danas sam zahvalna odluci da ih imam dvoje, po uzrastu bliskih. Jer su pravi drugari, sarađuju, ekipa su. Pritom su dosta različiti, iako rastu u potpuno jednakim uslovima. O Pavlu neki drugi put, a danas vam pišem o starijem sinu, mom prvencu, Vuku.
Vukova omiljena čokolada je Soko Štarkova čokolada za kuvanje, Menaž. Kad načnemo neku mlečnu, on me pita da l' imamo crnu i da l' bi on ipak mogao nju da dobije.
On je dete koje ne voli kremaste kolače. Princes krofne njemu ostavim prazne, on sipa malo šećera u rupu, i tako jede. Kad pitam što ne voli kremasto, kaže da ima osećaj da mu pripada muka. Ne razumem, ali verujem mu. Jer se sećam kako mene niko nije ozbiljno shvatao kad mi je kao detetu bivala muka od mirisa meda. A stvarno jeste.
Kad god dodje sa nekog rođendana, kaže mi kako nije hteo tortu. "Što?", pitam, obzirom da sam uvek pre za to da pojede parče kakve-god torte, nego da stoji u ćošku i da se stidi što nema iste želje kao ostali drugari. Odgovor je uvek isti, da je torta mnogo kremasta i da mu se ne sviđa šareni šlag.
Kad ga neko pita da li ima neka torta koju voli, kaže ima, dve. Reforma i Medovik. Da l' sam i koliko ponosna na ovaj odgovor, neću vam opisivati, da ne pojurite u toalet...
Pitao me je da li može da ne slavi sledeći rođendan. "Što?", pitam ja. Kaže da ne voli kad mu pevaju pesmicu, oseća se neprijatno. Ne zna još da objasni, ali ja znam tačno na šta misli. Oseća on da je ta radnja malo usiljena, a sa druge strane oseća se obaveznim da se toj pesmi raduje, i ne može da uskladi to dvoje. Ja predložim rođendan bez pesmice, na šta će on "Toga se nisam setio!" :) Posle je tražio da bude i bez torte, al' o tome ćemo naknadno, kad se rođendan približi. Mislim da nije torta kao torta problem, nego što je ritual pevanja pesmice vezan za tortu, pa razmišlja logički - ako nema torte, onda nema ni pesmice.
Da ne mislite da je dete operisano od industrijskih slatkiša - nije. Voli čoko-smoki, plazmu, čoko-biskvit, najlepše željice i slično, ali izrazito ne voli ništa na temu gumenih bombona i onih penastih tvorevina.
Voli domaću paštetu od pileće džigerice i obožava humus.
Voli i ljuto, i to ne onako, samo u tragovima, već da se oseti.
Uveče kad legne, iako stalno drobim kako nema jela u krevetu, on traži jabuku. Jbm mu miša, pa ne mogu da mu ne dam jabuku, makar i u krevetu! I odnesem mu, uz opomenu da je trebalo da je pojede pre odlaska u krevet, a iznutra mi se duša topi od miline.
Kad se desi da nemamo jabuka, a to mu je najomiljenije voće, onda pita, "A šta imamo?". Ja nabrojim, recimo mandarine i banane. On ćuti, vidim nije zadovoljan ponudom. "Imamo i kupus, ako hoćeš", dodajem ja. "Kupus! Kupus! Daaaa, hoću kupus!" :) Još je mali i kad se nečemu raduje, iskreno se raduje, a svaka majka će dobro razumeti koje se emocije kolaju u stomaku na svaku njihovu iskrenu sreću...
Uopšte, stvarno voli sve od inače deci neomiljenog povrća - kupus, karfiol, brokoli kad vidi skače od sreće. Voli grašak, voli sve što je na kašiku, čorbice, paprikaše, pasulj...
Prepričava mi, nakon što je sa drugaricom pričao u školi, kako ne može da razume da neko može da ne voli sladak kupus, kad je tako ukusan!
On pije vodu, čaj i sok od zove. Uz njega sam i ja počela uveče da pijem čaj, jer mi je mnogo lepa ta njegova, potpuno svojom voljom stvorena navika. Niko u kući nikad nije imao običaj da pije čajeve, osim kad smo bolesni.
On jede crni hleb. Onaj domaći, vlažnjikav i gust. On zapravo voli da brine o zdravlju. Pričala sam mu ja da je crni hleb zdraviji, i u školi su nešto učili, i to se njemu sviđa. Da zna šta je zdravije. Mi inače trošimo dosta belog hleba i na to smo svi naviknuti, tek nedavno sam počela da mesim crne hlebove, ponovo, posle cca 5 godina pauze, i očekivala sam negodovanje. Jednostavnost i lakoća njegovog prihvatanja ne tako pitomog ukusa za nepce u meni je poterala bujicu ponosa.
I da, možda najvažnija stvar, koju nisam na početku rekla. On ima tek osam godina. Ljubi ga majka :)
Ne znam šta me čeka, svesna sam da sve može lako da se promeni kad uđe u pubertet, i po pravilu spoljni uticaji postanu važniji i snažniji, ali želim da verujem da duži ostanak u ovoj fazi gradi veću šansu da se, kad odraste, seti svojih navika iz detinjstva, kao modela za nešto dobro, čemu se treba vratiti.
I on je sve ovo pročitao pre nego što sam objavila post, i sav je bio važan :)
Trostruko integralni hleb
Sastojci:
350 g pšeničnog integralnog brašna
150 g ražanog brašna
100 g ovsenog brašna
2 ravne kašičice soli, oko 15 g
pola kocke svežeg kvasca, 20 g
400 ml tople vode
50 g semenki suncokreta
1/2 kašičice majčine dušice
Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa 4-5 kašičica tople vode i 2 kašičice pšeničnog integralnog brašna. Ostaviti da zapeni i naraste.
2. U posudu za mešenje staviti sve tri vrste brašna i so i promešati. Dodati toplu vodu i nadošli kvasac, pa zamesiti testo. Nije potrebno veliko mešenje, minut otkad se sastojci povežu, i dovoljno je. Mesiti možete rukom ili varjačom, ja više volim varjačom jer je testo meko i vrlo lepljivo. Posudu pokriti plastičnom folijom i ostaviti da se testo duplira.
3. Dodati suncokret i majčinu dušicu i varjačom premesiti testo.
4. Radnu površinu posuti brašnom, izručiti testo, pa i odozgo malo posuti brašnom. Formirati valjak i prebaciti ga u duguljasti, papirom obložen kalup za pečenje hleba.
5. Uključiti rernu na 220°C a kalup staviti preko šporeta, da testo još jednom naraste.
6. Peći oko 40 minuta, na 200-220°. Izvaditi hleb iz kalupa, osloboditi ga papira, staviti na rešetku, pokriti krpom i ostaviti da se potpuno ohladi. Čuvati zaštićeno od vazduha. Može da zadrži svežinu i 4-5 dana, tj. ne suši se brzo.
Recept za štampu
Uzivala sam citajuci tekst :) Recept deluje odlicno.
ReplyDeleteUmalo da prestanem da čitam tekst posle prvog pasusa:) Ja sam majka dece koja su katastrofa što se tiče jela... skoro svaki dan je za stolom dreka, kukanje, drama, kad treba da se jede. Mala i nekako, ali sin jedva da išta jede. Eto, ja toliko volim da kuvam, i to im spremam i ukusnu i zdravu hranu... jednostavno imam lošu karmu. A i ja sam takva bila kao dete, a vidi me sada. Vuk je totalni medenjak i rekla bih veoma zrelo dete. Nadam se da će i moj sin da bude takav kad još malo poraste. Jedino obojica vole humus. Što se tiče hleba znaš i sama da sam veliki ljubitelj tvojih integralnih hlebova.
ReplyDeleteVučina je jedna velika lutka a za ovakve hlebove sam uvek za :-)
ReplyDeleteMogu samo da sanjam da bi moji jeli ovakav hleb, a ja baš volim i mesim sebi pola mere pa onda danima ne mogu da ga savladam jer malo hleba jedem. Velikih problema sam imala oko ishrane svog sina dok je bio mali, mnoge namirnice nije hteo da jede, neke ne jede ni sada, ali ono što voli smaže u tren i u velikim količinama. Tako da, verovatno će mu se promeniti neke navike, uživajte za sada;) Kao med je meden!
ReplyDeleteUživaj Majo u svojim sinovima i njihovom detinjstvu i odrastanju jer sve, mada ti se sigurno sada tako ne čini, jako, jako brzo prođe i ostaneš ih željan tako malih... Pozdrav za Vuka, on je glavni sada. :) Naravno, neka su ti živi i zdravi obojica, svako dobro!
ReplyDeleteVuka za predsednika! To je sve sto hocu da kazem!
ReplyDeleteNeka uziva u onome sto voli, nista ovde ne bih korigovala. Meni se cini da su za lose navike u ishrani krivi roditelji I jos vise babe koje tove decu brdima hrane, za kojom deca nemaju potrebe. Moj sin ima tri godine i meni se cini da slabo jede. Medjutim, kad smo u drustvu vidim da druga deca ne jedu vise. Beli hleb ne voli jer mu se kod kuce ne servira. Voli sirovu sargarepu. I meso, koje njegova mama jede manje nego on.
Hleb je strava! Svaka cast!
Vrlo originalno I sigurna sam odlican hleb.Hvala na trudu da sve tako detaljno izfotkas
ReplyDeleteKako je porastao :) iskreno sam uživala u čitanju teksta, prenesi pozdrave deliji :)
ReplyDeleteHleb je odličan, nedavno sam i ja delimično prešla na ražano brašno, tako da će mi recept koristiti.
Hvala Majo :)
Čestitke draga Majo. VUK TI JE ZA 10!!!!
ReplyDeleteBoze dragi, neznam sta je ljepse ,citati o sincicu il recept:) Dali ti je muz svestan koliko je srecan sto te ima,djecica sigurno jesu :) Sincic -bonboncic . Topli pozdrav
ReplyDeletePozdravko jedan od mene za svu trojicu tih tvojih pokućevnih mladića :)
ReplyDeleteVuk zna točno što hoće a ti mama uči od njega,Pozdravi za tvoju lijepu familiju.
ReplyDeleteDa ne voli penaste stvari sam saznala na teži način - kada sam sva ponosna što ću udovoljiti mališanima onim što roditelji često ne odobravaju - mnogim čokoladnim bananicama i time postala verovatno omiljena teta Paji, a Vuk me samo smrknuto pogledao. Pa što ne reče da ponesem jedan Menaž, pobogu?
ReplyDeleteIdeja za rođendan: cake-pops utisnute u stiropor u obliku torte, presvučen i dekorisan kao torta ili mafini naslagani na istu takvu tvorevinu od stiropora. Nije torta, nije krem, nema pesmice, OK?
E, sad: gde kupuješ integralna brašna? Kupila sam u radnji sa idejom da izmešam sa belim i napravim hleb koji se ne mesi. Kad ono - integralno iz radnje je već pomešano sa belim. Dakle, gde?
Puno hvala svima!
ReplyDeleteTanja, integralno kupujem ili kod piljara, koji osim voća i povrća ima i nešto rinfuza, mada brašno nije u rinfuzu, i to beše neki proizvođač Vega, ili u lokalnoj prodavničici zdrave hrane, ne znam čije/koje beše, potrošila sam (to je išlo u ovaj hleb).
Mislim da ni na jednoj ambalaži brašna ne piše sastav u klasičnom smislu, nego samo "proizvedeno po specifikaciji" i ćao. Tako da ne mogu da tvrdim da l' je ovo što ja trošim baš klot integralno, ali deluje.
Inače videla sam po marketima razne mešavine "za integralni hleb", ili "za ražani hleb", to nisam uzimala, nešto više volim ja da pomešam par vrsta brašna nego neko drugi :)
p.s.
Sećam se epizode sa krem bananicama :)))
Ja sam mama dve devojčice izmedju kojih je razlika 13 meseci i 11 dana.I to je bilo jedno neponovljivo,haoticno,uplakano ali neizmerno toplo i mirisljavo bebasto iskustvo.Mislila sam tada -nikada se naspavati necu,a to je proslo brzinom svetlosti i one sad imaju 9 i 8 godina.Dobre su devojcice..i da ,starija ćerka mnogo voli kad ja s vremena na vreme umesim hleb od tako izmesanog brašna,sa dodatkom raznih semenki i zove ga Semenjara.Kao i uvek,lepo,duhovito i životno pišeš....pozdrav!
ReplyDeleteDraga Majo, kako divan post... Ja sam baš uživala čitajući. Prvo me pogodilo ono da si imala baby blues. Mene je to tako treslo i stalno sam plakala i osećala krivicu što plačem i sve u krug. Užas jedan! Mislila sam da sam jedina na svetu koja se tako oseća.
ReplyDeleteTvoji dečaci su zaista divni. Nisu sva deca takva. Odradili ste sjajan zadatak. Jako bih volela da i ja budem tako dobra majka. Trudim se svim silama, ali nisam sigurna da mi to uvek polazi za rukom. Suviše sam popustljiva...
Veliki pozdrav Vuku i celoj (pre)ostaloj ekipi, velikoj i maloj, recept za hlepcic je sjajan i, mada se nikada nismo videli, imam osecaj kao da vas sve jako dugo poznajem i mislim da ste divni roditelji vasim decacima.:))
ReplyDeleteImam jedno pitanje..zivim u Austriji i ovde nema integralnog brasna .. ima Vollkornmehl - brasno od cele psenice, dinkelmehl - to je speltino brasno i jos drugih ali nisam video inegralno brasno.
ReplyDeleteInace, blog je extra i svakodnevno zalutam ovde, citam, citam, pa skacem sa jednog bloga na drugi ali se opet vratim..sve u svemu, sve pohvale.
Btw.od februara sam menjao nacin ishrane, pa sam bio vegan jedno mesec dana a onda sam se preorjentisao na vegetarijance. Ovde moze svasta da se nadje a da u ukus ne manjka :).Pozdrav iz Austrije.
Ja mislim da je Vollkornmehl upravo integralno brašno. Brašno od celog zrna pšenice, whole grain, to bi trebalo da bude to.
DeleteHvala ti na podršci, i sve najbolje!
thanks thanks thanks .. bas mi je znacio tvoj odgovor..evo sad sam googlao da se uverim da je to isto i medju prvim rezultatima pretrage, nadjem upravo tvoj odgovor na moje pitanje .. bio sam happy :). Jos jednom hvala na brzom odgovoru i sve najbolje!
ReplyDeleteOd kojeg je materijala kalup? Ja bih volela da imam emajliran, ali nisam ga do sada pronasla.
ReplyDeleteHvala!
Kalup je neki lagan, tefloniziran. Nisam ni ja videla emajliran ovog oblika.
DeletePozdrav!
Hleb je vrhunski.
ReplyDeleteHvala :)
Delete