Dobar, bolji, Zepter!

u saradnji sa Zepter Srbija

Nerđajući čelik (stainless steel), poznat i pod nazivom inox (fr. inoxidizable - neoksidirajuće) je po definiciji čelična legura sa udelom hroma. U odnosu na običan čelik, ovaj je otporan na koroziju, pa samim tim pogodniji za razne namene, između ostalog u industriji hrane kao i za izradu posuđa za domaćinstvo i escajga.

Postoji više vrsta inoksa. Onaj koji se najčešće koristi u kulinarstvu nosi oznaku 304 ili CrNi 18/10. Ako pogledate dno vaše inox šerpe sa spoljašnje strane, najverovatnije ćete videti ove brojeve. To znači da su u leguri prisutni hrom sa 18% i nikl sa 10%. Hrom je obavezan po inox definiciji, a što ga ima više, to bolje. Nikl nije obavezan, ali se dodaje zbog pojačanja antikorozivnih svojstava i uticaja na završni sjaj, i za njega generalno važi što više to bolje. Npr. 18/10 je kvalitetniji i otporniji materijal od 18/0, a ovaj je opet daleko bolji od 14/1.


Inoks je dobar jer – traje

Prvo i osnovno - nerđajući je materijal, kao što mu samo ime kaže.

Drugo - čvrst je materijal. Šerpa koju malo čvaknete neće se ulubiti kao, na primer, obična emajlirana šerpa. Čak i kad je malo više čvaknete ili ispustite, neće. Kad zagrevate tiganj dno se neće potklobučiti. Dobro, ovo zavisi i od debljine dna, veoma tanko dno će se iskriviti od čega god da je, ali inoks sudovi obično imaju deblje dno.

Treće - kad kuvate nešto sa paradajzom ili drugom kiselom hranom, sudovi neće promeniti boju. To sa bojom je samo estetski bag, a ono što je bitnije je zdravstveni aspekt. Smatra se da inox spada u materijale koji najmanje reaguju sa hranom, što nije slučaj sa livenim gvožđem (cast iron), aluminijumom, bakrom…


Zepter 316L

Elegantnije, sofisticiranije i moćnije od bilo kog drugog do tada dostupnog inoks posuđa – to bi u najkraćem bio opis Zepter posuđa, koje se na tržištu pojavilo pre 30 godina, kao prvi proizvod istoimene kompanije.

Činjeniica da su od samog početka davali doživotnu garanciju na sudove bila je veoma wooow, i mama je u ono vreme kupila nekoliko Zepter šerpi. Klinka sam bila ali sećam se fascinacije težinom samih sudova i neobičnim poklopcima “sa kazaljkom”. Prelazak sa običnih emajliranih sudova na Zepter meni je delovao kao silazak sa bicikla i ulazak u svemirski brod.

Osnovni moto kompanije je bio i ostao - Živi bolje, živi duže. Akcenat je stavljen na mogućnost pečenja bez ulja i kuvanja bez vode zarad boljeg očuvanja nutrijenata iz hrane. Nemam jasno sećanje da li ih je mama koristila i na taj način, mislim da nije, ali znam da su joj postali sudovi "za svaki dan" koji i dan danas, 30 godina kasnije, izgledaju perfektno.

Zepter se pobrinuo da kuvanje u njihovim sudovima bude ne samo zdravo već i praktično i ekonomično. Sa izuzetkom sudova prve generacije, Zepter drške se u potpunosti prave od metala pa je šerpe moguće koristiti i u rerni, a super-korisna funkcija dršaka je mogućnost da se na njih odloži poklopac - vertikalno, stabilno.

Sudovi se mogu ređati jedan na drugi, "na sprat" tj. moguće je kuvati više jela istovremeno na jednom izvoru toplote, štedeći energiju.

Kompanija Zepter je nastavila da razvija proizvode i slušala potrebe kupaca, pa posuđe iz današnje Zepter Masterpiece kolekcije ima još viši kvalitet.

Pre svega, bolji materijal - 316L umesto dotadašnjeg 304. Glavna razlika je dodatak molibdena (CrNiMb 18/12/3), što leguru čini još otpornijom na koroziju i još boljih hipoalergenih svojstava od svoje prethodnice. Ova vrsta inoksa se, recimo, koristi u proizvodnji jahti, satova, hirurških instrumenata, ali i za implante, piercing... Zepter je danas jedini proizvođač posuđa za domaćinstvo na svetu koji koristi 316L.

Tu je i savremeniji, digitalni termokontrolor, koji se može upariti sa Zepter indukcionom pločom i time automatizovati proces kuvanja.

Ali u inoksu se sve lepi!?

Mana koja se najčešće izriče na račun inox posuđa je što se hrana lepi, otuda i pojava raznih non-stick materijala. Jedno vreme je teflon bio hit, pa je proglašen štetnim. U novije vreme popularni su keramički premazi, ali ni oni nisu baš onakvi kakvim se predstavljaju. Iz ličnog iskustva - dva tiganja sa keramičkim premazom različitih proizvođača su se izgrebala i izgubila osnovno svojstvo za relativno kratko vreme. Možda se sećate, viđali ste ih ranije na ovom blogu, na fotografijama pripreme, pa ih više ne viđate - sad znate i zašto.

Neka hrana je podložnija lepljenju, neka manje podložna. Recimo, valja znati da se i na običnom inoks tiganju može ispeći šnicla sasvim lepo bez trunke masnoće, a u Zepter sudovima je to još lakše - svojevrsnu non-stick formulu Zepter je postigao specijalnom tehnologijom površinske obrade metala (nije premaz, tj. ne može početi da se ljušti), što obični inox sudovi nemaju.


Kako ispeći šniclu u Zepter posuđu?

- Zagrevanje treba vršiti dok kazaljka termokontolera ne dođe u sredinu zelene zone. Da je tiganj, bilo Zepter ili običan inox tiganj, dobro ugrejan znaćete i tako što prsnete malo vode na njega - ako se ne pretvori odmah u vodenu paru, već se formiraju simpatične vodene perlice koje trčkaraju - to je to!

- Početno zagrevanje prazne posude kod Zepter posuđa čak nije ni obavezno. Moguće je meso staviti i u potpuno hladan tiganj, pa tek onda započeti pečenje.

- Generalno pravilo da meso pre pečenja treba temperirati, tj. dovesti na sobnu temperaturu, u slučaju Zepter posuđa više nije pravilo. Zepter posuđe ima veoma debelo, akutermno dno koje se, ukoliko je već zagrejano, neće značajno rashladiti ako na njega stigne šnicla frižiderske temperature. U kompaniji navode da je temperatura mesa nebitna i da možete čak i zaleđenu šniclu spustiti pravac na pečenje.

- U Zepter svetu šnicle se ne sole unapred, čak ni neposredno pre polaganja na pečenje. Šnicla ispečena u Zepteru ima pun, očuvan mesni ukus, pa je preporuka soliti je isključivo nakon pečenja, ne pre. Na taj način smanjuje se i količina soli uneta u organizam, jer je zaista potrebno manje, ako se soli naknadno.

- Isto važi i za masnoću. Nije potrebno ni malo masnoće za pečenje mesa, a nakon završetka možete šniclu preliti sa malo kvalitetnog hladno ceđenog ulja i ostaviti poklopljeno još koji minut.

- Ako se meso marinira, pre pečenja šnicle treba sprati i posušiti. Ostaci marinade su često faktori lepljenja i zagorevanja.

- Kad spustite šniclu na ugrejan Zepter tiganj, začuće se glasno "šššššš" i meso će se isprva zalepiti. Ubrzo potom treba sniziti jačinu ringle, otprilike na trećinu ili još niže. Tiganj to neće ni osetiti, a uštedeće vam struju. Meso treba peći sa prve strane onoliko dugo koliko je potrebno da se lako odvoji od dna. Probajte hvataljkom, ako ide teško, ostavite ga još. Sa druge strane – po potrebi. Ukupna dužina pečenja će varirati u zavisnosti od vrste mesa i debljine šnicle, a u proseku je potrebno oko 10-12 minuta.

- Ispečene šnicle poklopiti i ostaviti nekoliko minuta da “odmore” pre serviranja. Mesna vlakna koja se pri pečenju prirodno grče, dobiće priliku da se malo opuste.

Još par reči...

Moram priznati da sam, kad sam prvi put pekla batake u Zepteru (što se desilo relativno nedavno - ja nemam Zepter posuđe, pa ni iskustva sa njima, ovo je mamina šerpa koju sam “malo pozajmila” ☺), mislila da će zagoreti, jer mi se činilo da se na dnu stvorila tamna kora, a meso nikako da se odvoji. A zapravo je sve bilo super na kraju, fino reš, ali ne pregorelo.

Bataci koje vidite na slikama su bili otkošteni i pekla sam ih prvo kožom na dole. Ubrzo po polaganju mesa sam snizila temperaturu “na dvojku” (na skali od 1 do 6). Kod ovih, povećih, bataka bilo je potrebno oko 12 minuta da se ispeku. Sklonila sam sve sa ringle, osolila meso malim prstohvatom soli, ostavila poklopljeno par minuta i servirala sa prelivom od senfa i pomorandže, uz vitamnisku salatu od kupusa, šargarepe i jabuke.

Što je to bilo sočno i ukusno – mmmmm, reči nemam...