Bajadere

Bajadere su klasični i odlični kolačići, prilično popularni među sitnim kolačima, i vrlo zastupljeni na repertoarima srpskih domaćica.

Fusilli sa grgečom

Nedelja. Napolju minus. Zalihe hrane skoro pa nikakve. Nula mesa. Nula jaja. Nula krompira. U frizu pakovanje fileta grgeča, nisam ni znala da imamo. Odavno sam nabavke prepustila dragom, pa tako nekad i nemam pojma šta gajim u zamrzivaču. Testenine uvek ima, mleka i putera isto, i ručak se sam nametnuo. I odlično prošao :)

Fusilli sa grgečom
recept za štampu

Sastojci:
500 g testenine (fusilli ili nešto drugo)
500 g fileta grgeča

za sos
125 g putera
80 g brašna
1 l mleka
2-3 kašičice soli
1/2 kašičice belog bibera
sok od pola limuna

preliv za ribu
3-4 čena belog luka
pola veze peršuna
2-3 kašike maslinovog ulja
sok do pola limuna

za dekoraciju
vlašac
kriške limuna

Postupak:
1. Pripremiti preliv za ribu. Sitno iseckati beli luk i peršun, dodati ulje i sok od limuna, promešati.

2. Mleko ugrejati da bude vrelo, skloniti. Na istu ringlu staviti veći sud sa vodom za testeninu, u dodati 2-3 kašičice soli, i dok se voda greje paralelno pripremati srednje-redji bešamel sos.

3. Priprema bešamela - puter otopiti u šerpi, dodati 80 g brašna i blago upržiti, da zaprška tek malo požuti. Doliti trećinu vrelog mleka, mešajući sve vreme varjačom, sniziti temperaturu ringle, pa kad sos počne da se zgušnjava doliti još trećinu mleka. Mešati sve vreme. Ako ostane grudvica, u ovoj fazi se mogu razbiti mikserom. Doliti i ostatak mleka, pa kuvati još 5-10 minuta. Začiniti solju, belim biberom i sokom od limuna. Poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli. Detaljan recept za bešamel sos.

4. Filete grgeča iseći na šire trake ili srednje medaljone, posoliti, ispžiti na malo ulja dok ne dobiju koricu. Paralelno skuvati testeninu, da riba i testenina budu gotovi u približno isto vreme.

5. Servirati. Preko testenine sipati sos, pa poređati komade ribe. Preko ribe sipati preliv od belog luka i peršuna, pa sve posuti seckanim vlašcem. Po želji dodati krišku limuna.

Repete

U Hrvatskoj se pojavio novi kulinarski časopis. A u njemu, gle čuda :) - recepti. Ali ne bilo kakvi recepti. Recepti food blogera. Recepti koje pripremaju žene koje zaista uživaju dok kuvaju, kojima je kuvanje više od obaveznog zadatka, koje vole i da pišu, fotografišu, komentarišu...

Koliko imate kuvara u kući? A koliko njih zaista koristite? Čak i kuvari proverenih autora su uglavnom svedeni na suvoparne brojeve i objašnjenja. Nekako, pred receptom u kuvaru se uvek osetim kao pred recimo, bankomatom. Nema tu priče, ni emocija, ubaciš karticu, ispritiskaš nekoliko tastera, dobiješ ili ne dobiješ pare, okreneš se i odeš. Ništa "Hvala. Molim, nema na čemu". Ništa podpitanja. Nekako je meni to sve hladnjikavo. Kad su pare u pitanju, možda i nije loše da odnos bude takav, ali sa hranom je baš bezukusno raditi na hladno.

Veću težinu od recepta iz štampe uvek mi ima isprobani recept nekoga iz moje okoline, bez daljeg. A najviše onaj koji sam recimo probala kod komšinice pa odmah pitala i zapisala. To je više od sume instrukcija zapisanih na papiru. To je već recept sa pričom. Ništa nije tek tako samo u svemiru, sve je povezano. U vezama i jeste sva suština. "Aha, to su one perece koje sam probala kod Vesne, odlične su bile, i klincima su se dopale..."

Zato volim food blogove. Odjednom je moj komšiluk postao veliki. Imam gde da pronadjem proverene recepte, imam i koga da pitam ako me nešto zanima. Na food blogovima se oseća da iza recepta stoji čovek, stvarni utisci, realne fotografije, komentari... To je za mene prednost nad štampanim receptima, u klasičnom smislu.

"Repete" je prvi kulinarski časopis koji ovaj koncept prenosi na papir. "Repete" nije zbirka recepata, nego ljudi. Tačnije, za sada, žena ;) Žena koje uglavnom nisu profesionalno vezane za gastronomiju, koje imaju svoje redovne poslove, ali koje su istinski zaljubljene u kuhinju, koje biraju šta kuvaju svojim porodicama, i takve recepte preporučuju čitaocima. Recepti sa dušom. To vam je "Repete".

Prvi broj, koji je trenutno u prodaji (u Hrvatskoj) pripremile su Olja, Jasenka, Nevena, Andrea, Dunja, Anita i moja malenkost. Časopis je dvomesečnik. Web i fejs.

Vanilice

Maxivida je kriva. Ona i njene vanilice. Uhvatio me neizdrž da ih i ja što pre napravim, kao dete kad vidi kod drugog deteta novu igračku, pa moooora i ono da dobije.

Vanilice. Koji jednostavan kolačić, a tako neprevaziđeno dobar. Interesantno da ih nikada ne pravim, ne znam ni sama zašto. Par puta godišnje nas baka mog muža natovari vanilicama i onda jedemo kao nezdravi. Baka ih pravi malecke, jedva 3 cm u prečniku, a buckaste, budu otprilike visoke koliko i široke. Mnogo budu slatke tako malene.

Kolač od jabuka

U FBI istrazi je i dalje La Cuisine Creative, ljubazne domaćice Mignonne. Njen blog je prepun finih poslatica prikladnih za posluženja i neke svečanije prilike, ali ovaj put sam se odlučila za kolač od jabuka jer mi je trebalo nešto obično, nešto "za svaki dan". Malo mi je bilo čudno što među sastojcima nema praška za pecivo, nešto sam navikla da ga u kolačima ovog tipa ima.

Kad sam ispekla i probala kolač, učinilo mi se da nije sladak. Tek onako, jedva. I pomislih kako deca to neće ni pogledati, a dragi ionako ne jede te "hlebaste" kolače. A ispalo je da se deci baš jako dopao, i da niko nije imao zamerku na količinu šećera. Biće da sam se ja malo zatrovala prejakim slatkišima, pa pomislila kako ovaj kolač nije dovoljno sladak. Sasvim je dovoljno sladak, i uopšte, odnos sastojaka je skladan.

Dopalo mi se i što u kolač ide vanila, a ne cimet, koji se obično koristi u kombinaciji sa jabukama. Kolač je mekan i divan, i za svaku je preporuku!

Sastojci:
150 g omekšalog putera
150 g šećera
3 jaja
3 kesice vanilin šećera
300 g brašna
oko 600 g sladjih jabuka

Priprema:
1. Jabuke oguliti i iseći na kockice.
2. Mikserom umutiti puter i šećer, dodati jaja i vanilu, još malo mutiti. Umešati brašno i na kraju jabuke.
3. Smesu sipati u okrugli kalup prečnika 25 cm, ili duguljasti kalup za hleb prethodno postavljen papirom za pečenje. Peći na 180°C oko 40-50 minuta, zavisno od debljine testa u kalupu. Ohlađen kolač posuti prah šećerom.

Recept za štampu

Ćufte u sosu by Babić i sinovi

Moj dragi voli da kuva. Onda kad niko više nije očekivao da će se u njemu javiti ikakva želja da nauči da skuva išta osim kafe, na pragu svoje četrdesete, desilo se da je probao, shvatio da mu uopšte ne ide loše, i malo po malo, skroz navukao na kuvanje. Voli da sprema kuvana jela, i ono što na neki način spada u klasiku, čorbice, paprikaš, ajmokac, ćufte u paradajz sosu, punjene paprike, grašak, pasulj, testeninu i razne sosove, zatim pohuje meso, puni batake (ja nikada nisam!), nedavno me iznenadio lovačkim šniclama za koje sam bila sigurna da neće ispasti dobro, a bile su savršene... Nisam sklona da hvalim nekoga ili nešto tek reda radi, pa tako i ovaj put - nije što je moj, ali čovek zaista odlično kuva!

Kiflice

Please, scroll down for English

Fresh from the oven je internacionalna igra za food blogere koji vole testa i peciva, kojoj sam se priključila pre godinu dana. Pravila sam ono što su drugi zadavali kao temu, Mlečni hleb, Stollen, Čokoladne puž hlepčiće, Seljački hleb, Kringel, Pizza testo, Pide, Palenta hleb i Chelsea buns. Došao je red na mene da zadam temu, i odabrala sam kiflice sa sirom. One meke, ukusne i divne.

Recept za ove kiflice je uzet iz mamine sveske. Pravila sam ih mnogo, mnogo puta i garantujem da je recept odličan. Za "ono nešto" zadužen je margarin koji se isecka na komadiće i poređa između kiflica, pa prilikom pečenja kiflice spolja upijaju tu masnoću i dobiju neki poseban šarm.

Margarin se u našoj kući ne troši. Osim kad pravim ove kiflice. Imam loše mišljenje o hidrogenizovanim biljnim masnoćama, i mi hranu pripremamo sa uljem, puterom, mašću... Margarin sam uzimala samo kad znam da mi treba za ove kiflice, jer nisam smela da rizikujem da menjam recept, kad je toliko dobar. Mislim - nisam smela, dok nisam rešila da smem :)

Napravim ja turu kiflica i uzmem puter umesto margarina. Ljudi, to je drugi proizvod. Jestivo je to, ali nema govora o onim savršenim kiflicama. Prvo, puter je osetljiviji na visoke temperature i njemu jednostavno ne prija da ga grejači u rerni tope i peku 20-25 minuta na 180-200°C. Puter pregoreva. Kiflice ga ne upijaju dovoljno dobro kao margarin, i on se peče, peče, i - prepeče. Kad izvučete pleh, tačno se vide tragovi pregrejanog putera, neke tamne mrvice.

Drugo. Kad su kiflice pečene i izvadite pleh iz rerne, na dnu pleha se i dalje se vidi masnoća koja mestimično pliva. To se dogadja i kad se koristi margarin, ali u narednih 5-10 minuta dok kiflice malo dođu k' sebi, margarin će nestati tj. kiflice će ga upiti. A puter neće, ili možda hoće malo. Bez preterivanja - kiflice su za tri klase lošije ako se prave sa puterom, iz ovog mog iskustva gledano.

Prema tome, upotreba margarina u kiflicama je moj kompromis sa samom sobom, i po svemu sudeći, tako će i ostati.

Recept za kiflice sam još ranije objavila na blogu, i reakcije svih koji su proli su bile prilično pozitivne. Toplo savetujem svima koji još tragaju za receptom za najfinije kiflice, da odštampaju ovaj recept i isprobaju ga.
Ovde je round-up, gde se može videti kako su učesnici FFTO napravili kiflice.

I još nešto. Simpatično mi je što vidim na drugim blogovima opise i postavke vezane sa fotografisanje. Ima sigurno godinu dana kako sam poželela da napišem par postova na tu temu, i iznesem svoja iskustva. Pa, kako sam inače "brza", nisam nikada ni napala taj zadatak. Preciznost je moja vrlina i mana, puno vremena umem da potrošim na pripremu za nešto što zahteva realizaciju od 10 minuta, a za pripremu nekoliko postova o slikanju trebalo bi mi dva godišnja odmora. Sa nekim stvarima se čovek pomiri, a sa nekima večito ratuje. Ja nisam ni tamo ni 'vamo, klackam se stalno između samouverenosti da je dobro biti spor i pedantan i razočaranosti što ništa ne mogu u normalnom roku da uradim.

Elem, nisam sad došla da kukam, nego da objasnim ovo što sledi, i što ćete i nadalje tu i tamo viđati. Ja sam foto-amater, neke osnove sam pohvatala. Nedovoljno da bih nekog drugog učila, ali dovoljno da mogu da vam amaterski prepričam konkretan slučaj. Osim samih slika klope o kojoj je reč, kad se setim izmankem se par koraka unazad pa škljocnem i širi plan. Mnogo puta žurim pa zaboravim. Ovaj put nisam :)

Levo - kad god imam priliku, probam unapred da uhvatim kadar kojim ću biti zadovoljna, još i pre nego što je klopa gotova. Ovde je bilo lako, jer sam samo postavila praznu činiju i času sa pivom, pa okinula par puta i videla da je ok, pa sam ostavila sve tako. Kad su kiflice bile spremne, samo sam ih poređala u činiju. Slikala iz tog ugla, i uvek pokušam da uhvatim i jedan "ptičiji" plan. Popnem se na stolicu pa slikam odozgo.

Desno - Trpezarijski sto ima prirodno svetlo sa jedne strane. Bio je šućmurast dan, mada sa sunčanim segmenitma (testo i sirove kiflice su slikane na istom stolu, recimo jedan sat ranije od naslovne slike!) a i već je polako počelo da se smrkava, pa je svetla bilo malo. Postavila sam belu tablu nasuprot prozoru, da odbija svetlost. Nema je na slici, jer dok jednom rukom pridzavam tu tablu, drugom rukom drzim aparat i slikam, uglavnom sve radim sama, pa kad se udaljim nema ko da mi pridržava tu belu tablu :) Narihtala ISO na 400, jer je bilo malo svetla. Nije idealno jer imam osetnog šuma, ali nisam htela da odustanem od prirodnog svetla. Preko stola je bačeno parce crne trevire, elastične, kupljene u prodavnici metraže, među restlovima, uzela sam jer se ne gužva. Sve što treba da se pegla znam da neću nikad upotrebiti. Preko je parče vunene tkanine braonkastih tonova, takođe uzeto iz korpe sa restlovima. Toliko za ovaj put :)

I'm proud to host the November FFTO challenge. I decided to challenge the group to prepare and try one of our family recipes, for super soft mini cheese rolls. Cheese rolls we use to call kiflice are very popular savory little treats here in Serbia. They are usually served as a starter at family meetings, or as a finger food at parties and they are standard offer at city bakeries. Almost each family has it's variation of the recipe, and I'd like to share mine with you. I use to make them out of 1 kg flour, but scaled down the recipe to 500 g of flour for this purpose ;)

Recipe calls for fresh yeast, 20 g, which may be replaced with 2 tsp of instant yeast, or 2.5 tsp of active dry yeast. This is according to net research, not personal experience, so if you have other conversion method, use it. You should use as much yeast as it is usual for 500 g flour (for plain white bread dough). Recipe also calls for sunflower oil, as it is most used type of oil in Serbian cooking habits, but you can use any vegetable oil, which tastes and smells neutral (don't use olive or sesame oil with hard aroma). The final touch for those rolls is baking in fatty environment, as rolls should be surrounded with peaces of margarine, on the baking pan. Please, don't skip this final tip, or you'll end up with just ordinary cheese rolls, the fat they absorb during baking is what gives them extra softness and taste and a kind of "fried" and crispy bottom of the rolls.

Kiflice are usually filled with cheese, but you can fill them with various mixtures of your choice, or you can leave them plain, without any filling. They are still great if not filled at all, because of the dough - the dough is great.

I did my best to explain the technique in details, but if you have any doubts please leave a comment here, or email me at mamajacooks at gmail dot com.

I hope you'll enjoy kiflice, and I'm really looking forward to reading about your impressions if you decide to give them a try!

The roundup

Kiflice - Serbian Mini Rolls

Dough:
500 g all purpose flour
1 tsp salt
20 g fresh yeast (2 tsp instant yeast or 2.5 tsp active dry yeast)
1 tsp sugar
250 ml milk
75 ml sunflower oil
1 egg

Filling:
200-250 g cottage cheese (you may use feta or other fresh cheese)
1 egg white (optional)

And more:
1 egg yolk
1 tbsp milk
100-125 g margarine

Directions:
1. Crush the cheese using a fork. Add some salt if it tastes neutral. Stir the egg white in, if the cheese is too crumbly. Filling shouldn't be runny, but thick and compact, thicker than the cream cheese, and pretty salty.

2. For the starter - dissolve yeast with some lukewarm milk in a cup, add a teaspoon of sugar and a tablespoon of flour, stir to get smooth batter. Set aside at room temperature, or near the stove top, to let the yeast activate and fill the cup.

3. Sift the flour, add salt. Add activated yeast, egg, oil and milk, then combine using a wooden spoon to get smooth dough. The dough seems like too soft and too sticky at the beginning, but don't worry, continue with kneading, and soon your dough should start to separate from the bowl, and thicken. It is not necessary to knead the dough by hands, the wooden spoon works just fine (you may use any spoon, of course, the wooden spoon is common tool for all stirring and kneading works here at the Balkans). Grease the cling film with oil, cover the bowl, and set aside for at least an hour, at lukewarm place, to let the dough doubles in size.

4. Re-knead the dough, divide into 5 equal parts, shape them into balls. Each part should make 8 rolls, so you'll end up with 40 rolls, which should perfectly fit the regular oven pan, if lined in 5x8 order. Flatten each ball by hands over the floury working surface, then use a rolling pin to roll the dough out in a circle, a few millimeters thick. Use a sharp knife to cut the circle into 8 triangles. Take one triangle, stretch it in the air with your hands, to get it extended as much as you can, gently. Put some filling at the triangle base, then fold the edges of the base as shown at pic4, to avoid the filling leak out during baking. Roll. Arrange the rolls at the pan (5x8).

5. Lightly beat the egg yolk with a tablespoon of milk, then brush the top of each roll with the mixture. This is used to prevent forming thick crust, and to improve the color of baked rolls. Sprinkle with some sesame seeds, if you like.

6. Arrange the small peaces of margarine between the rolls, then bake in the oven preheated to 180°C for about 20 minutes. Be careful not to overbake them. Let them cool a bit, be careful as the filling is always more hot then the dough, take a seat in your favorite armchair, and start enjoying the softest cheese rolls ever. And don't think of calories, please :) 

Piroške

Prijatna, ljubazna, srdačna, neposredna, vredna, pedantna, jednostavna... I što bi rekle žene, zlatne ruke ima. Takva je Lana, alias Mignonne, autor bloga La cuisine creative, koji istražujemo u novembu i decembru 2010, u okviru blogo-igre FBI rukavice.

Lanu sam upoznala na Coolinariki pre par godina, a njen recept za Grilijaž tortu, i naročito slika, bili su moja tiha čežnja, duže vreme. Vraćala sam se gomilu puta na to savršenstvo izgleda, iščitavala ne znam koliko puta postupak pripreme i komentare, ali dugo nisam smela da se upustim u tu avanturu. Kad sam konačno odlučila da probam, dodatno sam Lanu propitivala mejlom o ovome ili onome, i na kraju napravih tortu. Nekako. Moja grilijaž torta nije ni blizu njene, ali trebalo je da vidite moj ponos kad sam je završila ;)

Voćna torta

"Danas nam je didan dan, didan dan, didan daaaan..."

Još prošle godine u ovo vreme malac je ovako pevao rođendansku pesmicu, a pre dve godine je čak nije ni pevao, samo je tražio da mu neko peva. Danas, na svoj četvrti rodjendan, pesmicu peva ispravno, a meni skoro da je žao, jer nekako mi se preko noći izmigoljio iz bebe u dečkića.

Uvek se desi da ne slavimo njegov rodjendan. Pavle je asmatičar i par puta godišnje zaglavimo u bolnici. Svaki put to bude nešto uoči rodjendana, i posle nam baš nije do gužvi, i velikih skupova. Mada, ni kad smo zdravi nam baš nije do toga, bar mami nije, da ne govorim u detetovo ime, ali to je druga priča.

Elem, i ove godine smo rodjendan proslavili bez gostiju. Zato sam se odlučila na torticu, a ne na tortu. I to voćnu. Pavle ne voli jake slatkiše i torte. Ali zato mlati voće u velikim količinama. Nije da ga nešto teramo, jednostavno voli voće, dodje sam do činije i uzme sta hoće, pa tako više puta dnevno. Dok stariji brat od "voća" uglavnom voli suve brusnice. Ah da, i čokoladu sa jagodom. Jako su različiti, zaista.

Patišpanj je nastao na osnovu jednog od recepata iz stare Podravka + Dr. Oetker knjižice, Kolači, vaš ponos. Žuti krem je modifikacija krema za princes krofne. Društvo su im pravili kivi i banane. Fila ima jako puno, više nego što bi na prvi pogled izgledalo da jedna tortica od 20 cm prečnika i 2 kore može da primi. Uz tu količinu fila torta je malo ispala drhtava na kraju, ali baš fino kremasta. Umeju te torte sa patišpanj korama da budu suvkaste. Ova definitivno nije bila suva. Ali nije ni nešto naročito lepa na oko, posebno presek koji hoće malo da se smulja prilikom sečenja, pa sam razmišljala da li da uopšte pišem o njoj.

Ipak zapisujem recept. Krem mi se naročito dopao, pa da ne zaboravim šta sam radila.

E, da. Voće sam sekla na krupne komade, sa idejom da kasnije dobijem zanimljive preseke parčića torte, ali ipak je trebalo da isečem voće na sitnije komade, jer je u tanjiru kašičica zapinjala kad naidje na  tu komadešku. Koristila sam sitniji kivi koji sam ogulila, odsekla onaj tvrdi deo na dnu, pa prepolovila, a banane sam sekla na komade dužine 2-3 cm. Dakle, ne preporujučujem tako. Nego sitnije, kao za voćnu salatu. I bilo bi idealno slagati tortu u kalupu sa skidivim obodom. Ja nisam imala odgovarajući pa sam je zidala u vazduhu. Može i tako, ne bude baš idealno oblikovano, ali ne ide na izložbu, šta fali :)

Srećan ti rođendan, pile moje veliko!

Sastojci:

kore
4 jaja
150 g šećera
1 vanilin šećer
100 g brašna
1/2 ravne kašičice praška za pecivo
30 g otopljenog putera

fil
1 l mleka
250 g šećera
3 vanilin šećera
7 žumanaca
2 cela jaja
150 g gustina
125 g putera

oko 500 g kivija
1-2 banane
slatka pavlaka ili šlag

Postupak:
1. 4 jaja, 150 g šećera i vanilin šećer mutiti mikserom oko 10 minuta ili dok se ne dobije svetložuti krem. Dodati brašno prosejano sa praškom za pecivo i otopljen puter, i žicom lagano promešati. Okrugli pleh prečnika 20 cm obložiti papirom koji je blago namašćen sa obe strane, sipati smesu pa peći na 180-200°C oko 25-30 minuta (proveriti čačkalicom). Izvaditi na rešetku i ohladiti. Odseći vrh/ispupčenje da bi kora postala ravna, a onda je preseći na dva jednaka dela.
2. Sedam žumanaca i dva cela jaja lagano razmutiti žicom u većoj šerpi. U to umešati 150 g gustina da ne bude grudvica. Mleko skuvati sa šećerom i vanilin šećerom, pa kad provri sipati preko jaja i gustina, i mešajući kuvati na isključenoj ringli ili sasvim niskoj vatri dok se ne zgusne. Pokriti plastičnom folijom da se ne bi stvorila korica i ostaviti da se potpuno ohladi. Ubaciti omekšali puter i sve sjediniti mikserom.
3. Voće iseći na kockice i preliti sa malo limunovog soka, da banana ne bi pocrnela.
4. Na prvu koru staviti 1/4 fila, pa polovinu voća, pa još 1/4 fila. Tako nafilovati i drugu koru pa ostaviti da se torta stegne u frižideru. Premazati šlagom, ukrasiti komadićima voća.

Napomena: Ako imate sto sa klimavim a sitnu decu sa nemirnim nogama, tortu secite bilo gde, samo ne tu.

Recept za štampu 

Tortu isprobala Ginger Cookies.

Pilav

Pilav je jedno od jela koja me vraćaju u detinjstvo. Volim da vidim krckavu koricu piletine uronjene u pirinač. Sočni prinač. Tek blago zapečen po vrhu.

Deluje jednostavno, ali više puta sam imala priliku da probam (i napravim) pilav kome "nešto fali". Ili nema ukus na meso i ostane bljutav, ili bude previše pirinča u odnosu na meso, ili se pirinačnraskuva pa postane kao sutlijaš...

Dade mi je dao nekih smernica, i dođoh do pilava na koji nemam zamerki .