Cinnamon pull-apart bread ili razlistana cimet pogača

Volim kad me osećaj ne prevari. Sve što je Maxivida napisala o ovom kolaču, a ja imala osećaj da onoliko oduševljenje nije preterivanje - tačno je.

Neobičan pasulj na običan način

tekst i fotografije: dr bouz

Dobar dan drugari :) Ja se zovem Saša, radni naziv dr bouz. Tu i tamo internet ovisnici me znaju iz virtuelnog (a bogami i stvarnog) života sa foruma koji dotiču fotografiju, kuvanje, pecanje, aquarijume (je l’ treba nekom? poklanjam dva komada :). Inače sam noćni muzičar u recesiji, i fotograf, i alkociklista amater, i imam druga Pericu alkociklistu, i još svašta nešto, što sve nije ni bitno, ali eto okvirno da se predstavim kroz kojekakve svoje aktivnosti.

Kaže meni Maja jednom prilikom - doktore, aj’ gostuješ na blogu, jedan recepis napišeš i uslikaš, hoćeš?

Sendvič prženice

Prženice, naš najčešći način za trošenje starog hleba. Svi ih volimo, i svako ima neki svoj omiljeni dodatak uz njih. Pavle uvek močka komadiće u prah šećer, Vuk obično traži džem od kajsija, dragi je više za neke kombinacije sa sirom, dok ja najviše volim samo da posolim i da gricnem beli luk, pride.

Крцкави слатки кексићи

Punjeni brancin u lisnatom testu

tekst i fotografije: Mademoiselle Marina

Obožavam pijace...

Kada malo razmislim, uvek sam stanovala u blizini neke pijace. Dok sam bila baš jako mala, od Višegradske ulice gde smo stanovali, pa do Zelenog venca, nije bilo toliko blizu da si mogao da je čuješ ili vidiš. Ali i ja sam bila mala pa mogu da kažem da me taj “pijačni aspekt” života još nije preterano tangirao.

Crémets d'Angers

Krajem devetnaestog veka, nedge na severozapadu Francuske, Marie Renéaume, kuvarica u kući imućne porodice, prilikom pripreme jedne večere, shvatila je da nema dezert, koji je po protokolu uvek trebalo da bude serviran. Snašla se kako je umela, sa namirnicama koje je imala, i stvorila kremasti dezert od svežeg sira, pavlake i umućenih belanaca, sipala ga u čaše obložene platnom kako bi dezertu dala oblik i kasnije ga lako prevrnula na tacnu. Tako su rođeni crémets!

Punjeni paradajz

"Paradajz punjen pirinčem?! Mhmmm... Ne zvuči bog zna kako." - bila je moja reakcija kad sam prvi put čula za ovaj recept pre par godina. Sreća, pa nemam uvek dovoljno poverenja u sopstvene napamet-procene, te sam ipak napravila ovo jelo, i baš ostala prijatno iznenađena kako je lepo u svojoj jednostavnosti.

Pikantni sos od višanja

U prošlom postu sam rekla da ću u narednom pisati o susretu blogera na Adi, ali izgleda da sam vas slagala. Prošlo je skoro mesec dana od tog okupljanja, mene melje vreme tj. nedostatak istog a slobodnog, već se malo prašine nahvatalo na mojim utiscima, pa bi me pisanje o tome sada navelo da se osećam otprilike kao da vam serviram mlako izvetrelo pivo, uz široki osmeh. Tanja, druga Tanja i Bjanka su pisale o Adi, i koga je interesovalo sigurno je već pročitao. Ukratko, bilo je fino, srela sam se sa nekolicinom starih i upoznala tri nova lica, krkala naizmenično slano i slatko skoro čitav dan, pijuckala pivo (naizmenično crno i crno) takođe skoro čitav dan, a vala i škljocala klopu skoro čitav dan. Evo nekoliko slika, tek da me manje grize savest što neću pisati detaljniji izveštaj o svemu.

Kockaste lešnik vanilice

Klasične vanilice stvarno mnogo volim, i to one najobičnije, bez orašastih plodova u sebi. Ono što me uvek pomalo nervira kad ih pravim, to su restlovi testa između kružića, pa to treba premesiti, pa opet vaditi kružiće, pa se testo greje i masnoća izdvaja, pa tako u krug dok mi ne ostane testa u veličini jedne vanilice. Rekoh sebi, moram jednom da probam da ih napravim kockaste, tj. da rastanjeno testo samo isečem unakrst na sićane pločičice, da bih imala manje restlova i ponavljanja.

Čokoladna torta sa višnjama

Ne pamtim snove. Možda prvih par minuta nakon buđenja, posle netragom nestaju, tek poneka slika preživi. U tom kratkom intervalu granica između mogućeg i nemogućeg se briše, stvarno i nestvarno se dotaknu, nežno poput prvog poljupca. Nisam od onih koji umeju da žive u snovima, nepopravljivi sam realista, ne mogu čak ni da maštam a da nema bar mrvice realnosti u svemu. Valjda upravo zato, to stanje laganog izranjanja iz jednog sveta u drugi, taj ples svesti i besvesti, zapravo jako volim. Traje dovoljno kratko da bih se plašila da mogu postati iluzionista, a dovoljno dugo da zagolica maštu i ostavi čežnjivu želju za još.